Пилот компаније Рајанер и члан Удружења српских ваздухопловних професионалаца (УСВП) Владимир Милићевић оцењује да је разлог за „изненадно интересовање“ Републике Србије за преузимање власништва над Аеродромом ”Константин Велики“ у Нишу давање концесије за Аеродром „Никола Тесла“ у Београду француској фирми Ванси ерпортс.
– Не видим ниједан други разлог у овом тренутку, осим уговора о концесији за београдски аеродром. Нико тај уговор није видео у целости, осим неких детаља са временским оквиром када је потписан уговор. И одједном се отворило питање Нишког аеродрома. Пре тога је нишка градска власт и Скупштина града усвојила план рада аеродрома за ову годину где се не помиње могућност преношења власништва или немогућност финансирања његовог рада – каже у разговору за Данас пилот лоу кост компаније Рајанер, која има редовне линије на нишком аеродрому.
Он каже да, према доступним подацима, уговор о концесији за београдски аеродром „има врло мало економског или било чега другог осим политичког“. Уверен је да је Влада Србије дужна да објави уговор о концесији са Вансијем.
– Немам проблем са компанијом Ванси због тога што тражи, имам проблем зашто неко не заштити Аеродром Ниш као што је заштитио Ванси. Аеродром у Београду наредних 25 година није наш, а имамо Аеродром у Нишу који не штитимо – каже он.
Милићевић још каже да би званичници требало да објасне зашто се у уговору о концесији за београдски аеродром помиње, према тврдњама државних званичника, лимитирање броја путника на нишком и другим аеродромима у Србији на милион годишње у радијусу од 150 до 230 километара.
– То је јако битно јер су аеродроми „Поникве“ и „Морава“ на удаљености до 150 километара, па се поставља питање да ли њих уопште смемо да развијамо. И да ли аеродром изван 230 километара, дакле Аеродром у Приштини, који је званично аеродром Србије, није више у нашој надлежности? – пита он.
Он наглашава да у овом тренутку нису потребна било каква финансијска улагања да би Аеродром „Константин Велики“ у Нишу постојао и функционисао.
– У овом тренутку није неопходно улагање да би саобраћај могао да се одвија на Аеродрому. Он без икаквог улагања може да има 300.000 путника годишње. Ако се не уложе паре Аеродром неће престати да ради. То се мора јасно ставити до знања и прекинути спин Владе (Србије) да без улагања нема аеродрома – каже он.
Он прецизира да је писта нишког аеродрома довољно дуга за авионе типа „аирбус 320“ и „боинг 737“ за све дестинације које су у овом тренутку у реду летења преко Ниша и да никакво продужење писте није неопходно. Улагања која би обезбедила да се „још нешто дода на постојећу структуру“ потребне су само уколико Ниш жели да повећа број путника. Инвестиције у торањ и прилазна светла уопште нису инвестиције државе, већ Агенције за контролу летења задужене за Србију и Црну Гору (СМАТСА), каже.
– Да Нишки аеродром не испуњава све услове авиони не би летели, путничког саобраћаја не би било јер се безбедност саобраћаја не може довести у питање на било који начин. Техничке могућности Аеродрома у Нишу су добре јер је добио сертификат од Директората за цивилно ваздухопловство Републике Србије. Децембра прошле године потврђено је да овај аеродром испуњава све услове постављене од стране ИЦАО (Интернетионал Цивил Авиатион Организатион) и осталих надлежних оргранизација. Долазимо у ситуацију да руководство државе демантује своју агенцију која је радила тај сертификат и издала га- наглашава он.
Пилот Рајанера каже да никада у својој дугогодишњој професионалној каријери није видео да неки аеродром у свету тако брзо напредује као нишки ваздушна лука.
Он додаје да је нетачна тврдња државних и нишких функционера да у Европи не постоји аеродром који добро послује, а који није државни.
-То је спин. Не знам ни за један аеродром на територији Европе који је 100 одсто у власништву државе. Постоје разне варијанте у власништву, али не знам ни за један аеродром, чак ни мањи од нишког, а да не причам о већем, који је у потпуном власништву државе. Аеродроми овог нивоа, као нишки, углавном су у приватном власништву или су у власништву локалних привредних комора. Имате и комбинације где је власник локална самоуправа. Тврдим да не постоји аеродром овог типа као што је нишки да је у потпуном власништву државе – каже он.
Милићевић није желео да говори да ли је нискотарифна ирска авио компанија Рајанер задовољна условима летења и бројем путника на нишком аеродрому јер за то нема овлашћење, али каже да је најбољи показатељ то што од почетка септембра 2016. године до данас Рајанер није укинуо ниједну линију, већ се разговара о новим линијама.
– Ми у авио индустрији знамо да се за Нишки аеродром интересује много компанија, дакле Ниш има понуде за многе летове. Ова ситуација у протеклих месец дана блокира све могуће нове линије јер компаније желе да виде шта се дешава и шта ће се дешавати – каже он.
Према његовим речима, уколико се нешто у уговорима закљученим између авио превозника и града Ниша измени на штету једне уговорне стране, друга уговорна страна ће плаћати пенале. Он претпоставља да ће уколико до тога дође пенале плаћати град Ниш, пошто је Аеродром Ниш у време закључења уговора у апсолутном власништву града.
– У овом тренутку сви запослени на Нишком аеродрому раде максимално добро и стручно, што се из обима саобраћаја види. Ми имамо тим на Нишком аеродрому и не знам шта треба да ураде ти људи да докажу да знају да раде свој посао. Зашто мењати тим који добија? Препознали су их у иностранству и зашто се то доводи у питање? – каже Милићевић за наш лист.
„Случај нишки аеродром“
Градско веће Ниша донело је 30. марта одлуку о бесплатном уступању оснивачких права, комплетне имовине, сертификата и лиценци нишког Аеродрома „Константин Велики“ Републици, на препоруку Владе Србије. Одлука је изазвала грађанске протесте, као и јавне сумње да држава жели да преузме управљачку контролу над Нишким аеродромом управо због уговора о концесији за београдски аеродром.
Након више супротестављених изјава, председник Србије Александар Вучић, министарска саобраћаја Зорана Михајловић и њен помоћник Зоран Илић „признали“ су да је у овом концесионом уговору предвиђено да нишки и други аеродроми у Србији, у радијусу од 230 километара од београдског, не смеју имати више од по милион путника годишње све док београдски аеродром не достигне 12 милиона путника. Они су казали да би Србија, уколико се то догоди, могла да дође у позицију да плаћа пенале „Вансију“ или да му продужи концесију.
Иницијатива „Не дамо нишки аеродром“ покренула је због оваквог уговорног ограничења за нишки и друге аеродроме у Србији поступак пред Дирекцијом за заштиту конкуренције Комисије Европске уније у Бриселу. Коначну одлуку о власничком статусу Ааеродрома „Константин Велики“ требало би да донесе Скупштина града Ниша, након првомајских празника.
Пише: З. Миладиновић, Данас.рс
