Писма са Косова и Метохије
ВЕЛЕИЗДАЈА – ДРЖАВНИ ПРОЈЕКАТ
Производња: Алек Вучић и Ивица Дачић
У директном телевизијском преносу гледамо заседање „скупштине Косова“:
Опозиција напада „премијера“ Хашима Тачија што преговара са Београдом. Хашим Тачи, збуњен и мало уплашен, одговара: „Није тачно, ми не преговарамо са Београдом. Ми у Бриселу добијамо готова решења“.
С друге стране, српске, од Алека Вучића и Ивице Дачића слушамо жалопојке о „тешким“ преговорима у Бриселу. На преговоре увек крећу из Београда у 9 часова, а из Брисела се враћају у 5 сати по подне, одмах после ручка.
Ештонова, „једна мудра жена“ – како рече Вучић код Марића, недавно је од Хашима Тачија добила орден. „Тај чин ме је одушевио и о томе свуда причам“, каже емотивно Ештоновка.
Још пре годину дана, како изјави Марко Ђурић, Србија је повела са 5:0.
Да није било еуфоричне кампање на косовским „парламентарним изборима“, не бисмо сазнали ДА ЈЕ ВЕЛЕИЗДАЈА ДРЖАВНИ ПРОЈЕКАТ, и то из уста Марка Ђурића.
А шта су све, осим територије дали „новој држави“ у мираз?
Вучић и Дачић су, уз сагласност Николића, укинули све српске институције на Косову и Метохији, први пут у историји Србије.
Најпре су, неуставно и незаконито, запослене пензионисали и интергрисали у „косовске институције“. Тако полицајци на северу Косова примају српску пензију и „косовску плату“ од 500 евра и више, зависно од радног места. Полицајци са југа Косова нису интегрисани у „косовску полицију“. Они су тужили државу Србију. Управни суд у Београду је наложио Влади Србије да Уредбу усклади са Законом. Три године траје ћутање Владе Србије, вероватно у очекивању да време учини своје.
Нове, некада српске судије, такође су богато наградили, иако не испуњавају услове за пензионисање. Најмања судијска пензија је 1.000 евра. После положене заклетве пред Хашимом Тачијем, новим (старим) судијама повећана је плата и износи 2.500 евра, тако да укупна примања судија сада износе око 3.500 евра. То исто је урађено и са Цивилном заштитом.
Оно што је најтеже и најопасније – Срби су принуђени да узимају личне карте Косова у којима у рубрици држављанство, односно националност, пише „КОСОВАР“.
Косовар у преводу значи Албанац, док Косовац значи Србин. Када Албанци заокруже своју државу, с правом могу рећи да на Косову и Метохији нема Срба. То ће бити највеће етничко чишћење Срба, под патронатом Вучића и Дачића.
Да није било убиства Оливера Ивановића, Србија не би сазнала за трагедију српског народа на Косову и Метохији. У режираној посети Алека Вучића Лапљем селу, организатору се нешто омакло. Нису очекивали да ће по хладноћи доћи толико гладних и уплашених Срба. Молили су за овцу, козу, да прехране децу. Алек је стрпљиво обећавао све.
Небојша Стефановић, Дрецун и остала „напредна“ братија плашили су се за безбедност Вође. Нису знали да је Хашим Тачи послао у Јариње најмање 10 тешко наоружаних џипова. Две блиндиране лимузине из Београда изгледале су као патуљци у дугој колони. Иза њих су ишли карабињери.
Трансформисани Вучић из „Велике Србије“, по доласку на власт је изјавио: „Неће моја деца да гладују због Срба са Косова“. Узгред се питамо: А када је његов отац стигао у Србију? И како је његов син Алек могао тако брзо да постане председник Србије? И да глатко предаје моју, очеву, дедову и прадедову кућу и Свету Лазареву земљу? Е мој Алек, неће моћи!
3. новембра 2013. године српска власт поништава српски референдум и на силу тера Србе да изађу на албанске изборе. Убедили су чак и патријарха да из Пећи позове Србе „да изађу на те изборе и изаберу најбоље“.
Тог дана стиже тајно на север Косова и српска жандармерија. КФОР их, наводно, није приметио. Истога дана Вучић у очају од запада тражи 45 минута да „среди ствари на северу Косова“. Разрађен је био план да похапси 50 Срба „бунтовника“. Ипак, запад је те изборе прогласио важећим иако је на њих, под притиском, изашло само 10% Срба.
Дисциплиновање Срба се наставља до данас. Задужују се криминалци да у томе воде главну реч. Север Косова и Метохије је у потпуном мраку и страху. Сви су сагнули главе и гледају своја посла, да преживе. Нико не зна ко је следећи.
Један од оних који су се били дрзнули да проговоре, да им се супротставе, био је покојни Оливер Ивановић. Он је у локалним медијима говорио да се на северу виђа људе са брадама, које раније никада није видео. Обавестио је све надлежне институције о великом притиску, на шта су сви оћутали и нико се није огласио. Кад такав један политичар није схватио спрегу Брисела, Београда и Приштине, како ће то схватити обичан свет?
Србин
Фејсбук репортер
