Петиција љутих ИТ фриленсера кружи интернетом

Инфлуенсери, фриленсери, јутјубери, програмери, преводиоци и други који послове налазе на разним иностраним платформама нису се осетили пријатно чувши за изненадно буђење Пореске управе, која је најавила да ће их прекршајним или кривичним пријавама теретити уколико до краја овог месеца не пријаве приход примљен у последњих пет година. Ко је у праву?

Већина људи из те категорије сматра да је то атак на ИТ сектор, најбрже растућу индустрију код нас, и то баш у време пандемије, када је приступ већини других послова битно сужен.

Интернетом кружи петиција у којој инфлуенсери, фриленсери, јутјубери, програмери, преводиоци и низ осталих који послове налазе на разним иностраним платформама, траже од државе однос који омогућава „олакшице, подстицаје и субвенције како би допринели иновацијама“ а тврде да се уместо тога коресподенција са њима базира на „черупању, подметању ноге и терању ИТ послова“. „Народу се у ери интернета нуди светла будућност мотања каблова“, наводи се у петицији.

Из тог дела иновативног сектора замерају и Пореској управи то што до сада на њеним шалтерима нису могле да се добију информације о начину на који се врши обрачун пореза и доприноса на уплате из иностранства.

Прво упутство о томе стигло је тек средином протекле недеље, тек два дана након упозорења о могућим последицама. Фриленсери тврде да је и то упутство недовољно прецизно и може да проузрокује грешке у обрачуну које би биле опет основ за прекршајне пријаве, тим пре што се односи на сва примања у претходних пет година, што ће онима са мањим а честим уплатама бити захтеван посао.

Кажу и да су фискални закони застарели и да не прате кретања на савременим тржиштима. Већини смета и то што држава до сада, како кажу, није учинила ништа на побољшању њиховог пословног окружења а многи помињу и нелогичности у пореском систему, према којима је, на пример, таксистима, лекарима или адвокатима омогућено паушално опорезивање, док се од њих тражи да обрачунавају део за државу на сваки, чак и најнижи износ од 50 или 100 евра.

Међутим, „побуна“ фриленсера није захватила читаву интернет индустрију. Већина домаћих фирми или оних који раде у страним са отвореним представништвима у Србији, углавном имају регулисане пореске обавезе.

– Упозорење Пореске управе односи се на људе који раде од куће за стране клијенте а невидљиви су у пореском систему. Ја немам проблем са ставом да ако се нешто ради и заради, на то треба да се плати порез, јер сви живимо у овој земљи, користимо сву њену инфраструктуру. Оно око чега се људи највише буне је то што осећају да држава за њих не ради оно што би требало, да немамо не само подстицаје за ИЗ сектор, него ни путеве без рупа, квалитетан здравствени и социјални систем, пензије и остало. Али, то је политичко поље и више се односи на већ устаљено неповерење према институцијама – каже Милан Шолаја из Војвођанског ИТ кластера.

И Душан Девић, ИТ предузетник, подсећа да је реч о закону који постоји већ десетак година, само се није спроводио.

– Сада, при самој најави да ће се спроводити, људи су се побунили, иако мислим да за то нема основа. Верујем да разлоге треба тражити у нечем другом, као што је начин пласирања тих средстава из пореза у неке јако чудне субвенције, како ИТ сектору тако и ван њега. Али у принципу нам је потребно да се закони спроводе. Ако не ваљају, треба да их мењамо. Ово је савим легитимна акција порезника иако разумем те људе који су погођени и мислим да треба наћи начин да им се омогући прилагођавање. У суштини, треба направити неки модел пословања да они могу да раде легално и док им се не стабилизују приходи плаћају неки паушални фиксни износ док не постану довољно велики да отворе фирму – каже Девић.

То потврђују и порески стручњаци који објашњавају да би фриленсерима уколико су им зараде веће од бар 200 или 300 евра месечно, уместо да подносе пореске пријаве као физичка лица, било много паметније да отворе фирму и преко ње остварују приходе јер би им порески статус био далеко исплативији.

– Ово о чему се сада прича, обухвата обухвата све врсте прихода који физичка лица остварују и у земљи и радећи послове за стране компаније вани. Ту су уговори о делу, па ауторски уговори, где постоли велики број различитих врста прихода и све их треба их сврстати у одређену категорију како би се знао њихов порески статус. У зависности од тога какав је приход у питању, признају се одређени паушални одбици, они се крећу од 20 до 50 одсто. Ако је, на пример остварено 100 динара по ауторском уговору, основица ће бити умањена за 50 динара, ако је то по уговору о делу, одбија се само 20, па је код таквог уговора основица за обрачун пореза знатно виша – каже порески саветник Ђерђ Пап.

Он наглашава како је јасно да порез мора да се плати, и да упркос неразумним изговорима попут „ја не возим ауто, не користим путеве и нећу да плаћам“, има доста јако добрих предлога које би креатори пореске политике требало да чују.

Напомиње да би попут неопорезивог дела зараде, и овде требало ослободити фискалног оптерећења некога ко наплаћује 250 евра учење страног језика а од тога живи. „Али, то је друга прича. Тренутно, закон је да се на сваки приход плаћа порез“, закључује Пап.

Скромна економија

Под удар обавештења Пореске управе неће доћи велики број људи, сматра Милан Шолаја.

„У највећем делу ове индустрије обрачунавају се порези, а упозорење је упућено физичким лицима ангажованим у инокомпанијама које овде немају фискалних обавеза а људима које плаћају препуштају да то са својим властима регулишу. То је заиста један скроман део ИТ економије. Ако неко преводи преко интернета једино уз рад од десет сати сваког дана може да заради неки пристојнији новац, али је то у принципу врло индивидуално. С друге стране, сумњам да би порески инспектори, иначе пребукирани редовним пословима, могли контролом да обухвате гомилу малих појединачних уплата, да проверавају по ком је основу стигла на рачун иако они тврде да имају евиденцију свих прилива из иностранства – каже Шолаја.

Данас.рс