ПИЈАВИЦА: Тома гробар нам пије крв 14 месеци пошто је престао да буде председник

Ужичка 23 већ више од шест година није променила станаре. У резиденцијалном објекту на београдском Дедињу намењеном, како стоји у Уредби о непокретностима за репрезентативне потребе Републике Србије, „боравку председника државе”, већ 14 месеци не борави шеф државе. Наиме, Томислав Николић коме је петогодишњи мандат на председничкој функцији истекао 31. маја прошле године и даље је са својом породицом станар ове виле. До сада, очигледно, нико од Николићевих није ни тражио да напусте вилу која је у надлежности Управе за заједничке послове републичких органа.

Питање Николићевог смештаја у дедињској вили, која према писању неких медија има 800 квадрата, повремено се покрене у јавности као што је то био случај када је процурела незванична информација да ће о државном трошку бити обављени неки радови у овом објекту. У септембру прошле године је, наводно, Управа тражила извођача за адаптацију неких делова виле, али се од тога, ипак, одустало.

О томе која су права бивших председника детаљно говори Закон о председнику. У њему се не спомиње смештај експредседника јер је другим актом, Уредбом, регулисано где бораве највиши државни званичници. Дакле, бивши председник републике који по закону добија ову титулу, има право на накнаду плате у износу плате председника републике док се не запосли или док не испуни услове за пензију. А уколико му је пензија мања од 80 одсто председничке плате, има право на посебно месечно примање у износу те разлике.

Бившим председницима је омогућено да у оном периоду колико им је трајао мандат користе и канцеларијски простор, услуге саветника, секретара као и службени аутомобил. За сада, све ове председничке привилегије, Николић не мора да користи, јер је одмах са председничке дужности ступио на нову функцију – председника Националног савета за координацију сарадње са Русијом и Кином.

Аналитичар Драгомир Анђелковић каже да је нормално да бивши председник ужива одређене привилегије предвиђене законом. „Штавише, нормално је да у неком прелазном периоду може да се толерише нешто што можда није директно предвиђено законом, као фаза аклиматизације на нову позицију. Из тог угла можемо да гледамо и на употребу резиденције неко време, али она се не може користити бесконачно. Јер ако би сваки функционер користио резиденције у којима је боравио, Србија би се претворила у земљу државних вила у функцији задовољавања потреба бивших функционера”, каже Анђелковић. Према његовим речима, када прође неки разуман период за ту врсту прилагођавања и исељавања, нормално би било да реагује нека институција у чијој надлежности су ови објекти. Јер, истиче,  дефинитивно је ненормално да се они користе ненаменски.

Осим због боравка у вили, Николић се и даље повремено нађе на мети дела јавности због фондације своје супруге Драгице Николић. Још за време председничког мандата, често му се спочитавало да нешто крије у вези са пословањем фондације јер не жели јавно да саопшти имена донатора на шта, иначе, по закону има право. На сајту Агенције за привредне регистре стоји да је ова фондација прошле године имала приход у износу од 157.196,000 динара, а у 2016. двадесетак милиона мање.

Радом фондације бавила се и Агенција за борбу против корупције која је од Народне банке Србије, Управе за трезор и Управе за заједничке послове републичких органа тражила податке о томе која су правна и физичка лица вршила уплате динарских и девизних средстава на рачун фондације, у ком износу и по ком правном основу као и да ли су корисници буџета вршили пренос динарских и девизних средстава фондацији. У мају прошле године, из Агенције је саопштено и да ће изградња цркве у Бајчетини, чији је ктитор Томислав Николић, тада још председник Србије, бити предмет провера које се врше у оквиру праћења имовине функционера.

Списак донатора, како је објаснио и сам Николић, фондација је доставила Агенцији, „али с ознаком да то не може да буде доступно јавности, већ искључиво Агенцији”, као и да „ако нађе коруптивну радњу, ако нађе криминалца да је финансирао фондацију, онда могу слободно да објаве”. Највећи део новца фондација је, судећи према ономе што се може закључити из јавних иступа, уложила у здравствене и образовне установе.

Поједини медији спекулишу и да Николић озбиљно разматра идеју о оснивању нове странке. У њој би, наводно, био и Велимир Илић, бивши министар за капиталне инвестиције, као и продуцент Саша Мирковић, председник покрета Цела Србија. Мирковић је на друштвеним мрежама одмах демантовао ту информацију. Према сазнањима нашег листа из извора блиских Николићу, ове информације су потпуно нетачне. Николић, како кажу, ни не размишља о оснивању нове партије.

Аутор: Јелена Церовина, Политика.рс

фото: Курир