Пицоусти дикататор и његова зла коб

Врло утицајни лист Вол стрит журнал (Wall Street Journal), објавио је 8. маја прошле године интервју новинара Лоренса Нормана (Лоренце Норман) са Александром Вучићем. Премијер Србије тада је послао јасан сигнал да би могао да предложи промену Устава у оквиру којег би Косово било избрисано као српска покрајина, а такође се понудио и да помогне Косову у његовом приступу Европској Унији. Од када је постао кандидат за првог потпредседника Владе Србије, Вучић се хвалио задацима које је добијао у Вашингтону, у Лондону (МИ 5 и МИ 6), у Бриселу, од Ангеле Меркел, од арапскх шеика, од израелског амбасадора у Београду. Дошло је време наплате, а од Вучићевих обећања нема ништа, осим огољене диктатуре и лоповлука. Зато је донета одлука да мора отићи…

Како је у интервјуу одбацио примедбу да се Устав мења само због Косова, Вучић је нагласио: „О свему морамо да се договоримо са нашим партнерима из ЕУ”. Вучић је обећао да ће уставне реформе бити завршене до краја 2017. године, иако је свестан да та тема није нарочито популарна међу бирачима. Иако признавање Косова није формални услов за приступ ЕУ, новинар Вол стрит журнала, Лоренс Норман, указује на то да ће Лондон, Берлин и Брисел инсистирати на томе пре окончања преговора. Једини проблем Вучића, закључује Норман, јесте како да то признање објасни свом народу.

Осим што је обећао да ће не само из Устава избрисати Косово и помоћи му да постане члан ЕУ, Вучић је својим западним менторима и свом пријатељу Еди Рами, председнику владе Албаније, обећао да ће на сваки начин подржати албанске аспирације на територије околних држава и стварање онога што они називају “Природном Албанијом”.

У том контексту треба посматрати не само изградњу за Србију прескупог и потпуно непотребног ауто-пута Ниш – Тирана, већ и истовремено одустајање од прикључења на аутопут Скадар – Дубровник, чиме се Црна Гора у економском смислу препушта Хрватској и Албанији.

Руски аналитичари сматрају да је у овом тренутку у Македонији на делу још једна од “обојених револуција”, чији крајњи циљ није довођење на власт про-западних снага, већ формирање “еластичне” федерације, ако не и конфедерације између словенског и албанског дела Македоније. Србија све то мирно посматра иако се поменути план завршава окупацијом и поделом Македоније од стране Бугарске и Албаније.

Александар Вучић се очигледно обавезао пред страним менторима и својим албанским пријатељима да неће ни на који начин да се меша у дешавања у Македонији и да, посебно, неће ометати комадање нашег јужног суседа.

Подржавањем плана “Природне Албаније” Вучић не само да је издао српске националне интересе, већ је издао и традиционалне српске савезнике, као што су Грци, чије територије Албанци такође својатају. Осим тога, паралелно са признавањем Косова и толерисањем комадања Македоније, Вучићев режим ће у тишини југоисток Србије предати албанским сепаратистима. Већ сада тај део суверене српске територије уопште није под контролом званичних државних органа. Чак се и школска настава спроводи по плановима и програмима добијеним из Тиране, а полиција Србије не сме ни да зађе у нека тамошња албанска насеља.

Уместо да поново успостави власт српских институција на тој територији, Вучић и његови министри чине све што је у њиховој мноћи да помогну овом делу да се отцепи од Србије.

Шаренградска Ада на Дунаву је једна од српских територија коју својата Република Хрватска. Од како је Вучић на власти, на овом острву се, у договору са српским званичним органима, повремено купају туристи из Хрватске које чувају хрватски полицајци, а тада се над острвом вијори и хрватска застава. Становници околних српских насеља, којима је тих дана забрањен одлазак на Аду, о свему су обавештавали републичку власт, али је Вучић забранио интервенцију која би повратила српски суверенитет над овим речним острвом.

Овом услугом он плаћа штету коју је хрватским националним интересима по наређењу Запада нанео у Босни и Херцеговини, где није подржао сасвим легитиман захтев хрватске стране да и она, по угледу на Републику Српску, добије сопствени ентитет.

Коначно, Вучић је обећао и слабљење и коначан нестанак Републике Српске.

Једно од Вучићевих обећања Западу јесте и дозвола увоза генетски модификоване хране, коју већина управо тих западних земаља забрањује на сопственој територији чувајући на тај начин здравље сопственог становништва. Већ сада су одобрени експерименти са ГМО семеном на територији Србије, а постепено се уводи и дозвола увоза готових производа за малопродају.

Србија постаје велики експериментални полигон, а Срби заморчићи. Никоме још до краја нису познати нежељени ефекти коришћења ГМО-а у исхрани становништва, а управо то треба да се сазна посматрањем несрећних Срба којима се таква храна продаје.

Да би овдашње становништво било приморано да користи те производе, плодно земљиште ће бити буквално поклоњено странцима и они ће ту узгајати или здраву храну за сопствене потребе, или јефтину генетски модификовану за продају изгладнелим Србима.

Осим експеримената са храном, Вучић и његови саучесници су се обавезали и на спровођење експеримената на пољу медицинске заштите. Увозе се лекови и препарати за лечење чије дејство још није до краја испитано и дају се овдашњем становништву. Србија је увела и обавезу вакцинисања деце још недовољно испитаним вакцинама Новартиса, чија је примена на Западу могућа једино ако родитељ потпише изјаву да је упознат са свим ризицима и да је на исте спреман. У супротном, родитељ може да одбије вакцинацију свог детета.

Коначно, Вучић се обавезао да у поступку безумне приватизације још у овој години странцима преда и више од 400 извора питке воде са којима Србија званично располаже (незванично их има десет пута више). После његовог одласка са власти, оно мало Срба што то доживи, живеће у окупираној земљи, храниће се отпадом који на Западу не сме да се даје ни кућним љубимцима, користиће лекове који ће их пре убијати, него лечити, и биће жедни поред сопствене воде која ће се извозити.

Вучић је обећао Арапима да ће им уступити Војводину и њено земљиште за своју производњу житарица и хране. Немцима је обећао улазак њихових фирми, отимање земље, јевтину радни снагу, смештај арапских миграната у Србији.

Зашто се покровитељи одричу Вучића?

Многа обећања није испунио. Посветио се својој личној владавини, пљачкању, стварању мафијашке државе на Балкану.

Навучен је на изборе, који ће му доћи главе. За сваки случај Светска банка је поставила Мирољуба Лабуса за економског супревизора, који има задатак да провери досадашње трошење новца из кредитних линија. Вучић је у шоку. Свестан је да је отписан.

У данима који су пред нама, српски диктатор ће почети да прави кобне грешке.Напашће политичке странке, новинаре, медије, невладине организације. Евидентно је да се његови министри не оглашавају. Сви су спремили кофере, спремни за бег. Схватају да је шизофрени вођа отписан. Прецртан. Сценарио рушења је уходан, функционалан је. Вучић је свима дозлогрдио, па и Русима, који су стрпљиви у пословању са диктаторима.

Хоће ли Вучић побећи из земље. НЕ. Он ће се убити, или ће бити ухапшен!

Игор Милановић, Таблоид