Вашингтон – Чак Хејгел (69) јуче ујутру је ступио на дужност новог шефа Пентагона, положивши претходно заклетву на малој интерној свечаности, мање од 24 сата после изгласавања његове номинације у Сенату. За њега лично, а и за председника Обаму који га је одабрао, то је победа у огорченој политичкој борби која је трајала пуна два месеца.
Никад досад једно председничко именовање за члана кабинета није наишло на такав отпор у Сенату, који по правилу избор председникових сарадника оверава релативно брзо, после обавезне процедуралне расправе у којој номиновани члан владе прво изнесе свој програм, а затим у надлежном комитету одговара на сенаторска питања. Хејгелов избор је међутим одлаган прво процедуралним заврзламама, а потом парламентарном опструкцијом. У конзервативним медијима је оцрњиван тако што су из контекста вађене неке реченице његових говора још док је био сенатор из Небраске (у два шестогодишња мандата), објављивани су новински огласи преко целе стране и ТВ спотови у којима се оспорава његова компетентност…
Парадокс свега је да је Чак Хејгел републиканац и да су против његовог избора били управо „његови”, међу којима је и некадашњи му блиски пријатељ сенатор Џон Мекејн, председнички кандидат републиканаца кога је Барак Обама поразио на изборима 2008.
Разлог за овај фронт одбијања је у чињеници да су Хејгелови погледи на војну силу Америке слични Обаминим, што га је, уосталом, и препоручило за ово важно месту у влади и њеном ужем тиму за националну безбедност. И Хејгел је наиме скептичан према свемоћи силе да реши неки компликовани проблем у некој страној земљи или региону. Такав став је, кажу овде, формирао на основу непосредног искуства, као добровољац у Вијетнаму, где је два пута рањаван и такође два пута одликован.
Сем тога, јастребовима у својој партији замерио се и критиком рата у Ираку који је започео председник Џорџ Буш (а завршио Обама). То је, сматра Хејгел, била грешка са катастрофалним последицама (што му за право даје данашња геополитичка слика Блиског истока).
Овоме су придодате оптужбе и да недовољно подржава Израел (чије је америчке заступнике својевремено неопрезно назвао „јеврејским лобијем”) и да је „мек према Ирану”.
Поједини републикански сенатори су ишли тако далеко да су га чак оптуживали да је примао паре од „екстремно радикалних група”. Сенатор Том Круз, републиканац из Тексаса, чак је сугерисао да су на Хејгелов рачун приспеле уплате „директно из Саудијске Арабије и директно из Северне Кореје”.
Решеност да се његов избор минира саботирала су четворица републиканаца, па је Хејгел у сточланом Сенату изгласан са резултатом 58:41 (један сенатор није гласао). Судећи по томе, Хејгел је на дужност шефа Пентагона ступио са најмањом конгресном подршком у историји (место секретара за одбрану установљено је тек 1947).
То међутим не мора да значи да је он на дужност ступио ослабљен. Кад се неко именовање наиме озваничи, онда се ситуација преокреће: чак и они сенатори који су се неком кога је номиновао председник противили, знају да кад он ступи на дужност немају избора него да са њим сарађују. Пентагон је наиме велики поручилац и послодавац, што је конгресменима изузетно битно за привлачење инвестиција из војног буџета у њихове изборне јединице.
Хејгела на новом радном месту чека неколико хитних послова. Први је могућност да већ од сутра Пентагон мора да се суочи са блокадом 46 милијарди долара (колико и цео бруто национални производ Србије) из свог овогодишњег буџета. То је резултат „секвестра”, замрзавања одређених буџетских ставки, што је последица ранијег договора две партије у Конгресу које још не успевају да се усагласе око начина за смањивање буџетског дефицита. Још има шанси, али не и много наде, да се ово, договором у последњи час, избегне.
Пентагон ће поднети највећи ударац „секвестра”, па Хејгелу предстоји да одлучи којих трошкова може да се одрекне. Већ је најављено да ће око 800.000 цивилних службеника Пентагона ове године краће или дуже бити на принудним одморима.
После најновијег неуспеха, очекује се да ће републиканци без проблема потврдити два Обамина именовања која су још на чекању: Џека Луа за новог секретара Трежерија (финансија) и Џона Бренана за новог директора ЦИА.
