Петер Сијарто: Мађарска не следи застареле догме либерализма

Тек кад је разговор одмакао схватила сам да сам Петера Сијарта могла да питам штагод сам хтела, да ширим бодље онако како су Мађари ширили жицу преко границе и да би он директно с логиком свог образложења одговорио без икакве љутње, иако је министар дипломатије.

Ипак је лицемерно устремити се на мађарске жице кад сада њихов пример у недостатку одрживијег решења u заустављању миграната следе, сем Србије, сви редом.

– Између наше две престонице путоваће се највише два и по сата кад крајем 2018. помоћу кинеског зајма изградимо пругу Београд–Будимпешта. Радујемо се што ћемо имати још бржу и директнију везу са Србијом, са којом имамо присне односе. Овај подухват има огроман економски значај и због тога што ће то бити главни коридор за пренос кинеске робе из Пиреја у западну Европу. Ми градимо део који пролази кроз Мађарску, Србија део који пролази кроз њену територију. Нас ће то коштати милијарду и по евра, што је новац који, као и Србија, обезбеђујемо из кинеског зајма. Када радови буду завршени, возови ће се кретати брзином од 160 километара на час, укључујући и 740 метара дуге теретне композиције. Пројекат је јединствен јер су у њега укључене Кина и две европске државе, једна чланица ЕУ и друга која то није – каже у интервјуу за „Политику” Петер Сијарто (37), мађарски министар спољне трговине и иностраних послова. Тај млади Орбанов министар извинио се што је на интервју дошао у џемперу и јакни, право из авиона, али је и у разговору, исто као у облачењу, неформалан, говори директно, без дипломатских околишања, не устручава се од оштрог критиковања Европске уније, чак понекад бриселске политичаре назива лицемерима, одлучно брани мађарску спољну и унутрашњу политику, задовољан је што Будимпешта има блиске везе с Пекингом и Москвом и што се не покорава слепо неолибералним догмама.

Како оцењујете критике да сте као чланица НАТО-а и ЕУ сувише блиски са Москвом и Кином? Замера вам се и да не поштујете у потпуности слободно тржиште и да нисте спремни да приватизујете државна предузећа. Шта ви кажете на то?

Европа се рве са огромним економским изазовима, а одбија да прихвати да је њен модел дугорочно неодржив. Сама чињеница да у ЕУ живи седам или осам одсто светског становништва, да на њу отпада 15 одсто светске економије, али педесет одсто расхода одлази на социјалне програме, довољно говори да нешто мора да се мења.

Не допада нам се хипокризија ЕУ када је реч о нашој блиској економској сарадњи са Пекингом. Ако погледате податке, Кина и 16 земаља централне и источне Европе заједно немају ни приближно онолику економску размену колику има Италија са Пекингом, да не говоримо о Француској или Немачкој. Или ако се сетите колико су тесне економске везе између САД и Кине, онда је смешно да нас криве што и ми тргујемо са Пекингом. Када је реч о Русији, ми смо потпуно зависни од њеног гаса. Ми се придржавамо одлуке ЕУ о увођењу санкција, али нам је то донело огромну штету. Мислим да је у интересу ЕУ да сарађује на прагматичним основама са Русијом, да с њом одржава дијалог и да морамо да будемо свесни да је Русија важан међународни фактор. То се односи и на НАТО.

Мађарска одлучно одбија да прихвати расподелу избеглица по квотама утврђеним на самиту пре неколико месеци. Замера вам се да нисте солидарни. Можете ли да образложите свој став?

По нашем мишљењу, одлука ЕУ о расподели миграната по квотама је ван здравог разума. Док је трајала дебата о релокацији 120.000 миграната, већ их је у ЕУ улазило вишеструко више од тог броја. Нико није умео да одговори на питање зашто се говори баш о 120.000, а не о 50.000 или 125.000. Та одлука је потпуно непримењива. Нико не зна како да се ти мигранти које би релоцирали у Бугарску, Мађарску или Чешку задрже унутар тих земаља. Сви они су намерили да живе у Немачкој и отпутовали би у ту земљу. Тај план о квотама потпуно је непримењив и, по мом мишљењу, ирационалан. Рационално би било кад бисмо се договорили како да заштитимо наше границе. Јер Европа није у могућности да прихвати стотине хиљада економских миграната.

Али Европа мора да буде солидарна и да помогне људима који немају више свој дом?

Највећи број тих људи јесу економски мигранти. Кад се селе из Турске у Немачку, они пролазе кроз сигурне земље, где им живот није у опасности. Ако неко одлази из Грчке у Македонију, или из Хрватске у Словенију, то није зато што је на то приморан јер му је живот у опасности, већ је то зато што би они волели да живе немачким животом. Они желе бољи живот у економском смислу. То је разумљиво, али ако је то тако, онда морамо да размотримо ту чињеницу. Јер за њих, за економске мигранте, важе сасвим друге међународне конвенције и норме, од оних које важе за избеглице.

