Просечна породица у Србији све више се ослања на примања најстаријих чланова, јер су зараде запослених све мање и нередовније. Чек из ПИО фонда пуни 35 одсто кућног буџета

ЖИВИМ са сином школарцем и мајком. На алиментацију од оца мог детета не могу да рачунам, јер је изгубио посао пре неколико година. Имам плату од 35.000 динара, али нам то потраје максимално две недеље. Да мајка нема пензију, буквално бисмо гладовали. Живимо у стану мојих родитеља, јер на још један кредит не смем ни да мислим. Задужени смо до гуше. Рате су нам из месеца у месец све веће, а примања све тања.

Управо домаћинство Београђанке Милене Д. слика је наше просечне породице, коју статистика користи за осликавање стандарда. У кругу породице су три члана, а пре само десетак година било их је четири. Уз мајку и оца, запослених, било је и двоје деце. Сада се наша куповна моћ мери према породици која има једног запосленог, једног пензионера и једног издржаваног члана.

Застрашује податак да у месечним приходима сваке породице расте учешће пензија, а опада удео плата. Тренутно је у просечној српској породици готово изједначено учешће примања најстаријег члана и запосленог. То показује да се све више ослањамо на примања најстаријих.

СЕВЕР – ЈУГ СТРУКТУРА потрошње просечног домаћинства разликује се од региона до региона. Тако житељи јужне и источне Србије на исхрану одвајају готово половину прихода – 48,9 одсто. У Београду се одваја 45,6 одсто, у Шумадији и западној Србији 41,8 одсто, а у Војводини најмање – 37,1 одсто. На југу се, међутим, мање одваја за транспорт, рекреацију и културу, образовање…

Највећи удео у укупним приходима српских домаћинстава чине зараде из редовног радног односа – 40,4 одсто. Пре само годину дана зараде су у породичној каси учествовале са 45,6 одсто. Пензије тренутно чине 34,2 одсто укупних примања. Чек од пензија донедавно није попуњавао ни 30 одсто кућног буџета.

– Нажалост, расте учешће пензија у кућном буџету, а смањује се удео плата – каже економиста Владана Хамовић. – То је последица растуће незапослености, млади и радно способни губе посао или раде за скромне плате. Просек зарада од 37.000 динара све говори, а велики број људи има и много мање. Тако долазимо у ситуацију да су нам пензије, без обзира на то колико мале биле, једини сигуран извор прихода у породицама.

Домаћинства у Србији имала су у последњем кварталу лане месечне приходе, просечно, од 53.984 динара. Анкета о потрошњи домаћинства показује да породице на располагању имају од 42.491 до 63.656 динара. Најскромнији приходи су на југоистоку земље.

Подаци о месечним приходима и потрошњи у Србији, добијени анкетом међу 1.142 домаћинства, показују и из којих извора стижу приходи. Уз плату и пензију, остатак чине примања ван радног односа, социјална примања, она из иностранства… Око три одсто српских породица преживљава захваљујући помоћи рођака са села, а 1,1 одсто њих од дотација из иностранства.

У Војводини и Шумадији добар део прихода долази од пољопривреде, док је тај прилив у Београду неприметан. Домаћинства у Војводини имала су велики удео потрошачких и инвестиционих кредита у укупним месечним приходима. Док у њиховим приходима кредити учествују са 4,3 одсто, на југу Србије приходи од позајмица чине само 0,4 одсто кућног буџета.

Беспарица је натерала многе грађане Србије да се сете својих рођака са села. Једино тако многи успевају да оставе напуне поврћем, а замрзиваче месом. Статистика каже да „натурални“ приливи у буџету домаћинства чине просечно 5,4 одсто, али искуство показује да се готово читави градови на југу наше земље ослањају и зависе од – села.

Тако преживљавају многе породице у јужним и западним деловима Србије. Управо у најсиромашнијим крајевима земље. Званични подаци о натуралној потрошњи, која бележи раст последњих година, показује и да своје потребе домаћинства често „крпе“ разменама.– У београдском региону натурална размена заступљена је са свега 1,2 одсто, док је готово осам пута већа у западним крајевима земље, где достиже 9,5 одсто, колико је у Шумадији и региону западне Србије – кажу у Заводу за статистику Србије. – У Војводини тај удео износи 4,4 одсто.

„Дотације“ од пољопривреде увек су биле ослонац многих породица. Све учесталије враћање оваквом „пуњењу“ фрижидера последица су велике немаштине и незапослености.

Просечно српско домаћинство безмало половину месечних прихода, коју чине највећим делом једна плата и једна пензија, издваја за храну. Учешће хране у трошковима српске породице износи 42,7 одсто, док је у развијеним земљама између 10 и 15 процената.

Владимир Божанић, начелник Одељења анкетног истраживања у Републичком заводу за статистику, каже да је земља толико сиромашнија колико је учешће хране у укупним трошковима веће.

– Од почетка кризе 2008. године до данас структура потрошње просечног српског домаћинства значајно се променила – објашњава Божанић. – Људи морају најпре да задовоље потребе за храном, па су принуђени да се одричу осталог у корист набавке основних намирница. То је и очекивано, јер су плате остале више-мање исте, а трошкови и цене расту. У последњем кварталу прошле године на личну потрошњу породице су месечно издвајале, просечно, 49.699 динара, а само за храну и пиће одлазило је 21.241 динар.

Новости