Пиjаце – наjjаче тржиште у Србиjи коjе обрће милиjарде

JAГOДИНA – На 410 пиjаца у Србиjи – зелених, мешовитих, робних, кванташких, млечних, сточних, са више од 60.000 тезги, годишње се оствари промет од 28 милиjарди динара, а само на зеленим пиjацама, коjих jе 139 око седам милиjарди динара, каже аутор књиге “Управљање трансформациjом пиjаца” Небоjша Баталовић.

“У Србиjи има 143 Пиjачне управе и 410 пиjаца и на њима ради 80.000 људи, а снабдева 67 одсто становништва. У укупном промету и откупу пољопривредних производа у Србиjи пиjаце учествуjу са око 20 одсто”, рекао jе Баталовић, коjи jе и бивши председник Oдбора Привредне коморе Србиjе за комуналне делатности и пиjаце.

Пиjачне управе, само на основу пореза на додатну вредност у буџет државе годишње уплате 600 милиона динара, тврди он.

Напомињуjући да пиjаце представљаjу тржишни барометар коjи jе веома осетљив на све осцилациjе у понуди и тражњи, Баталовић jе додао да “нико тачно не зна” колико jе људи директно везано за пиjацу, ако се узму у обзир произвођачи, прерада, превоз, али jе сигурно да пиjаце пружаjу егзистенциjу завидном броjу људи.

Истичући да су пиjаце наjjаче тржиште у Србиjи на коjима грађани троше 70 одсто кућног буџета, он додаjе да око 95 одсто укупне понуде на пиjачним тезгама чини индивидуални сектор, у чему пољопривредници учествуjу са 70 одсто.
“Због овако великог учешћа пољопривредника, држава мора наћи интерес да инвестира у пољопривреду, jер ту су и радна места”, оценио jе Баталовић.

Према његовим речима, у Србиjи jе више од 90 одсто пољопривредних произвођача коjи производе на површинама мањим од 30 хектара, производња последњих година специjализуjе се и све jе већа у стакленицима и пластеницима, тако да се на пиjацама мења однос понуде и потражње.
“O укидању пиjаца нико у Eвропи не размишља. Напротив, раде интензивно на њиховом развоjу, пре свега велетржница на коjима се снабдеваjу и хипермаркети”, рекао jе Баталовић.

Oн сматра да jе атрактивност пиjаца и у томе што мало коjа друга продаjна места омогућаваjу да се успоставља непосредни контакт купца са произвођачем. “Пиjаце су jедино место где тржишни механизми функционишу без ограничења и где се цене слободно формираjу”, рекао jе Баталовић.

Приватизациjом пиjаца обезбеђуjе се смањивање директних утицаjа државних интервенциjа, али оне, и у измењеним условима неће имати алтернативу jер су, пре свега, флексибилни тржишни институти, оценио jе Баталовић.

Баталовић, коjи jе и члан руководећег тима JKП “Стандард” у Jагодини, jе мишљења да су, уз све предности, пиjаце у Србиjи, а има их у 166 градова, “запостављена места и наjмање истражени део науке о трговини”.

Не посвећуjе им се дужна пажња, маргинализоване су и третиране као комунална делатност и споредне тржишне институциjе, оценио jе он.

Баталовић jе истакао да ће, на перспективу пиjаца доминантан утицаj имати стање, организованост и преспектива пољопривредне производње, развиjеност и организованост малопродаjе.

Наше кванташке пиjаце, све више су сличне велетржницама у свету, као центрима продаjе на велико, сматра Баталовић, додаjући да jе наjjача и наjорганизованиjа Kванташка пиjаца у Србиjи у Београду, да послуjе у оквиру Градске пиjаце, лоцирана у Сурчину.

Иако нема све атрибуте Велетржнице, ова пиjаца jе члан Светске организациjе Велетржница, истакао jе Баталовић и напоменуо да су продавци на овоj пиjаци 35 одсто из Београда, а 65 одсто долазе из других места Србиjе, Црне Горе, Републике Српске, док велетрговци углавном робу довозе из Mакедониjе и Грчке.

Баталовић напомиње да на Kванташкоj пиjаци у Београду наjвише купуjу прекупци и то више од 38 одсто, ради даље продаjе у другим местима у Србиjи или другим државама. После београдске, напомиње Баталовић, друга по величини Kванташка пиjаца у Србиjи jе у Нишу.

Танјуг