Србија је број 1 у Европи по ригорозним мерама, када су у питању пензионери.
Поштовани доктори,
Са пажњом и озбиљношћу пратим, ево већ четврту недељу, Ваша обраћања и одговоре на новинарска питања. Нисам новинар, па не могу директно ништа да Вас питам, а немам ни неки други начин комуникације јер сам као особа старија од 65 године у кућном притвору. Због тога сам дала себи слободу да Вам се обратим на овај начин. Имам само два питања и један савет или пре молбу.
Од тренутка када уђете у старију доб, сви лекари, које силом прилика обилазите, упорно вам скрећу пажњу да је, с обзиром на вашу старост, физичка активност необично важна за ваше здравље. „Шетајте, крећите се, дружите се“ – савети су са којим вас дочекују и испраћају из ординација. Kолико разумем тај став тренутно преовлађује и даље у свим земљама Европе. Отуда се неминовно намеће питање из ког разлога смо ми једина земља у Европи у којој је за нас старије грађане одређен кућни притвор? Јесмо ли нешто згрешили, па сте нас зато казнили? Ако јесмо, будите љубазни кажите нам шта и на који начин би то могли да исправимо.
Ако нисмо, пустите нас на слободу на којој ћемо се понашати одговорно и поштовати све препоруке као и млађи суграђани. И молим вас немојте нам рећи да је то због бриге за наше здравље. Верујте, нама је потпуно свеједно да ли ћемо умрети због неактивности од које, како кажу Ваше колеге, настаје читав низ физичких и психичких тегоба са леталним исходом, или од Цовида 19.
Могуће је да би то покварило Вашу статистику и донекле умањило успех у борби против пандемије, али ево ми се спремно одричемо да се Цовид 19 наведе као узрок нашег одласка. Пред нама нема баш много пролећа, па смо у потпуности спремни да ово једно пролеће заложимо за принцип „узрок смрти не помињати“.
У потпуности верујем проф. Зорану Радовановићу да сте Ви изузетно стручни. То је уосталом утисак који остављате у свим Вашим обраћањима. Мене, међутим, муче неки други аспекти Ваших личности. Зашто за вас председник државе није човек, као и сви други грађани? Зашто се нама, обраћате са висине Ваше професије и строго нам саопштавате шта смемо, а шта не смемо да радимо?
Верујем да у Вашим уџбеницима епидемиологије пише да је Ваша дужност да грађанима саопштите и непријатна истине јер је то у њиховом најбољем интересу. Али, ако је то тако, објасните нам молим Вас, зашто то исто не можете да саопштите и Александру Вучићу, који, док ми седимо затворени у кућама, шета Србијом? Је ли он није грађанин, па Вам његов интерес није важан? Или у некој фусноти Ваших књига можда пише, „председника изузети јер је то у вашем личном интересу“.
И на то све нам докторка Kисић каже да је све у реду ако се одржава прописано растојање! Па ако је то тако, зашто сте нас затворили? И молим Вас, немојте да помислите да је ово политичко питање. Јер оно то није. Ово је питање поштовања достојанства свих нас „осуђених“ који сматрамо да у болести сви заслужујемо исти третман са Ваше стране.
И на крају, ако дозволите, само један савет старије суграђанке. Србија је мала земља и када у њој живите дуге 73 године, ви неминовно упознате низ људи, а преко њих онда сазнате и низ чињеница. Другим речима, колико год се сви трудили немогуће је сачувати тајне. Утолико је важније да нам се каже пуна истина, јер само тако ћемо изградити поверење.
Тако би, на пример, било свакако боље да сте нам рекли да је онај први оболели идентификован 1. марта био Kинез, а не наш држављанин, па да се то по прописима не сматра почетком епидемије у нашој земљи, уместо невештог баратања првим мартом и првом недељом. Неки од нас би то разумели, неки вероватно и не би али би, сигурно је, сви и даље веровали да свака следећа изговорена реченица долази из професије а не из нечије наредбе.
Ми би се боље осећали јер би Вам у потпуности веровали и разумели да нас поштујете, а Ви не би имали разлога да се у будућности због тога стидите. Верујте ми, кад дођете у моје године, схватићете да је у животу једино важно да ли можете сами себе ујутро да погледате у огледало. Ценећи све ваше напоре и самопрегоран труд у борби против ове пандемије, желим Вам да доживите управо такву старост.
Писано у четвртој недељи кућног притвора
Дневна Газета
Sta njega briga sta je dobro za kategoriju 65+, uopste ga ne interesuje sta ce se dogoditi posle. Njemu je jedino vazno da najveci deo od 1,7 miliona penzionera, njegovih glasaca, pregura koronu. A posle, od cega ce jos oboleti – zar je to vazno!
I dobro je sto su napravili te privremene covid bolnice – nemojte ih rasturati, trebace, sve ce to postati psihijatrija za ljude koje sada, vec 26 dana, drzite u kucnom zatvoru!
ma nekukajte tice kukavice, sto nevalja za to sami ste krivi; sedim juce u svetu nedjelju u avliji a predamnom dzada gde se tries sme vozti a i tabla gde se brzina moze izmeriti.
nigde niko, sirotinja u avliji sedi ili surka da leb suvi zaradi, al to ne vazi za one sto crne dipove voze, mesto tries, devedeset jedna, a ne bi ni prvi ni poslednji, a sto se priznat mora odstup od deset metara drzali; to su bivsi gurbeti i geaci sto oslobodise Srbiju od komunisticke napasti, pa sad vladaju, nikog za nista ne pitaju, kozojebce dovode da im sluze a nas ce u roblje prodati, nabije im ga ker majci.
moram i to reci u tisini i praznini bi se to zvuci zlo sluteci, dal za nas il nji videcemo.
cujem neki dzandar brdjanin vato i takve ko ja, koji sede u avliji, pa tero u kucu da gledaju cara kako na minberu slovo drzi, ko da svako razume reci magareci.
imam brasna i kvasca, soli i zitina a i jajca se nadju, pa mekike pravim, necu da me u stare dane po ducanu jure carevi izme/t/cari.
a sta bi i kupovo, ja sam svoje kod germana tesko zaradio, pa mi na um ne pada careve, cedine i ko zna kojeg majmuna iz picke materine, kupovati drangulije.
teleizor nemam al redovno placam onom gulikozi buljo sevicu, a ja radije gledam prolazece komsinke nego one njegove iz javng servisa.
cutde babo penzionerska, sta ti smeta teror uzurpatora i genocidnog zlikovca, sedi kuci pravi ustipke, ako mislis napolje jurit mlade momke zaboravi na to oni samosami guzicari, cara ludog potrosaci trave susene pa mogu napolje.
Draga gospođo ,
vreme nikom ništa ne prašta. To se odnosi i na lekare , sve će ostati zabeleženo. Negde.