Пештер: Здравом храном у Европу

ПРОЦЕЊУЈЕ се да се на Пештеру тренутно узгаја око 50.000 до 60.000 оваца и између 40.000 и 50.000 крупне стоке од чега су већина расне краве. Ипак, иако у овом делу Србије постоји пет млекара, откуп млека је врло слаб и достиже једва пет одсто количина које, примера ради, преради „Имлек“.

Мада се велики део млека троши за прављење чувеног сјеничког сира, скромна је и производња овог производа који би, како тврде пештерски фармери, могао да буде бренд овог краја и главни извозни адут Србије.

– Млекаре уцењују сточаре ниским ценама и закидањем на масним јединицама, па су многи произвођачи принуђени, пошто ни сир не могу лако да продају, да млеком хране другу стоку или га једноставо просипају. Сви наши захтеви да се у овој области заведе ред до сада су остали без резултата – жали се Фехим Куртовић, угледни фармер из Ђерекара и председник Надзорног одбора недавно формиране Земљорадничке задруге „Пештерска висораван“.

Директор Санџачке развојне агенције (СЕДА) Самир Качапор верује да ће овај проблем ускоро бити ублажен, а временом и потпуно решен, јер ће у Сјеници ускоро прорадити супер модерна лабараторија за испитивање млека и млечних производа која ће моћи да испита више хиљада узорака дневно, осим пештерским, биће на располагању сточарима и млекарима у целој југозападној Србији.

– Наша агенција била је носилац развоја овог пројекта вредног 1,1 милиона евра. Потребна средства за изградњу објекта и набавку опреме обезбедили су: владе Чешке и Швајцарске и Европска унија, подршку смо имали и од Министарства пољопривреде, док ће локалне самоуправе (Нови Пазар, Сјеница и Тутин) обезбедити по 30.000 евра за рад лабораторије и плате за 15 запослених – каже Качапор и очекује помоћ Европске уније и влада Србија и Швајцарске (програм „Прогрес“) и за скору реализацију пројекта „Брендирања пештерских производа“.

Реч је о унифицирању производа, односно о дизајнирању паковања како би били препознатљиви на тржишту. То практично значи да више неће моћи да се испод етикете „сјенички сир“ скривају друге врсте мање квалитетних сирева – наглашава Качапор. Једноставно, знаће се шта је прави сјенички сир што ће овом производу омогућити освајање и неких европских тржишта – истиче Качапор.

– Имамо солидан сточни фонд који би брзо могао да се и утростручи, добру сточну храну и врло квалитетно млеко. Сјенички сир је тражен и у ЕУ и у Русији, потребно је само да нас држава организује и бар мало нам помогне, свако улагање брзо би се исплатило – сматра Фехим Куртовић.

ЗДРАВО И ЧИСТО

СЈЕНИЧКИ сир се справља од непрокуваног млека и не пролази такозвану термичку обраду. И мада су векови потврдили његов укус и квалитет, неки су управо из овог разлога оспоравали његову исправност. Технолози, међутим, тврде да је реч о изузетно здравом и исправном производу и подсећају да се без прокувавања млека праве и неки чувени француски, италијански и швајцарски сиреви.

М. Нићифоровић, Новости