Пензије су мање, а да ли је буџет пунији?

Прошло је тачно пола године откако је премијер Вучић, представљајући мере за “оздрављење економије”, саопштио да ће бити смањене плате у јавном сектору и пензије веће од 25.000 динара. Ова мера почела је да се примењује од новембра, а саговорници Истиномера истичу да, за сада, једини видљиви ефекат ове мере фискалне консолидације јесте лошији стандард најстаријих грађана. Док економисти, с једне стране, наводе да је још рано да се сагледа ефекат ове мере на буџет Србије, из удружења пензионера, са друге стране, истичу да су у све горем материјалном положају. Милорад Вујасиновић, председник Удружења синдиката пензионера Србије каже за Истиномер да им је после увођења мера фискалне консолидације угрожена егзистенција.

“Не само да су смањене пензије, него је у међувремену дошло до поскупљења лекова, иако је речено да ће они чак и појефтинити. Поскупело је грејање, а најављено је и повећање цене струје. Чест је случај да пензионер месечно издваја и више од 10.000 динара за лекове. А поред тога, многи од њих издржавају породице. По нашој процени чак 60 одсто пензионера то ради. Са овим смањењем и поскупљењима доведени су на ниво да им је буквално угрожена егзистенција“, каже Вујасиновић.

Он наводи да је пред Уставним судом у току решавање њиховог захтева којим траже да се испита уставност одлуке о смањењу пензија.

“Уставни суд је узео наш захтев у разматрање. Ако га не реши позитивно идемо даље, жалићемо се Европском суду за људска права у Стразбуру. Поред тога, ПИО фонду смо упутили захтев да нам доставе решења за смањење пензије, што они нису учинили, па смо од Управног суда тражили да изврше притисак на Фонд. Жалили смо се и омбудсману“, истиче Вујасиновић.

Док се чека одлука Уставног суда, пензионери већ више од четири месеца живе са умањеним примањима. Да ли је та мера помогла да се смањи дефицит у буџету и обузда јавни дуг? Професор Економског факултета Јуриј Бајец каже за Истиномер да је потребно да прође барем први квартал у овој години како бисмо могли да проценимо ефекте фискалне консолидације.

“Сигурно је да те мере утичу на смањење тражње, тако да није реално очекивати раст БДП-а у овој години. И то је један од ефеката ове фискалне консолидације коју ћемо видети на крају године. Што се тиче самог буџета, поред умањења на расходној страни, имали смо и повећање на приходној страни. Али, томе су допринеле уплате у буџет неких јавних предузећа, као и боља наплата пореза. Хајде да сачекамо разултате прва три месеца ове године да бисмо могли да дамо неку прогнозу ефеката на буџет“, каже Бајец.

Ипак, бивши министар привреде Саша Радуловић, председник покрета “Доста је било” каже за Истиномер да се већ сада могу предвидети негативне последице фискалне консолидације. Он каже да се може конкретно показати утицај смањења пензија на пад потрошње и тражње.

“Одговор се крије у једначини по којој се обрачунава БДП (бруто домаћи производ). БДП = Лична потрошња + Државна потрошња + Бруто инвестиције + Извоз – Увоз. Како смањење пензија на годишњем нивоу износи око 210 милиона евра, а смањење плата на годишњем нивоу око 300 милиона евра, укупно смањење БДП-а износи око 500 милиона евра. Ово се умањује за део те потрошње који се односи на увозну робу, као што показује једначина. Укупан српски БДП износи око 32 милијарде евра, тако да смањење плата и пензија даје смањење БДП-а између један и 1,5 одсто. Индиректно, негативни ефекти могу да буду и знатно већи. Јер смањењем домаће потрошње пропадају фирме, губе се радна места и то додатно урушава привреду”, објашњава Радуловић.

Званична статистика говори да пензије чине трећину прихода у просечном домаћинству, а процене Удружења синдиката пензионера су да чак 60 одсто пензионера издржава своје породице. И Саша Радуловић истиче да више од пола Србије живи од пензија. “За најмање пола породица у Србији пензије су кључни извор примања, не једини. Пензије су питање егзистенције за најмање пола породица”, наглашава Радуловић. На питање да ли је смањење пензија био услов који је Међународни монетарни фонд (ММФ) поставио Србији, Радуловић одговара одречно.

“ММФ никада није сам тражио да буду смањене плате и пензије. ММФ каже: имате огроман дефицит. То вас води у банкрот. Смањите дефицит. Њих не интересује како, већ само да је план смањења кредибилан. Рецимо, да смо увели ред у јавни сектор, уштеда је преко пола милијарде евра. Рецимо, да нисмо спасавали пропале парадржавне банке, ту је уштеда милијарду евра. Споменуо сам и партијско запошљавање и субвенције. Пошто Влада није спремна да уведе ред у било коју од ових области, пристала је да смањи плате и пензије”, наводи Радуловић.

Иако Влада Србије тврди да је мера смањења пензија била неминовна, Радуловић истиче да је било још начина да се новац уштеди.

“Укупни ефекти од смањења плата и пензија су пола милијарде евра. Субвенције су милијарда евра. Партијско запошљавање: милијарда евра. Буразерска економија: преко пола милијарде евра. У Фонду за развој седе две милијарде евра од којих је 60 одсто ненаплативо. Кључ сређивања финансија лежи у увођењу реда у све сфере друштва. Једнаки услови за све. Позитивна селекција, да нас воде најбољи. Укратко: ред. Проблем је што партократија на свим нивоима нема интерес да уведе ред. Не говорим само о републичком нивоу, већ и о покрајинском, градском и општинском, ред у јавним предузећима, установама, просвети. А ред почиње од транспарентности. То је први корак у увођењу реда. Личне карте целог јавног сектора: министарства, агенције, јавна предузећа, предузећа у реструктурирању, домови здравља, болнице, школе, факултети, културне установе – сви. Замислите да сваки месец, свака од ових установа, за претходни месец објави тачно колико је новца потрошила по свим буџетским ставкама, па да за сваку ставку објави списак правних и физичких лица која су добила новац, па за свако од тих правних и физичких лица објави уговор по коме им је исплаћен новац. То је ред. То је борба против корупције. То је реформа. Не смањење плата и пензија”, закључује Радуловић.

Мијомир Лакетић, Истиномер.рс