Пет лаких комада: Ринге, ринге раја – који се криминал иза “Блица” ваља (1)

Под заштитом криминалистичке полиције МУП-а Србије, компанија “Рингијер Аксел Шпрингер” која, између осталог, издаје дневни лист “Блиц”, извлачи милионе евра из Србије и шпекулативним уговорима о маркетингу утиче на урушавање правног система у Србији. Истовремено, у овој компанији траје акција масовног отпуштања радно ангажованих, који годинама раде по уговору, и преко студентске задруге, без социјалног и здравственог осигурања. Од 2008. године, на челу те компаније налази се Јелена Дракулић-Петровић. Ова жена је својом преданом сарадњом са британским обавештајним службама заслужила епитет савремене “Мата Хари”. Она и њена заменица Тијана Бајовић, отишле су предалеко у криминалним пословима, што је био и повод да истраживачки тим Таблоида почна са објављивањем пословања ове швајцарске куће и њених челника у Београду

Дневни лист Блиц покренуо је новинар Манојло Вукотић пре 18. година. Први број листа изашао је 19. септембра 1996. године. Главни уредник овог опозиционог дневника Вукотић је био од 1996-до 1998. године, а након непуне две године, покренуо је, такође опозициону дневну новину Глас јавности. Њега је на том месту наследио Веселин Симоновић, који је Вукотићу био заменик.

Док је Манојло уређивао Блиц, лист је штампан у тиражу од око 180 хиљада примерака, од којих је 140 хиљада било продато. Његовим одласком тираж је сведен на око 100 хиљада штампаних примерака. Покретање Блица је пратила фама око власника. Шпекулисало се да га је основао извесни Александар Лупшић, власник сумњивог капитала, кога је на вези, као агента, држала тадашња Управа за безбедност ЈНА. Господин Лупшић је живео у Бечу, и био је перач прљавог новца.

Тако је и Блиц служио двострукој сврси. Прво, као дозирана опозициона новина, а друго, као праоница пара. Такође је био и мамац за стране обавештајне службе, да стартују на ”опозициону” новину, и њене новинара. Режимска новина дневни Блиц постаје доласком ДОС-а на власти, а и данас је његова уређивачка и пословна политика подређена интересима Демократске странке и њених бивших лидера, који су сурово опљачкали Србију, а компанији која издаје новине утерали су стотине милиона евра прихода. И то углавном неопорезованог новца.

“РИНГИЕР АXЕЛ СПРИНГЕР” д.о.о. у Агенцији за привредне регистре регистрован је 13. јула 2005. године. Оснивач и једини власник је швајцарска компанија “РИНГИЕР АXЕЛ СПРИНГЕР МЕДИА АГ”, која је 27. новембра 2000. уплатила 69.867,49 динара, а затим 30. октобра 2010. још 639.595,65 динара оснивачког улога.

Предузеће је у 2012. са 315 запослених остварило пословни приход од 401.683.000 динара, док је у 2013. са 303 запослена имало приход од само 181.453.000 динара. У прошлој години је укупни капитал предузећа износио 2.048.560.000 динара.

Аттила Михок је био на позицији генералног директора компаније “Рингиер” у Србији од јануара 2004. године, до новембра 2007. године, када је преузео одговорност за пословање компаније “Рингиер” у Мађарској и који ће се томе посветити у потпуности. Њега је на позицији генералног директора наследила заменица генералног директора Јелена Дракулић-Петровић. Она је 22. јула 2008. године постала генерални директор компаније “Рингиер” у Србији. Јелена Дракулић-Петровић ради за компанију “Рингиер” од априла 2004. године, а у априлу 2008. постала је заменик генералног директора. Радила је као бренд менаџер дневног листа “Блиц”.

У септембру 2006. године, именована је за директора дневних новина. Од самог почетка била је укључена у развој портфолија компаније “Рингиер”, почев од магазина “Блиц жена” (новембар 2004), часописа о познатим личностима “Пулс” (март 2006), бесплатних дневних новина “24 сата” (септембар 2006) и дневног таблоида “Ало!” (октобар 2007).

Док је компанијом руководио Мађар Аттила Михок, запослени су били изложени најцрњем терору. Михок је довео на кључна места у компаније жене дугих ногу. Лаке жене, које је подводио газдама из Швајцарске, које су им испуњавале све жеље и перверзије. Међу њима су се истицале садашња генерална директорка Јелена Дракулић – Петровић и њена данашња заменица Тијана Бајовић. За Аттилине и прохтеве његових газда у Швајцарској у компанији је увек било најмање пет лаких комада.

