ОСИМ камате коју држава плаћа на узете кредите, плаћа и казнене провизије за зајмове који су јој одобрени, а нису искоришћени. Тако је Србија, према подацима Управе за јавни дуг, током протекле године из буџета платила укупно 429,5 милиона динара само на име провизије на одобрена, а неповучена средства по основу датих зајмова.

Званични подаци казују да има зајмова који су нам одобрени и пре пет-шест година, а још нису искоришћени у целости. То, међутим, и те како кошта. Додуше, поједини кредити се повлаче у траншама, тако да целокупан износ и не може бити искоришћен одмах.

Највећи проблем код кашњења у коришћењу повољних зајмова од међународних финансијских институција су неприпремљени пројекти за које су одговорни сами дужници. Због тога не само што стоје инвестиције и не повлачи се спреман новац, већ се на то плаћају и – пенали.

Према, такође, званичним подацима, од кредита Европске инвестиционе банке, за које је гарантовала Србија, јавна предузећа искористила су 80 одсто од укупно уговорених 924,5 милијарди динара у протеклих 10 година. Код гаранција по кредитима Европске банке за обнову и развој ситуација је још гора: закључно са октобром, државна предузећа повукла су свега 57,2 одсто од уговорених 550,28 милиона евра.

ДУГ ЕВРОПСКИМ БАНКАМА ОД 10,5 милијарди евра укупног спољног дуга, Србија на име кредита узетих код Европске инвестиционе банке дугује 1,42 милијарде евра. Укупан дуг Европској банци за обнову и развој „тежак“ је 375,5 милиона евра.

Када се посматрају директне обавезе домаћих компанија, код кредита ЕИБ, повучено је мање од пола, свега 49,1 одсто од уговорених 596,6 милиона евра. А корисници ових зајмова су, осим Републике Србије, и мала и средња предузећа.

„Железнице Србије“ једно је од предузећа које није у целости искористило уговорене кредите код међународних институција. Од одобреног зајма ЕБРД за Коридор 10 повучен је тек део. У овом предузећу кажу да су спремни да „максимално брзо реализују пројекте модернизације вредне око 300 милиона евра, који се финасирају из кредита Европске банке за обнову и развој“.

– Заједнички интерес српских железница и ове међународне финансијске институције је да се све процедуре максимално убрзају, кредитна средства што пре ангажују и започне рализација више пројеката модернизације инфраструктуре и возних средстава – истичу у „Железницама, и поручују да су већ почетком марта спремни да започну ремонт три деонице на Коридору 10, укупне дужине 64 километра.