Сјеница – Једни су кренули у намери да промене владајући коалициони састав, други су, изгледа, спремно узвратили па је, пре неколико дана, у Сјеници „пукла“ двогодишња политичка сарадња између Угљаниновог СДА и Љајићевог СДП-а. Ванредну седницу, истина, затражили су чланови СДП-а и њима политички одани партнери, али неочекивано, на заседању општинске скупштине 12. новембра ове године, два одборника блиска тој групацији Рамиз Турковић и Риалда Гурдаш прешли су на другу страну и око СДА, сада стожерне партије у власти, створена је „танка“ одборничка већина. Побеђени су одмах смењени, из органа власти и са директорских функција па је, рецимо, на месту председника СО остао Хазбо Мујовић (СДА), а уз остале смењен је дојучерашњи потпредседник Муриз Турковић, иначе председник општинског огранка СДП-а.
„Кратко ће то трајати, јер је све засновано на уцени и политичкој трговини одборницима“, оцена је Турковића, док представници нове власти, попут Исмаила Махмутовића, шефа кабинета председника Мујовића, узвраћа оценом „тврђи смо него икада, имамо нове захтеве од појединих одборника да нам се прикључе. А што се тиче трговине, није је било. Поменута Риалда Гурдаш се недавно удала за момка активисту СДА па је променила страну, а још једна одборница се такође удала и отишла у Беч па су они, рекло би се због љубави, дошли у ситуацију да уз остало и тако имају мању подршку“.
Која је опција стабилна, а ко на „клизавом терену“ видеће се наредних седница а на примедбе да су сјенички социјалисти били пресудан фактор Микаило Каличанин Мића, помоћник председника општине за комуналну изградњу и „шеф“ овдашњих социјалиста, нам објашњава:
– Не знам ко помаче ваган (дрвена посуда за храну, прим. М. Д.), те га просу. Без нужде је растурена претходна коалиција, није нам ово требало, јер је све добро функционисало а ми социјалисти смо само фактор стабилности, били пре а и сада смо проценили да би ови ’победници’ имали већину и без нас – тврди Каличанин.
Иначе, Каличанин радије прича о комуналијама, хвали се да је на Пештери у току изградња нове фабрике воде, инвестиције вредне око три милиона евра а део је и помоћи Чешке развојне агенције. Тако ће, пре зиме, бити завршена и фабрика и развод цеви па ће пијаћу воду добити око пет стотина домаћинстава у пештерским селима Штаваљ, Дубиње, а касније и Горња Вапа, Богатиће и Чипоље.
Овде у општинској управи добијамо и забрињавајуће податке о насељености овог подручја. Пештер је све празнија, јер је пре деценију Сјеница имала више од 30.000, скоро 40.000 а сада око 27.000 становника. Селе се у потрази за послом људи из ове вароши на висини, на око хиљаду метара надморске висине. Одлазе и Срби и Бошњаци, први понајвише у градове централне Србије, а други пут Босне, Турске и европских земаља. Исељеници „чувају“ држављанство па и право гласа па је тако, као ретко где, приближан број бирача и становника. А, беспослица је главни разлог. Приликом недавне посете Сјеници, иако ништа није обећао, амерички амбасадор Мајкл Кирби је рекао да су џаба одлични услови за сточарство, за обновљиве изворе енергије, за туризам… кад нема пута. Не рачунајући регионалне, око 600 километара локалних путева ваља одржавати, поправљати а овдашње комунално предузеће поседује само два камиона, два булдожера и једну комбиновану машину.
– Градили су помало и мој Мрка и после Веља, али ништа није завршено, ни пут Сјеница – Нови Пазар, ни Дуга Пољана – Угао, ни Сјеница – Тутин, ни Сјеница – Бијело Поље…
На питање да ли је прокопан пут до забитог пештерског села Тутиће до којег се, како смо давно писали, могло само пешке Каличанин каже:
– Баш је недавно до тамо прокопан камионски пут. Иначе, то је подручје месне заједнице Баре, испод Озрена и Јадовника са петнаестак заселака где у 400 кућа живи око 1.700 становника. Тамо, иако годинама „Србијашуме“ секу шуму ни динар не улажу у путеве. Не вреди што је то одличан предео за сточарство кад је забит и беспуће, без телефона и ТВ сигнала. Зато је висок и проценат самоубистава. Баш недавно дошли су код мене рођаци једног младића, који је баш због те самоће и депресије, вешањем себи одузео живот. Е, решио сам да се залажем да тамо нешто учинимо и пробаћемо све што можемо, али сами не можемо много. Нема новца ни у буџету, од планираних 900 милиона динара прилив је тек око 60 одсто. И тако, џаба све политичке игре, важан је живот који политика често уме и да загорча – каже Микаило Каличанин.
Мирољуб Дугалић, Политика
Фото М. Дугалић