Неколико месеци Мађарска је била на тапету због изградње жичане ограде на граници. Сада одједном не само да сви постављају ограде по мађарском моделу него вас још питају где да набаве жицу коју сте ви користили.

Ако погледате каква је ситуација у државама Европе, схватићете да је Мађарска једина земља која је зауставила нерегулисани, илегални и неконтролисани прилив миграната на територију своје државе.

Признајемо да заштита наших јужних граница није најбоље решење. Јер би најбоље решење била заштита јужне границе Грчке. То је спољна граница шенгенске зоне и Европске уније. Уз то, ми нисмо били срећни што смо изградили ограду између Србије или Хрватске и Мађарске. Нико не воли да гради зид између две државе, поготово не између пријатеља. Пријатељство између Србије и Мађарске никад није било присније. Па зашто смо онда то урадили? Зато што смо имали обавезу и придржавали се европских одредаба. По тим регулативима, ако имате спољну границу шенгенске зоне, морате је заштитити. И ова граница се може прелазити само на званичним прелазима у време када су они отворени.

Ипак су вас осуђивали, јер се бодљикаве жице на границама повезују са неким другим прошлим временима?

То је политика двоструких стандарда. С једне стране се тражи да се поштују заједнички донете регулативе, а са друге те осуђују што си се понашао у складу са обавезом која је договорена.

Колико миграната у овом тренутку има у Мађарској?

Нула.

Нула? Значи никога нећете вратити у Србију?

Не у овом тренутку. Али добили смо наговештаје од Немачке, Аустрије и других чланица ЕУ да ће више хиљада бити послато натраг и да ћемо бити обавезни да их примимо. Али ми то не прихватамо. Јер по регулативи ЕУ, ти мигранти морају бити враћени у прву земљу ЕУ у коју су ушли. А то је наравно Грчка. Без обзира на то што смо ми били први који су их регистровали, Грчка је била прва земља ЕУ у коју су ушли. Јер немогуће је стићи на други начин. Они немају крила. Морају да дођу преко Грчке. Ми одбијамо да прихватимо тај став, да Мађарска мора да их прихвати, јер ми нисмо били прва земља у коју су ушли.

Али ако вам ипак буду враћени, ви ћете их послати у Србију?

Зависи одакле су дошли. Стотине хиљада су дошли из Хрватске.

Онда ће их Хрватска послати натраг у Србију?

То није баш тако лако јер ви нисте чланица ЕУ. Ми, Мађарска и Србија, имамо јако добру билатералну сарадњу у области реадмисије. Наши министри унутрашњих послова ће то средити. Али тренутно немамо никога. Пре него што је мађарски рестриктивни закон ступио на снагу, имали смо дневно осам до десет хиљада миграната. Откада је ступио на снагу имамо по пет-шест миграната који улазе кроз регуларне пролазе.

Да ли се радујете уласку Србије у ЕУ?

Ми не волимо споре процедуре. Желимо и залажемо се да Србија што пре уђе у Европску унију. Ми смо пријатељи и одлично сарађујемо, премијер Орбан и премијер Вучић су блиски пријатељи и то је утицало на то да наши односи никад нису били бољи. И убудуће ћемо подржавати Србију из свег срца, јер се тако то ради међу пријатељима. Осим срца, нама је у интересу стабилна и јака Србија у ЕУ.

Ви и премијер Орбан сте заступници, како то карактеришу на Западу, нелибералне демократије. Модел за Мађарску видите у Русији, Сингапуру, Кини. О чему се заправо ради?

Премијер Орбан је борац за слободу читавог свог живота. Он је био један од кључних личности у освајању слободе деведесете године. Оптуживати га да није демократа је, благо речено, ван доброг укуса. Али он указује да нека решења у економији, која се зову либералним, једноставно више не функционишу. Времена се мењају. Да вам само дам неке примере. Постоји либерална догма да је држава лош власник.

То није тачно?

То није тачно. И држава, као и приватни сектор, може бити и лош или добар власник. Такође мислимо да можете имати привредни раст и истовремено заводити дисциплину у фискалној каси. Догма да држава не може да пружи радна места такође није тачна. У том смислу нас сматрају нелибералном економијом. Само зато што смо превазишли старе догме које су назване либералним.

Већ неколико година ви сте „enfant terrible” Европске уније. Пре извесног времена замерало вам се да ограничавате слободу говора и медијске слободе. И Србији се упућују примедбе у оквиру медијске сфере.

Такве примедбе могу да упуте само они који никада нису читали мађарске новине, гледали нашу телевизију или читали наше веб-портале. Свако може да мисли, каже или напише шта год хоће. Слобода говора је апсолутна. Ко друкчије каже тај лаже.

Много времена проводим са српским политичарима и имам увид у српске медије, не видим да ту постоје ограничавања у новинарским слободама. Они који вас критикују у Бриселу, позивају се на саопштења појединих невладиних организација, а немају стварни увид у ваше медије.

Политика