СРБИЈА је кључна земља Западног Балкана и желимо је што пре у европској породици. Али Немачка, као и цела ЕУ, очекује да дође до нормализације односа између Београда и Приштине пре него што начините наредни корак ка Бриселу.

Хајнц Вилхелм, амбасадор Немачке, земље која у највећој мери диктира наше европске интеграције, у интервјуу за ”Новости” није могао да потврди честе оцене да је досадашњи напредак око решавања косовског питања довољан да шефови држава и влада ЕУ у марту Србији доделе датум за почетак приступних преговора.

ПОМИРЕЊЕ КАДА СВИ БУДЕТЕ У ЕУ * На рачун ЕУ и међународне заједнице чује се доста примедби да својим потезима и одлукама не доприноси процесу помирења на Балкану. Како видите међусуседске односе у региону и како допринети њиховом ”одлеђавању”?
– Помирење међу народима и државама не може доћи преко ноћи. Оно што могу са сигурношћу да тврдим, то је да ће потпуно помирење на Балкану бити могуће када све земље региона буду чланице ЕУ. Зато је битно да једни друге не кочите на овом путу, већ помажете.

– Хоћемо да Србија што пре постане чланица ЕУ, али не прихватамо да било која земља улазећи у Унију увезе и своје проблеме. Зато се надамо да ће политички дијалог, који је почео у октобру, наставити да даје резултате потребне за позитивну одлуку Европског савета.

* Шта Берлин подразумева под ”нормализацијом односа” са Приштином?

– Постоји много питања којима обе стране морају да се позабаве, да би односе довеле на задовољавајући ниво. Оно што је тренутно веома важно јесте проналажење решења за паралелне структуре на северу Косова. Једноставно, више није могуће да оне наставе да функционишу у садашњој форми.

* Хоће ли у фото-финишу мартовске одлуке Европског савета о датуму ”искочити” нови услови за Србију?

– Поред повлачења из паралелних институција, важно је и да Србија престане да блокира Косово да постане члан низа европских и међународних институција.

* Мислите ли ту и на столицу за Косово у УН, што је за Србију неприхватљиво, јер би то значило признање независности?

– И чланство Косова у Уједињеним нацијама је једно од питања које треба да се нађе ”на столу” у Бриселу. Па, и сам премијер Ивица Дачић је рекао да је Србија спремна да разговара о свему, па и о томе.

* Али да ли ће се тај пристанак Србије тражити већ за додељивање датума?

– То је у овом тренутку тешко рећи. Све ће зависити од договора који се постигне у оквиру Европског савета, између свих 27 чланица ЕУ.

* Реч Немачке је кључна приликом доношења таквих одлука – каква ће ту бити позиција званичног Берлина?

– За нас је то питање веома важно, али у овом моменту не могу да кажем да ли ће бити и пресудно за додељивање датума. Прво ћемо сачекати извештај ЕК и Кетрин Ештон о напретку у дијалогу Београда и Приштине. Чланице ће проучити извештај и онда донети коначну одлуку. Мислим да неће бити пресудни специфични критеријуми, већ утисак који одаје цела слика.

* Последњих дана доста се говори и о томе да ће се од Србије захтевати и да размени амбасадоре са Косовом…

– Немачка признаје Косово као независну државу и волели бисмо да видимо да се односи Београда и Приштине подигну и на тај ниво. Али Србија не признаје КиМ. За нас је задовољавајући и договор о размени официра за везу који ће радити при мисијама ЕУ у Београду и Приштини. То је још једна позитивна ствар, али понављам, има још много важних ствари којима се треба позабавити.

* Хоће ли Резолуција и платформа о КиМ које су усвојиле Влада и Скупштина бити нова рампа на путу ка ЕУ?

– У Резолуцији је јасно наглашено да ће се политички дијалог наставити и да ће се Србија и даље трудити да се у овом процесу напредује. То је за нас најважније.

НЕ СМЕ БИТИ КРШЕЊА ДОГОВОРА * Хоће ли Немачка и ЕУ извршити притисак на Приштину да не крши договоре који се постигну у Бриселу, на шта се често жали српска страна?
– Исте ове оптужбе чуо сам и у Приштини, где такође кажу да се српска страна не придржава онога што је договорено на састанцима Дачић-Тачи-Ештон. Свесни смо и да стране понекад различито тумаче споразуме и онда то доводи до конфузије. Најважније је разговарати и кроз дијалог долазити до компромиса.

* У платформи се тражи давање широке аутономије српској заједници на Косову. Да ли је то решење прихватљиво за Немачку?

– Ахтисаријев план даје прилично широку аутономију српским општинама на Косову, и у оквиру њега треба тражити решење. Предлог из платформе излази изван Ахтисаријевог плана. Не можемо прихватити решење које доводи до стварања посебних ентитета, региона у оквиру Косова, а то је оно што се тражи у платформи.

* Колике су реалне шансе да начинимо наредни корак ка Бриселу, имајући у виду изјаву канцеларке Ангеле Меркел, која је поручила да ће после пријема Хрватске наступити

дуга пауза у даљем проширењу ЕУ?

– У Европи, а ту мислим и на Немачку, постоји консензус да ће пројект ЕУ бити коначно заокружен када се интегришу и све земље Западног Балкана. Европа је сада концентрисана на превазилажење финансијске кризе, али то не значи да је даље проширење трајно заустављено. Све балканске земље имају европску перспективу, а то нарочито важи за кључну државу региона, Србију.

* Да ли ће септембарски избори у Немачкој одложити одлуку о датуму?

– Парламентарни избори у Немачкој индиректно ће утицати на даљи ток интеграција Србије у ЕУ, пошто Влада не може ништа да предузме без мандата Бундестага. Али оптимиста сам. Мислим да је било много позитивних ствари које су урађене у последњим месецима. Започет је политички дијалог у октобру и он даје резултате. Нова влада је урадила много да се ствари помере напред. Постигнуто је решење око ИБМ, размене официра, наплате царина..

Новости