Главни и одговорни уредник Блица, а потом и његових издања, од 1998. године па до данас је Веселин Симоновић, који је, такође, имао велики утицај на уређивачку политику, а полако је губио утицај на пословну политику постављањем Јелене Дракулић на чело компаније, да би данас био само присутни грађанин, са великом апанажом. Уређивачка политика Блица је данас у рукама његовог заменика Светомира Марјановића, који је гласоговорник компаније Делта, а његова супруга је директорка компаније за осигурање Ђенерали.

Аттила Михок је успео да са српским властима, оличеним у Борису Тадићу, и српским бизнисменима и тајкунима, створи маркетиншку службу која је обезбеђивала шепекулативне приходе.

Тако су дневни Блиц и издања компаније добијале од јавних предузећа, од градских скупштина и од тајкуна, велике накнаде на име ”пружања маркетиншких услуга”. Милиони евра сливали су се на рачун ове компаније, под формом ”праћења рада Скупштине Аутономне покрајине Војводина”, или Владе АП Војводина, јавних предузећа, а да, притом, нису објављиване класичне рекламе и огласи, већ је тај новац долазио као вид корупције медијима ове компаније, који су величали улогу бившег председника Србије Бориса Тадића и Демократске странке.

Медијске компаније Срђана Шапера, Небојше Крстића и Драгана Ђиласа добрано су пуниле касу ове компаније. Аттила Михок је царовао у Београду, али су његови антисрпски испади довели у питање пословање компаније, и газде су овог налицканог Мађара морале да повуку у Мађарску.

Својим дугим ногама до места директора изборила се Јелена Дракулић Петровић. Њу и још неколицину жена из компаније, Михок је подводио и Борису Тадићу и функционерима Демократске странке, који су били галантна господа, и уместо напојнице плаћали су са рачуна Скупштине града Београда, општинских скупштина и јавних предузећа милионске износе.

Истраживачи магазина Таблоид у поседу су највећег дела коруптивних уговора које је ова компанија закључила са представницима извршне власти, а да је иза њих стајала чиста шпекулација.

Ко је Јелена Дракулић – Петровић, која је у овој компанију добила више станова, а живи у стану од сто квадрата, која има импозантан возни парк, и укупну месечну плату од око 16 хиљада евра, која у компанији води троструко књиговодство, да би избегла пореске обавезе, створила тајне фондове за себе, и за газде у Швајцарској, извлачећи из Србије милионе евра шпекулативног новца?

Генерални директор овог предузећа је Јелена Дракулић – Петровић, рођена 4. марта 1978. године. Дипломирала је на Филолошком факултету Универзитета у Београду, и тренутно је, пише у њеној званичној биографији, на завршној години Еxецутиве МБА на Универзитету Схеффиелд, Велика Британија, смер општи менаџмент. Успешно је завршила курс из менаџмента у медијима на Универзитету у Тенесију, САД (2006). Јелена је Мата Хари енглеске обавештајне службе. Лака на окидачу. Даје се по потреби.

Док она и група директора примају астрономске плате, преко лажног, тројног књиговодства, из Београда се у централу одливају милионски износи, који иду тајним каналима, преко других предузећа која оснива швајцарска компанија. У овој компанији је акција масовног отпуштања радно ангажованих, који годинама раде по уговору, и преко студентске задруге, без социјалног и здравственог осигурања, а њихов зној наплаћује двојац Јелена и Тијана.

У следећем броју, објавићемо детаље њихових пљачки, баханалија и суноврата компаније.

А 1.

“ККР група” купила сајт “Блица”

Понедељак, 21. 07. 2014.ђ13:16 Извор: Тањуг

Власник највећег српског кабловског оператера СББ, “ККР група”, откупила је 14. јула за 180 милиона еура 49% дигиталног дела “Рингиера” који у Србији поред сајта “Блица” поседује и сајтове “Ало” и “24 сата”.

Агенција прецизира да иза “ККР групе” стоји бивши шеф ЦИА Дејвид Петреус који је преко своје фирме купио део швајцарске компаније “Рингиер”, а у чијем власништву се налази и сајт “Блиц” У вести се подсећа да је ова америчка компанија при крају преговора и с грчком “Антена групом”, највећом медијском кућом у југоисточној Европи и власником ТВ “Прве” и Б92.

мајор Горан Митровић, Таблоид

Фото: А. Исаковић, Е. Чонкић