Прошлог месеца смо писали да СНС картелу све озбиљније прети урушавање, објављивали смо писма незадовољних чланова, а сада вам преносимо исповест једног и даље активног припадника владајуће странке (име познато редакцији), који нам се јавио и објаснио шта се све дешава у Соко Бањи и зашто ово лудило мора што пре да престане.
За све доле наведено добијамо и документацију, коју ћемо накнадно објавити.
Након последњих избора СНС у Сокобањи је постала породична фирма повереникапостављеног од стране Андреја Вучића.
Поштовани, моје име је … А све о чему ћу вам писати је лако проверљиво и моћи ћете лако да утврдите да говорим истину, без жеље да ишта кажем, а да се није десило.
Живим у Соко Бањи, још увек сам члан СНС-а, али свакодневно све више разочаран овим што се ради. Спадам у групу чланова који су од почетка у странци, али наше време је, изгледа, прошло. Сада су странку напунили прелетачи, који су одмах добили високе функције и након победе на априлским изборима почели исте да злоупотребљавају.
Странку води локални месар који је завршио за металостругара (једва,уз понављањеразреда), а у вођењу општине му помажу :
Драган Богојевић против кога се води кривични поступак за кривично дело крађе струје и који, иако је општинки већник тргује са свим општинким предузећима и службама.
Како сам сазнао,захваљујући странци,ових дана је поступак обустављен. Иначе, господин је већ имао проблема са законом, када је почетком деведесетих проневерио неки новац у банци у којој је радио.
Заљубљени двојац Мирко и Славко, Исидор Крстић ( председник општине) и Славољуб Јовановић (председник кадровске комисије) који је кривичну одговорност за крађу избегао само зато што је доказано да је клептоман.
Бивши посланик СПСа Мирко Кулић који је политички комесар.
Идејни вођа одбора је човек из хиљаду и једне странке (ДСС, СПО, НС, Локални покрет, велики пријатељ ДС, СНС) својевремено најгласнији борац против Милошевића, Мишко Јовановић, већник и директор Специјалне болнице Озрен. Политички профитер чији се интерес заснивао на задовољавању потреба његове жене која је као директор Библиотеке проневерила пола милиона динара.
Владимир Жугић, кога су поставили за председника Комисије за планове и председника новоформираног предузећа Зеленило, а који је правоснажном судском пресудом осуђен безусловну казну од осам месеци затвора за поновљено кривично дело злоупотреба службеног положаја у области урбанизма.
Нико од поменутих људи није учествовао у раду СНС до 2014.године, а локални месар, вођа СНСа се хвали како је без избора постављен на чело СНСа лично од стране Андреја Вучића.
У првих месец дана власти месар је запослио целу своју фамилију. Јелена Јовановић (Миловановић) , рођена сестра Владимира Миловановића запошљена на
руднику „Соко“, као кафе куварицу, без конкурса, у време забране запошљавања у јавном сектору, а уз помоћ посланице СНС и функционерке у „Ресавици“, госпође Драгане Костић.
Маријана Маркишић, венчана кума Владмира Миловановића запошљена у Специјалној болници „Озрен“, такође без конкурса. Услугу му чини в.д. директор Михајло Јовановић
Милијана Михајловић, свастика Владимира Миловановића, запошљена у вртићу „Буцко“. Иван Антонијевић, брат од родјеног ујака Владимира Миловановића запослен у Електодистрибуцији као радника обезбеђења.
Маја Миловановић,месарова супруга,добила посао у специјалној болници Нови Завод,на намештеном конкурсу,што могу потврдити преостали кандидати,који су и поред радног искуства и веће стручне спреме одбијени. Пре тога је покушао да је запосли у Поштанској Штедионици,али како из 6 покушаја није успела да положи тест интелигенције,одбијена је.
У запошљавању чланова уже породице не заостају ни остали људи из врха одбора. Председник општине, Исидор Сида Крстић је у општини запослио млађег сина, Ненада Крстића, такође мимо конкурса, а супротно забрани запошљавања у јавном сектору. А свог сина је у општини запослио и доктор Славољуб Славко Јовановић, име сина је Душан Јовановић.
Већници Станислав Младенов и Саша Радивојевић су запослили своје жене Лелу Младенов и Мају Радивојевић. Поменуте госпође су засновале стални радни однос у општини. Та радна места су стекли злоупотребљавајући место помоћника председника општине. Дакле, поменуте су именоване на место помоћника на недељу дана, а онда разрешаване и распоређиване на стална радна места у Управи.
Велики број активиста у белим јакнама ( СНС јакне из кампање) је запослен уговорима о повећаном обиму посла у општинској управи и преко пројеката.
Ни једна особа није запошљена без чланске карте СНСа.
