ФИРМА која се на време не дигитализује ризикује опстанак на тржишту. Ово је суштина одговора које су, на питање “Новости” да ли компанија данас може да преживи без дигитализације, дали челни људи ИТ компанија и банака.
И у Србији смо сведоци тога да телекомуникациони оператери покрећу или купују онлајн банке, док банкари све више шалтере замењују онима на мониторима компјутера и мобилним телефонима. Истовремено, произвођачи журе да својим купцима омогуће куповину робе путем интернета…
– Дигитализација је довела до великог феномена: старији људи више не уче млађе, него млади људи уче нас старије како ћемо живети и у ком правцу се креће свет – каже први човек компаније “Вип мобајл” Дејан Турк. – Уколико се фирма за неколико година не дигитализује, неко ће у њој да угаси светло. Дигитализација није само улагање у инфраструктуру у ИТ, у рачунаре, платформе и софтвер, већ, пре свега, инвестиција у људе који разумеју шта је то дигитализација и живе тај нови, дигитални темпо живота. Јер, само ти људи ће моћи у фирмама да уводе промене које ће онда довести и до успеха.
И Славко Царић, председник Извршног одбора Ерсте банке, сматра да без дигитализације фирма може да преживи, али не задуго.
– У преводу: највећу шансу да опстане после четврте индустријске револуције има онај који што пре уђе у процес дигитализације – наводи Царић, додајући да то у случају банака значи увођење електронских сервиса попут е-банкинга, м-банкинга (приступ рачуну преко мобилног телефона), али и виртуелизацију свих услуга које пружају.
УЧЕЊЕ КРОЗ ИСКУСТВО
– ФИРМА мора да разуме своје потрошаче, то је веома важно. А то се не ради на основу маркетиншких истраживања – објашњава Дејан Турк. – Потрошачи, поготово они у животној доби од 20 година које ми не разумемо, живе у свом свету. Лично имам менторски програм, сарађујем са једним младим човеком с којим једном месечно седнем и он ми објасни шта он ради и куда иде тај свет. И тако ја учим. Не из истраживања, већ из искуства.
Председник групације New Frontier Бранислав Вујовић појашњава да је добра и лоша страна дигиталне трансорфмације у томе што покрива све гране индустрије, али се не дешава истовременуо у свим сегментима.
– Ако се фирме у Србији не дигитализују, неће одмах пропасти – наводи Вујовић. – Узмимо пример “Ер Србије”. Да није изашла са онлајн продајом карата, сигурно би имала губитке у пословању.
Вујовић објашњава да је проблем у томе што људи мисле да постоје пречице и брзи кораци којима могу да савладају процес дигиталне трансформације.
– А прво и основно је нешто друго: треба да размисле шта треба да ураде да би повећали промет и профит своје компаније – истиче Вујовић. – Дигитализација значи прилагођавање свог пословног модела онлајн економији. Она мора постепено да се уводи. Лако ћете да покријете трошкове ако имате идеју и знате како ћете да зарадите новац. То је лепша страна медаље. Суштински проблем је што многи почињу од ИТ а не од пословног модела којим би зарадили новац. Клијент је увек у центру и морамо њему да се прилагодимо.
СЛУЧАЈ “КОДАК”
И Бранислав Вујовић и Славко Царић, као пример шта неправовремено прилагођавање дигиталној трансформацији може да учини фирми, наводе случај компаније “Кодак”.
– “Кодак” је 1998. године била једна од најјачих америчких компанија, са 100.000 запослених, 30 милијарди долара промета, феноменалном перспективом – наводи Царић. – У међувремену, “Кодак” је пропао, а “Инстаграм”, који има 40 запослених, сад има тржишну капитализацију која је већа од њиховог годишњег профита. Ето шта је урадила једна мала дигитална компанија у односу на једну велику корпорацију која није на време схватила да треба да се промени.
СИСТЕМ ДА МЛАДИ ОСТАНУ
– УКОЛИКО не направите систем где млади људи желе да остану, све остало је смешно, бесмислено – рекао је амбасадор Канаде у Србији Филип Пинингтон на управо одржаном “Копаоник бизнис форуму”, где се, поред актуелних економско-политичких тема, расправљало и о дигитализацији, убрзаном расту фирми, иновацијама у дигиталној ери…
Његова дефиниција економије какву Србија треба да изгради побрала је највише аплауза присутне публике на овогодишњем Форуму.
Д. И. Красић, Новости.рс
