Пепе Ескобар: У току је информациони и економски рат против земаља БРИКС

Вежите појасеве: информациони рат који је већ покренут против Русије ће се проширити на Бразил, Индију и Кину

Бразил, Русија, Индија и Кина су, како је познато, највеће државе БРИКС групе, која такође укључује Јужну Африку и очекује се да ћепримити и друге земље у блиској будућности. БРИКС неизмерно нервира Вашингтон – и његове “тинк-танкове“ – јер он представља заједничку тежњу ка померању према мултиполарном свету.

Могу се кладити у боцу кримског шампањца да одговор САД на такав процес не може бити ништа друго него нека врста тоталног информационог рата – сасвим у духу „дубоке државе НСА“ и доктрине Тоталног информационог упозорења (ТИА), кључног елемента Пентагона у докртини пуне доминације. БРИКС се види као главна претња – толико да супротстављање овом савезу подразумева доминацију у информационој сфери.

Владимир Давидов, директор „Института за Латинску Америку“ Руске академије наука тачно је приметио да „тренутна ситуација показује да постоје покушаји сузбијања не само Русије, него и БРИКС-а обзиром да је глобална улога овог удружења интензивирана. „

Демонизација Русије је брзо ескалирала од санцкија због Украјине у сатанизацију Путина као „новог Хитлера“ и васкрсење провереног хладноратовског страх да „Руси долазе“.

У случају Бразила информациони рат већ почео много пре реизбора председнице Дилме Русеф. Волстриту и локалне компрадорске елите су усмерили све своје алате на напад на „етатизам“ у економији, док је Дилма такође лично сатанизована.

Није тако далеко од истине да се претпостави да кораци у блиској будућности могу да обухвате санкције Кини због „агресивног„ положаја у Јужном кинеском мору, или Хонг Конгу, или Тибету; санкције Индији због Кашмира; санкције Бразилу због кршења људских права или превеликог крчења шума. Поједине индијске дипломате се, незванично, жале да ће прва земља у БРИКС ланцу под притиском бити Индија.

Како је савез БРИКС де факто кључна цигла у изградњи демократског, инклузивног глобалног система међународних односа и финансијског система – сада не постоје други на тржишту –  изгледа барем да су његове чланице довољно будне. Ако нису, сваки народ је у обавези да се разбуди, један по један.

Георгиј Толораја, извршни директор руског Националног комитета за БРИЦ истраживања, истиче да се данас барем„ развија све јача и јача комуникација кроз БРИКС канале.“

Бразилци, на пример, су посебно заинтересовани за инвестициону сарадњу. БРИКС развојна банка ће бити реалност у 2015. А руски тим припрема детаљан извештај о будућим изгледима сарадње, о коме ће свакако бити речи ускоро у Пекингу на самиту АПЕЦ (Азијско-пацифичка економска сарадња)

Од енергетског до валутног рата

Нови Саудијски нафтни шок – који је добио најмање зелено светло од стране Обамине администрације – потпуно се уклапа у образац офанзиве против БРИКС-а, са два од других кључних циљева: Русија и Бразил.

Преко 50% руског буџета долази од прихода од нафте и гаса. Сваки пад цене барела нафте од 10 долара значи да Русија губи и до $ 14.6 милијарди долара годишње. Ово се може донекле надокнадити слабљењем рубље – која је пала више од 25% у односу на амерички долар од почетка 2014. Русија, наравно, још увек има око 450 милијарди долара у резервама. Ипак, руска економија може порасти за само 0,5 до 2% у 2015.

Са сваким смањењем од једног долара на цене сирове нафте, компанија број један у Бразилу, Петробрас, губи више од 900 милиона долара. На садашњем нивоу цена нафте, Петробрас ће изгубити око 14 милијарди долара годишње. Дакле, пад цена подрива дуготрајне планове Петробраса за ширење и финансирање нових инфраструктурних пројеката и истраживања.  Петробрас је кључни циљ повезан са сатанизацијом Дилме Русеф.

Иран није део БРИКС, али дели тежњу групе ка мултиполарном свету. Ирану треба цена од 136 долара за барел нафте да избалансира свој буџет. Споразум о неширењу нуклеарног оружја,који треба да се постигне 24. новембра, може довести до ублажавања санкција – бар оних из Европе – и омогућити Ирану да повећа извоз нафте. Ипак, у Техерану немају илузија о томе да је манипулације ценама нафте предузета да би се додатно дестабилизовала иранска економија и поткопала његова позиција у нуклеарном преговорима.

На економском фронту, доктрина ТИА се описује скраћеницом КП (квантитативно попуштање): то значи да ће амерички долар ићи на горе, а више долара ће стизати на тржишта у развоју. Синхуа  се недавно озбиљно позабавила овим питањем.

Амерички долар и јуан су ефикасно повезани. Када амерички долар иде горе, јуан такође расте. Ипак, то штети кинеској привреди. Пекинг је забринут да кинеска производња може постати превише скупа за низ тржишта на којима су профитне марже већ веома мале.

Дакле, сигурно је да ће кинеска Централна банка предузети контролисани пад јуана – у истовремено развијање механизама за борбу против одлива врућег новца, посебно у Хонг Конгу.

Кина може бити релативно имуна до краја КП. Ипак, сви у Азији памте добро финансијску кризу 1997, која се раширила на Русију 1998. Којаје користила, коме би другом корпоративним интересима САД и хегемонији Вашингтона.

Центар не може издржати

Сатанизација БРИКС, у различитим степенима, наставиће се несмањеном жестином – са централним фокусом на Русију, која, узгред речено, покренути Трећи светски рат. Зашто? Јер су Американци тако рекли.

Најновија представа се односи на данску Обавештајну службу ДДИС, која је прошле недеље објавила да је Русија у јуну симулирала напад са борбеним авионима и ракетама на острву Борнхолм.

ДДИС није открио никакве конкретне детаље о симулираном нападу, али је нагласио да је то највећа руска војна вежба преко Балтичког мора од 1991. ДДИС је издала процену ризика 2014 , предвиђајући да ће се „у наредних неколико година, ситуација у источној Украјини ће вероватно претворити у нови замрзнути конфликт.“

Данци су међутим, били веома јасни: „Нема назнака да Русија представља повећану директну војну претњу данској територији.“ Ништа од овога не спречава навику војних званичника САД да оптуже Русију да се припрема да покрене светски рат.

Апсолутно нема доказа да је Вашингтон спреман да чак и разговара о могућности промене тренутног светског система, као што је Имануел Волерстин теоретисао, ради демократизацији управљања.  Предстојећи Г20 самит у Аустралији ће поново потврдити ово веома јасно.

Дакле, оно што се дешава је да се систем све више цепа и да неумитно клизи ка катастрофалној тачки пуцања, а све доктрине попут ТИА су само очајне „стратегије“ да се одложи неизбежна декаденција. Волерстин је на крају био у праву; после Хладног рата свет ће дуго остати изузетно нестабилан.

ИЗВОР: РТ

Приредио: М. Ђорђевић

Евроазија.инфо