У већини пекара у Србији пецива коштају више него дупло у односу на хлеб. Појефтинило брашно, али су повећани сви други трошкови производње

ПОЈЕФТИЊЕЊЕ брашна за четвртину није утицало на пад цена пецива, па тако данас кифла од 50 грама има цену пола векне хлеба. Навика да се по доручак скокне до оближње пекаре постаје луксуз и велики издатак за породице, посебно са двоје и више деце.

У Унији приватних пекара кажу да упркос томе што је појефтинило брашно, пециво није мењало цену, јер су сви други фиксни трошкови у пекарској производњи, од енергената, адитива, намаза, у међувремену, значајно нарасли.

– Цене пецива су шаролике и зависе од квалитета, понуде, тражње и самог региона – кажу у Унији пекара. – Поједини пекари се руководе према стању на тржишту, што значи да коригују ценовнике само за пецива која имају прођу. А до већег поскупљења дошло је у фреквентнијим пекарама, у централним градским зонама, које имају изузетно добар промет.

Само за куповину две кифле и чашу јогурта у унутрашњости треба минимум педесетак динара, а овде од 60 па навише. За кроасане и млечни напитак, рецимо, издваја се дупло више, бар 150 динара. Исту суму новца треба издвојити ако се пазари сендвич, комад пице или бурек. За доручак, на месечном нивоу, треба платити минимално око 1.200 до 3.640 динара по особи. Толико износи најскромнији доручак, па до 13.200 динара, колико кошта јутарњи оброк са буреком или пуњеном кифлом. Или трећина републичког просека у зарадама.

НАВИКЕ

ПЕКАРЕ на готово сваком кораку указују да пециво на нашем тржишту доноси добру зараду. У мањим градовима и сеоским срединама, свега 20 одсто промета у пекари чине пецива. Али у градовима и урбанијим срединама та сразмера је обрнута.