Петар Матијевић – Краљ хектара и ГМО тровач

Власник Индустрије меса Матијевић и један од највећих велепоседника у Србији налази се иза решетака. Петар Матијевић терети се да је у сарадњи са Бориславом Новаковићем, шефом посланичког клуба ДС у војвођанској скупштини, оштетио град Нови Сад за 1,3 милиона евра.

Превара се односи на закуп 1.174 квадрата грађевинског земљишта на углу Футошког пута и Новог булевара у Новом Саду, који је Матијевић пребацио на Александар градњу, да би ова грађевинска фирма на тој парцели изградила хотел Холидеј ин, на површини која је за 650 квадрата већа од прописане. Матијевићу су лисице ставили у његовој кући, док је он бесомучно викао: “Ко сте ви да ме хапсите?!” С власништвом над 15.000 хектара земље, 25 компанија и једном фондацијом, 2.400 запослених и годишњим приходом од 20 милијарди динара, није чудо што је Матијевић био толико изненађен.

Рођен је 1951. године у Колашцу крај Книна. У време рата, 1991. године, доселио се у Војводину и од мале занатске радње МИМ, направио водећу фирму у производњи меса. Од сиромашног младића постао је власник десетина фирми које се баве пољопривредом, трговином и угоститељством. Према писању појединих медија, Матијевић је прве велике паре зарадио продајом ћурећих батака из Италије, сумњивог квалитета, пошто их у ратно време нико није контролисао! Пре неколико година Индустрија меса Матијевић била је увучена и у скандал због продаје виршли које садрже генетски модификоване организме (ГМО), који су у Србији законом забрањени. Матијевић је тврдио да је за успех најважнија визија.

– Ја сам је добио као дете, пре 45 година, док сам чувао две свиње које су биле право мало богатство моје сиромашне породице. Схватио сам да би било боље када би чувао 100 или више. Од тада па до данас фасцинирају ме велике бројке. Висока продуктивност, ниски трошкови и оптималан квалитет уз праћење захтева тржишта, основа су свега. Сви који мисле и понашају се другачије завршавају на сметлишту привреде. Многи ме питају када стати и уживати у плодовима свога рада. Мишљења сам да стајања нема. Ја се најбоље одмарам док журим напред, а најважније у свему је донети одлуку, па макар била и погрешна.

И данас памти немаштину из детињства, па каже да му је бег из сиромаштва био покретач.

– То је био пут ка врху који није трпео слабости, није дозвољавао освртање, пун одрицања, угодних и неугодних тренутака, пут у једном смеру са јасним одредиштем. Драго ми је што сам данас овде и што сам доказ да се самодисциплином и тачно одређеним циљевима може остварити сваки сан.

Накратко се повукао из јавности када су му отели сина Бојана 2001. године. Тада је за откуп киднаперима морао да преброји 980.000 немачких марака. Можда зато данас избегава сваки разговор о својој имовини. Сме­та­ју му и приче о то­ме ка­ко тај­ку­ни гу­та­ју српску плод­ну зе­мљу.

– Мо­гу да нас зо­ву ка­ко хо­ће, али и ја и Ко­стић и Ро­дић, по­ди­гли смо сво­ја пред­у­зе­ћа из те­ме­ља и до­ка­за­ли се европ­ским ре­зул­та­ти­ма – ка­те­го­ри­чан је био Ма­ти­је­вић.

Љу­тила га је и на­ме­ра државе да се­ља­ци­ма по­де­ли ма­ле по­се­де.

– Илу­зор­но је оче­ки­ва­ти да не­ко може по­сти­ћи европ­ски при­нос на ма­лим по­се­ди­ма јер му тре­ба ску­па, са­вре­ме­на опре­ма, а наш се­љак не­ма те па­ре – ис­ти­че Ма­ти­је­вић и под­се­ћа да мо­де­ран ком­бајн на са­те­лит­ско на­во­ђе­ње кошта 300.000, а трак­тор 200.000 евра.

– То ни­су ови трак­тор­чи­ћи и ком­бајн­чи­ћи чи­је кљу­че­ве си­ро­ма­шним па­о­ри­ма де­ле по­ли­ти­ча­ри у пред­из­бор­ним кам­па­ња­ма.

На питање да ли ће, како се у јавности нагађа а паори страхују, про­да­ти зе­мљу чим се до­че­па­мо Европ­ске уни­је, Ма­ти­је­вић од­го­ва­ра:

– Па, за­што је не бих про­дао ако тр­жи­шна це­на бу­де до­бра?! Зе­мља је по­тро­шна ро­ба, као и све оста­ло. У Ср­би­ји је тре­нут­но 800.000 хек­та­ра у пар­ло­гу! Ка­мо сре­ће да их ку­пе Нем­ци или не­ко дру­ги, има­ли би­смо од ко­га да на­у­чи­мо ка­ко се ра­ди. Ушли би­смо у Евро­пу и ви­ше нас ни­ко не би бом­бар­до­вао.

Вести