Адаптација приземља дирекције ПИО Фонда финансира се средствима која у Фонд уплаћују сви запослени грађани Србије, а овај посао одобрио је Управни одбор Фонда, у коме већину чине чланови који су изабрани на предлог Владе. Цена адаптације је чак 1.000 евра по квадрату без урачунатог ПДВ-а, показује документација до које је дошао Инсајдер.
Да је реч о скупом послу који се финансира из буџета, у који се уплаћују доприноси за пензијско и инвалидско осигурање, показује и податак да се ће се рецимо нови станови које држава гради за припаднике војске и полиције према најавама представника власти продавати за највише 500 евра по квадрату. У случају приземља ПИО Фонда, само адаптација је дупло скупља. Истовремено исти тај Фонд нема довољно средстава за исплату пензија због чега се нешто више од 30 одсто дотира из републичког буџета.
Тендер за „извођење радова на адаптацији приземља објекта Дирекције РФ ПИО“ расписан је 22. децембра 2017. године.
Kако је наведено у конкурсној документацији, посао је предвиђао адаптацију простора од око 1.500 метара квадратних. То између осталог подразумева грађевинске и занатске радове, рушење зидова, постављање нових електро и водоводних инсталација…
Месец дана касније, како се може видети из јавно доступних докумената, склопљен је уговор о додели посла са групом понуђача на челу са фирмом Роофс ДОО из Београда вредан скоро 169 милиона динара без урачунатог ПДВ-а.
То је уједно била и једина понуда која је стигла и која је прихваћена.
У међувремену је цена уговореног посла увећана. Наиме, због како је наведено непредвиђених радова, Фонд ПИО је у децембру 2018. расписао нови тендер. Овога пута је извођач радова Роофс ДОО изабран у директном преговарачком поступку.
Непредвиђени додатни радови коштали су додатних пет милиона динара. Тако је укупна цена адаптације приземља у згради дирекције Фонда у улици Александра Kостића грађане коштала више од 173 милиона динара, односно око 1,5 милиона евра без урачунатог ПДВ-а.
Адаптација приземља 1,5 милиона евра, цела бања 2,5 милиона евра
Kако се располаже средствима ПИО показује и податак да истовремено док се адаптација приземља ради за 1,5 милиона евра, држава уз сагласност ПИО Фонда продаје комплекс у Kуршумлијској бањи за свега 2,3 милиона евра.
Продаје се зграда хотела „Жубор“ која има преко 16.000 квадрата, десетак мањих објеката, базен, и 9,5 хектара земљишта. Реч је о имовини која је у власништву ПИО Фонда. Хотел Жубор и цео комплекс градио се новцем из буџета који су преко пензиног осигурања пунили запослени грађани Србије.
Министар трговине Расим Љајић је изјавио да се на тај оглас нико није јавио „јер је вредност бање прецењена“, због чега ће се радити нова процена.
Нова процена ће према најавама бити рађена за укупно 27 бања које су у власништву ПИО Фонда, а које преко Дирекције за имовину држава планира да прода.
Такав план државе омогућен је после вишегодишњег спора око власништва над бањама које је ПИО Фонд водио и у већини случајева добио. То међутим није омогућило Фонду да управља том имовином и одлучује о њеној судбини јер је нови Управни одбор изабран 2014, за разлику од претходног, дао сагласност Влади за приватизацију бања.
Влада 2014 преузела „управљање“ ПИО Фондом
Изменама Закона о пензијско инвалидском осигурању 2014. године и то по хитном поступку, управљање ПИО Фондом је практично преузела Влада Србије преко својих представника у Управном одбору.
Наиме, до тада је УО Фонда имао 21 члан, а одлуке су доносили представници осигураника, послодаваца, улагача и два представника Владе.
Од 2014. године се однос снага мења. Смањује се број чланова УО са 21 на седам. Четири члана бира Влада, док су преостала три представници осигураника, корисника и послодаваца.
На овај начин је држава практично преузела управљање ПИО Фондом и свим пословним одлукама, па тако и о улагањима или продаји имовине која је годнама уназад купована и грађена новцем осигураника.
Инсајдер.нет
Sjase Kurta da uzjaše Murta