Младеновчанин, пензионер који је с 61 годином старости и 41 годином радног стажа морао у превремену старосну пензију јер је проглашен технолошким вишком, није могао да претпостави да то што се поново запослио и радио до 65. године ни на који начин не утиче на укидање казнених пенала. Рачунао је да ће, ако пожури с проналаском новог посла и настави да ради још четири године, испунити оба услова за пензију, те да ће му се пенали, који износе 0,34 одсто месечно, укинути.
Чак је сам себи од отпремнине коју је добио уз отказ уплатио годину стажа јер је чекао да га нови послодавац пријави, па није хтео да има рупу у стажу. Али се није, каже, распитао да ли и под којим условима неко може да буде ослобођен плаћања ових казни. Радио је 41 годину као машин-бравар, наставио је да ради код приватника коме је био потребан добар мајстор. Нови газда је уплаћивао редовно доприносе и здравствено, али сада све то нема везе, јер казна остаје.
Закон о пензијском и инвалидском осигурању није на страни овог пензионера, јер онај ко једном оде у превремену старосну пензију остаје превремени старосни пензионер док је жив. Дакле, он не може ни на који начин да докупи стаж до предвиђених 65 година за пуну старосну пензију и рачуна с тим да ће му се пенали укинути. Напротив, они су трајни. Законодавац је предвидео и то да се пензионеру, чак и у случају да сам себи настави да уплаћује стаж до 65. године живота, од те суме одбијају пенали по првобитном решењу, јер је он у пензијском фонду регистрован као превремени старосни пензионер.
Једини начин да се избегне ова казна јесте да се не подноси захтев за пензију у случају да запослени пре 65. године остане без посла. Или да се пријави на биро рада или да настави да ради до пуне старосне пензије, то јест до 65. године, када ће предати захтев за пензију и неће плаћати пенале.
Полемика око укидања ових пенала дуго је вођена између представника мисије Међународног монетарног фонда и Фискалног савета, с једне стране, и Савеза самосталних синдиката Србије (СССС), који су укидање пенала први и предложили, с друге. Током последњег сусрета с ММФ-ом од прошле недеље ово питање није било на дневном раду, али је извесно да СССС неће одустати од тога да поново иницира питање укидање ових казни после 65. године старости.
Љубисав Орбовић, председник СССС, каже да се спрема још једна иницијатива председнику државе Александру Вучићу како би се размотрило ово питање управо због оног броја радника који су у пензију морали пре времена, и то не својом вољом и који су због тога неправедно кажњени.
То ће бити још један покушај да се у овом правцу нешто уради, али како ствари сада стоје, „мрка капа”, искрен је Орбовић. Он додаје да су пенали незаконити, то јест да се на основу њих годишње узимају две пензије осигураницима, због чега они треба да буду укинути када се наврши граница за пензију.
У Фискалном савету сматрају да су пенали неопходни за нормално функционисање пензионог система како цену тога не би плаћали запослени и пензионери замрзавањем пензија и продужењем радног стажа. Превремени одлазак у пензију подразумева, по њима, пре свега дужи период примања пензија, па су пенали једино правично решење.
Као главни аргумент зашто држава не помишља да се пензионери ослободе ових казни јесте што би се уместо садашњих 350 милиона динара, колико коштају превремено пензионисани грађани, уколико би држава одлучила да укине казне, трошак могао да буде већи од 545 милиона динара. Као други аргумент против укидања пенала наводи и да су они који су отишли у превремену старосну пензију против своје воље добили отпремнине када су одлазили из фирме.
Према незваничним подацима, у Србији има између 43.000 и 44.000 превремених старосних пензионера.
Аутор: Јасна Петровић-Стојановић, Политика.рс