Следећа тема везана за деловање ових људи, који уништавају саму идеју странке:
Прослеђујем вам податке у вези незаконитог решења о именовању чланова Надзорног одбора „Зеленило- Соко Бања“. Владимир Жугић, осуђен на казну затвора од осам месеци због злоупотребе службеног положаја, именован је за члана НО (прослеђујем Вам првостепену пресуду која је постала правноснажна 26.02.2016.год. и одлуку о именовању). Напомињем да је Законом о Јавним предузећима, чл. 18, прописан јасан услов за чланство у надзорном одбору јавног предузећа: „да није осуђиван на казну затвора од најмање 6 месеци“. Тада је именована и Наташа Јанковић која не испуњава услове предвиђене Законом о Јавним предузећима у делу радног искуства.
Шаљем вам званичан одговор на одборничко питање где је председник СО Соко Бања тврдио да сви чланови испуњавању услове конкурса. У допису који је послат МУП-у наведени су сви подаци у вези осуђеног лица. Одлуку су на крају променили. Да није било озбиљне и упорне реакције одборника опозиције
никада не би била промењена одлука. Интересантно је да је поменути Владимир Жугић председник и члан Комисије за урбанистичке планове СО Соко Бања и то на предлог Министарства, иако је правноснажном судском пресудом осуђен на безусловну казну затвора у трајању од 8 месеци управо због поновљеног дела злоупотребе службеног положаја у области урбанизма. Искрено се надам да ће и ова тема заслужити вашу пажњу.
Б У Л Д О З Е Р и К А М И О Н стар 16 година
Можда ће Вам бити занимљиво и ово, а ради се о сумњивим тендерима за набавку булдожера и камиона за предузеће које су основали, ЈП ”Зеленило-Соко Бања”. Предузеће је основано са идејом да се посебно бави одржавањем и уређењем сокобањских излетишта и паркова али су моје доскорашње страначке колеге подлегле уцени Милише Динића, чија Уједињена сељачка странка учествује у локалној коалицији са СНС, и ово предузеће бавиће се свим и свачим, осим оним што смо пропагирали у предизборној кампањи. Милиша Динић је до 2008. године био председник општине, а сада је на функцији помоћника председника и са ове позиције наставља своје мутне послове због којих је и изгубио изборе 2008. године. Уместо да предузеће опреме алатом и опремом за одржавање зеленила, због уцене Милише Динића општина прекосумњивих „насликаних“ тендера купује камион за чишћење снега и булдожер.
Камион стар 16 година са посипачем за со и раоником, општина плаћа 5,4 милона предузећу “Бихорац” Компанy из Новог Пазара, а нас обавештавају да је можда цена мало већа али да се ништа не може јер је био једини понуђач, да камион мора да се купи јер зима стиже и нема чиме да се чисти снег. Пре расписивања тендера помоћник председника општине Милиша Динић и в.д. директор Зеленила Бојан Тодосијевић одлазе у Нови Пазар на договор а нас обавештавају да се само распитују о ценама на тржишту.
Тендер су саставили тако да полован камион са снагом мотора од 250 кW може да прода само Бихорац из Новог Пазара од кога је Милиша Динић преко сличног тендера купио полован камион 2007. године. Бихорац убрзо после потписивања уговора са општином довози камион у Сокобању, а у знак захвалности и добрих пословних односа Милиша Динић и Бојан Тодосијевић са шефом шумске управе Слободаном Стевановићем организују лов на дивљач у државном ловишту изнад села Врбовца.
Убрзо после тендера за куповину камиона општина расписује нови тендер за куповину булдожера, сада купују нову грађевинску машину али је тендер опет сумњиво насликан. Када сам питао страначке колеге зашто се сада улудо троше паре за булдожер уместо да се добро испланира наредна туристичка сезона рекли су ми да је таква одлука донета на састанку у нашем повереништву и да не галамим без потребе. Одмах по објављивању тендера подигла се галама да се и булдожер купује каналима Милише Динића и Бојана Тодосијевића, преко извесног Мише из Сопота који је у време власти Милише Динића изводио радове на сокобањским путевима без папира и на тај начин уништио „Сокоградњу“, једину грађевинску фирму у Сокобањи. Бојан Тодосијевић је до 2008. године био је директор тадашње Дирекције за урбанизам, а од сумњивих послова са Мишом из Сопота саградио је себи две куће и купио кола, Милиша Динић из тог периода
има купљене атрактивне локације за градњу у непосредној близини центра бање.
Тендер за куповину булдожера траје месец дана, услови тендер опет „насликани“ тако да понуду могу да дају само два продавца грађевинских машина у Србији, јер је условљено да рок испоруке буде месец дана а опет као кључна ствар намештања тендера истакла се врста и снага мотора. Иако у време трајања тендера потенцијални понуђачи указују на кратак рок испоруке због потребног увоза из страних земаља и спорну врсту и снагу мотора, општинска комисија не дозвољава измене, захтева испоруку за месец дана и булдожер са „насликаном“ врстом и снагом мотора. Једине две фирме које булдожер имају на стању и које се прате на овом тендеру су из Београда.По истеку тендера, општина закључује уговор за куповину „насликаног“ булдожера који кошта 23,2 милиона динара и који ће већ припремљен продавац ТЕКНОXГРОУП Србија из Београда испоручити у року од „насликаних“ 29 дана.
Герила.рс
