ДА наука заиста не познаје границе, најбољи је пример -Истраживачка станица Петница. У овој јединственој научној установи у југоисточној Европи, надомак Ваљева, на Међународном семинару, окупили су се талентовани средњошколци из многих земаља.
Овог лета их је 13, из Велике Британије, Француске, Румуније, Шпаније, Русије, Хрватске, Македоније, Пољске, Азарбејџана… Баве се научним истраживањем – од лингвистике, физике, астрономије, до молекуларне биологије, хемије…
Пространа, најсавременија лабораторија, која је недавно пристигла у Петницу, одзвања тишином, полазници су удубљени у истраживања, попут Ане Марије Истрате, из Румуније, која похађа семинар биомедицине. Завршила је средњу школу, уписала Станфорд универзитет у Америци, бавиће се, каже, хемијом.
– Први пут сам у Истраживачкој станици Петница, одушевљена сам програмима који ће свима нама несумњиво помоћи у даљем научном раду и усавршавању – каже Ана Марија. – У Румунији, на пример, не постоји сличан центар за усавршавање младих, даровитих за разне области науке. У Истраживачкој станици испитујем утицај бромалина на развој бактерија ешерихије коли и већ сам запазила интересантне резултате. Очекујем да бромалин покаже антибактеријска својства.
ЂОКОВИЋ – Ово је за мене била јединствена прилика да дођем у Србију. Иначе, Србију сам упознао, јер сам љубитељ Новака Ђоковића. Не симпатишем Надала, пошто је он навијач Реал Мадрида, а ја Барселоне – каже Џоел Троја, из Барселоне.
Џесика Коларић, из Чаковца у Хрватској, такође је први пут у Србији. У Петницу је стигла као стипендиста, јер је освојила награду за пројекат из биологије.
– На семинару молекуларне биомедицине испитујем разлику у концентрацији микотоксина, од којих је најпознатији афлатоксин недавно нађен у млеку, између органске и неорганске хране, односно у јабукама и шљивама – каже Џесика. – Претпостављам да ће се показати да и органска храна садржи одређене, наравно знатно мање концентрације микотоксина. Такође, истражујем и антиоксидациона својства јабука и шљива.
Уз бављење науком, даровити средњошколци имају времена и за забаву. Добро се, кажу, организују, те не недостаје дружења, игре, у Петници се, подсећају, зачну и многе љубави…
– Иако су у питању млади људи сличних интересовања, али различитих, специјализованих области, нема никаквих проблема у дружењу, размени идеја – каже Лазар Бојичић, стручни сарадник ИС Петница из лингвистике. – Све њих красе велике способности, умећа, интересовање за нова сазнања, радозналост према свету, али и њима самима. Петница их управо охрабрује да науци приступе на сопствени начин, како њима одговара.
ПРОФЕСОРИ ИЗ ЦЕЛОГ СВЕТА Успоставили смо изванредну сарадњу са многим домаћим и страним универзитетима – каже Лазар Бојичић. – У Петницу су долазили професори из Америке, Холандије, Велике Британије, Француске… Такође, многи бивши “петничари” који су сада значајна научна имена светских размера. Станица је добила нови простор, савремену опрему, лабораторије, има богату научну библиотеку, изванредне услове за рад младих талената.
Одушевљење боравком у овој установи не крије ни Дејвид Алехмос, из Лиона у Француској. Веома му се, каже, свиђа што је у Петници све спонтано, идеје се рађају једна за другом, нема устаљених програма, уз то, све је окружено прелепом природом…
– Полазник сам семинара из астрономије, уз помоћ Доплеровог ефекта испитујем композицију и брзину Сатурнових прстенова – каже Дајвид. – Први пут сам у Србији, волео бих поново да дођем, да упознам многа историјска и знаменита места.
Џоел Троја, из Барселоне, у Шпанији, такође је полазник на астрономији. Покушава да измери брзину између галаксије и Земље уз помоћ таласних дужина различитих боја.
– Не планирам да се бавим астрономијом, већ вероватно медицинским инжењерингом, односно физиком примењеном у медицини – каже Џоел. – У Истраживачкој станици Петница је предивно, стекао сам много пријатеља.
Како кап воде реагује кад при различитим брзинама и висинама падне на одређену подлогу, настоји да утврди Александар Ристић Смит, из Лондона. Полазник је семинара из физике, коју намерава и да студира.
– Утврдио сам да кап воде при мањим висинама и брзинама одскаче од површине у коју удари – каже Александар. – Насупрот, кап при већим висинама и брзинама остане на подлози, јер при паду има више енергије. У Србију, иначе, често долазим, с обзиром на то да је моја мајка родом из Београда, али први пут сам у Истраживачкој станици Петница, по којој ћу ово лето дуго памтити.
Новости
