ПИСА тестови: Зашто су ђаци из Србије међу најгорима на свету?

Међународни програм процене ученичких постигнућа − ПИСА, је истраживање које се од 1997. године спроводи на сваке три године, а Србија у овом програму учествује од 2001. године. Од тада су реализована четири циклуса истраживања, и то 2003, 2006, 2009, 2012. и последње, које је одржано 2015. године, на ком средњошколци из Србије нису учествовали, због кашњења у поштовању правила и процедура. 

Централни концепт ПИСА пројекта је функционална писменост, која се испитује кроз питања која покривају три различите области; математику, читање и природне науке. Циљ овог тестирања је процена квалитета образовног система земаља, од стране ОЕЦД-а. Последње тестирањ, на којем је Србија учествовала, одржано је 2012. године. Резултати су показали да је од 65 земаља обухваћених истраживањем, наша земља заузела 43 место, исту позицију коју је имала и на претходном тестирању, три године раније. Ово испитивање је показало разочаравајући податак да је трећина спрских 15-годишњака функционално неписмена, што значи да није способна да примени стечено знање у пракси.

Да ствар буде још гора, ова статистика није нимало другачија у односу на ону из претходног испитивања 2009. године, што значи да просветни систем није показао никакав напредак између два циклуса. Питања која се налазе на ПИСА тесту се не односе на знање у смислу памћења информација и података, већ се заснива на логичном промишљању. Питања, која су обухваћена ПИСА тестирањем, најчешће су оваквог типа:

1.Већина птица селица окупља се на једном месту, одакле се, у скупинама селе на југ. Такво  понашање је последица еволуције. Које од следећих научних  објашњења објашњава еволуцију понашања већине птица селица да мигрирају у скупинама, а не појединачно? Понуђена су следећа објашњења, а тачан је само један одговор.

• Птице које су селиле појединачно или у мањим скупинама имале су мање шансе за преживљавање и размножавање. 
• Птице које су селиле појединачно или у мањим скупинама имале су мање шансе за проналазак потребне хране. 
• Лет у већим скупинама омогућавао је другим врстама птица да се прикључе селидби. 
• Лет у већим скупинама давао је свакој птици веће шансе за проналазак мјеста гнежђења.

2. Стене у свемиру које уђу у Земљину атмосферу зову се метеоридима. Падајући кроз Земљину атмосферу, метеороиди постају ужарени и светлећи. Већина их потпуно изгори, пре него што удари о Земљину површину. Што се метеорид више приближава Земљи и њеној атмосфери, његова брзина се повећава. Зашто је то тако? Понуђени су следећи одговори:

• Метеороид је увучен у ротацију Земље.
• Метеороид је гурнут Сунчевом светлошћу.
• Метеороид је привучен Земљином масом
• Метеороид је одгурнут свемирским вакуумом.

С обзиром да ова питања не захтевају натпросечан степен коефицијента интелигенције, нити озбиљније познавање одређене области, забрињава податак да нешто више од 30 процената петнаестогодишњака није у стању да одговори на ова једноставна питања. Стручњаци годинама упозоравају на чињеницу да у Србији, из године у годину, расте број вуковаца у основној и средњој школи, а такви подаци се не поклапају са резултатима ПИСА истраживања. То доводи до закључка да се у Србији више вреднују оцене и просек ученика, од квалитета градива које науче. Самим тим, услед лоше организованог образовног система, по завршетку школовања ученици у Србији не умеју да примене научена знања, што негативно утиче на њихово будуће запослење и напредак у каријери.

С обзиром да Србија није учествовала у ПИСА тестирању 2015. године, није могуће проценити да ли је у међувремену дошло до промена квалитета образовног система. Међутим, Министарство просвете је саопштило да ће ученици из Србије учествовати у ПИСА тестирању 2018. године, што значи да остаје да се види да ли ће најављене промене у образовном систему бити изведене, као и то да ли ће позитивно утицати на пласман на будућем ПИСА тесту.

Према последњим подацима из 2015. године, најбољи су ђаци из Сингапура, а међу 10 најбољих су и Јапан, Естонија, Макао, Финска, Канада и Хонг Конг, док су међу најгорима ђаци из Доминиканске Републике. Када је реч о региону, најбоље је позиционирана Словенија. Хрватска заузима 36. место, Црна Гора 56, Македонија 70, а Косово је заузело 71. позицију, на зачељу листе.

Економски.нет