ЕВО ретког случаја: документ постоји већ дуже од недељу дана, а спорење поводом њега не престаје – шта значи тај загонетни „папир” и ко је победио у трговинском рату између САД и Кине?
У листу Washington Post појавио се типични наслов: „Преговоре са Кином су водили аматери”.
„Аматери” су, дакако, са америчке стране, а са супротне – професионалци.
Реч је о `папиру` којим је пре неки дан објављено да неће бити трговинског рата између две највеће економије света. А појавио се након вашингтонске ртунде преговора у којој је кинеску страну опет представљао вице-премијер Лиу Хе.
Спор је озбиљан јер је за Сједињене Државе ситуација очајна. Американци тврде да су прошле године у трговини са Кином имали 375 милијарди долара дефицита, а Пекинг говори о 276 милијарди.
САД су у минусу у трговини са многим земљама, али је Кина на том плану лидер.
Ради се о самом постојању економије САД јер имају све већи трговински дефицит и 21 трилион долара дугова.
Нико не зна како може изгледати финансијски крах земље која штампа доларе. Нико не зна ни када би се то могло догодити.
Зато америчко-кинески судар поводом трговине није плод Трамповог карактера већ има потпуно објашњиве разлоге.
У поменутом „папиру” пише: неће бити трговинског рата, преговори се настављају. То је и логично јер би од `рата`, од мера која су једна другој претиле, пострадале обе стране, толико да су обе преплашене.
Све у свему, ко је победио?
Гледано из једног угла: Америка је напала, а сада се повукла. То значи да је Кина издржала налет. А гледано из другог: Кина је помињаним документом пристала да знатно повећа увоз из САД.
Била је у том контексту поменуто 200 милијарди долара годишње, али је била демантована.
А пошто је Кина `пристала` – онда је она устукнула, а не САД. То је огорчило оне у Русији који су све дожвљавали као битку „баших” и „ненаших”.
Берзе говоре да су победиле обе стране. У САД су порасли индекси и Dow Jones и Nasdaq. У Кини је започео берзански бум.
Тако је данас, али је најважнији фактор времена – шта ће бити у будућности.
Замислимо да Кина и САД реализују све о чему су се договориле. Али, колико ће им за то бити потребно година и шта ће се у међувремену догађати са Кином, а нарочито – са САД?
Хоће ли Америка успети да избегне финансијску катастрофу?
Кинеској економији ништа не прети. Пекинг нема ни амерички трговински дефицит ни америчке дугове.
Трамп је на почетку „туче” тражио да Кина укине државну подршку својим високотехнолочким фирмама. Другим речима: предлагао је да се Пекинг одрекне своје кључне стратегије за наредне године. Сада у „папиру” о томе нема ни речи. То су сви експерти одмах приметили.
А „уступци” Пекинга поводом америког извоза у Кину – то нису никакви уступци јер кинески планови развоја ионако предвиђају повећавање увоза.
Две земље ће дуго преговарати о уједначавању америчког извоза и увоза, а Кина се претвара не само у највеће потрошачко тржиште, него и у веома конкурентан „терен” на којем сви желе да послују и продају. А како обезбедити да америчка роба задовољи кинеског потрошача и да буде најконкурентнија по цени?
Биће као и увек: формираће се комисије, у Пекинг ће летети амерички преговарачи…
Лиу је у Вашингтону упозорио да је проблем америчког трговинског дефицита са Кином проблем целе економије САД. Колико ће бити времена потребно да се реши тај проблем – то је веома тешко питање.
Кинески лист Global Times поводом свега је иронично указао: „САД желе да Кина планским методима помогне Америци у смањивању трговинског дефицита. А Кина жели да то буде постигнуто тржишним средствима”.
Што се тиче главне Трампове замисли – да САД постану снабдевач гасом свих (чула се и на вшингтонским преговорима) – треба само имати на уму процењене потребе Кине за наредне године да би било јасно да руском експорту у Кину ништа не прети. Кинеско тржиште је довољно велико за све.
А Америка ће морати да изгради гигантску инфраструктуру за прихват њеног гаса. Само, и за то ће бити потребне године, а не месеци…
Пише: Дмитриј КОСИРЕВ, политички коментатор „Россия сегодня”
Факти
