МАЛО би се који од 1,7 милиона пензионера – колико их је укупно у Србији – похвалио добрим примањима, али убедљиво најтање чекове примају пољопривредници. У овом часу са непуних сто евра животари чак 213.524 пензионисаних ратара, а готово никаквог изгледа за веће износе немају ни земљорадници који тек треба да иду у пензију.

И мада у Фонду ПИО кажу да је за овако ниске приходе крив скроман стаж јер је свега 1,6 одсто пензионисаних ратара уплаћивало доприносе целог радног века, у селима широм земље имају другачију верзију.

– Пољопривредници су тек од 1986. године могли сами себи да уплаћују доприносе, а да би примили први чек било је неопходно да имају најмање 15 година плаћеног осигурања – објашњава Нада Сатарић, из „Амитија“, највећег хуманитарног удружења за помоћ старима.

– Они који су остварили тај услов, одлазили су у пензију, али је још најмање 100.000 пољопривредника напунило 65 година, али није успело да „добаци“ до 15 година стажа. Они су Фонду ПИО доприносе плаћали осам, десет, 12 година, али то држава третира као да нису дали ни динара.

Бројке

213.524 пољопривредних пензионера има укупно у Србији

60.896 динара је просечна бруто зарада у Републици

13.982 земљорадника прима инвалидску пензију

Она објашњава да су ови стари људи „жртве лошег законодавства“ и да су практично опљачкани, јер им Фонд ПИО не враћа новац који су годинама издвајали.

– Јасно је да они не могу да примају пензију ако немају довољно радног стажа, али то не значи да им се новац није могао исплатити једнократно, баш као што се ради и у другим земљама – додаје Сатарићева.

У Фонду ПИО, међутим, објашњавају да они не пишу законе већ их спроводе, а садашњи прописи им не дозвољавају да исплаћују новац за ове године јер за то немају утемељење у прописима. Ипак, о изменама овог (неправедног) закона се засад и не размишља.

А пољопривредни пензионери у међувремену таворе. Према последњим подацима Фонда ПИО, тек 83 пољопривредника прима пензију већу од просечне плате док сви остали живе са далеко скромнијим износима. Данас је просечна пољопривредна пензија свега 10.151 динар и чини само 23 одсто републичке нето зараде. А са октобарском повишицом од тричавих 0,5 одсто, ратарима ће чекови бити увећани за „целих“ 50 динара.
Невоље, међутим, неће избећи ни они који још обрађују земљу јер тек мањина плаћа уредно доприносе. Тако је 2002. године у Србији било 212.778 пензионисаних пољопривредника, али је 419.253 земљорадника уплаћивало осигурање. У прошлој години је, међутим, пензију примало 215.530 ратара, а доприносе плаћало само 172.509 земљорадника.

Бољи услови У СРБИЈИ је просечан ратар радио 23 године пре него што је заслужио пензију. С друге стране, чиновници, државни службеници, радници у администарцији и јавном сектору, у просеку су плату примали 36 година, након чега су одлучили да оду у пензију.
– Данас се на селу веома тешко живи и мало ко уплаћује доприносе, а многи раде само током сезоне и то за јадне наднице. Зато ће, уколико држава нешто не предузме, већина земљорадника у старости постати социјални случајеви. А и тада ће неко морати да брине о њима – оцењује Сатарићева.

Новости