Пиштаљка: Намештен тендер за набавку београдске новогодишње расвете?

Тендер за новогодишње осветљење у Београду био је такав да је на њему могла да победи само једна фирма. Наиме, у конкурсној документацији београдског јавног предузећа „Јавно осветљење“ тражени су светлећи украси идентични онима са фотографија из каталога грчке фирме „Фотодиастаси”, чији је једини дистрибутер у Србији фирма „Кип лајт” (Keep Light), која је и добила овај велики посао, открива Пиштаљка.

Иако су конкурсна документација са фотографијама украса и уговор потписан са овом фирмом били доступни јавности на сајту „Јавног осветљења“ и из њих се могло видети да су то фотографије са сајта грчке фирме, директор ЈП „Јавно осветљење” Александар Цинцар-Попоски (СНС) тврдио је у разговору са новинарком Пиштаљке да тендер није намештен па чак и то да у конкурсној документацији нема никаквих фотографија!

„Апсолутно је нетачно да је набавка нацртана и да смо у конкурсној документацији користили фотографије. Нигде у јавној набавци не пише да украс мора бити из каталога неке фирме. Где сте ви видели у конкурсној документацији фотографије?“, био је одлучан Цинцар-Попоски (на слици крајње десно са градоначелником Синишом Малим).

Пошто му је новинарка Пиштаљке рекла да се фотографије налазе на странама 11-18 конкурсне документације, конкурсна документација као и уговор са фирмом „Кип лајт” скинути су са сајта „Јавног осветљења”.

Пиштаљка је, очекујући овакву реакцију, са сајта „Јавног осветљења“ скинула комплетну документацију пре разговора са директором тако да читаоци имају увид у тендерску документацију и уговор склопљен са победником на конкурсу.

Цинцар-Попоски је за Пиштаљку рекао да је о изгледу украса одлучивала комисија коју је саставила градска управа, а у којој је и он био члан. Он је објаснио да је та комисија извршила „темељну анализу тржишта“, да су њени чланови „прегледали каталоге разних фирми и тако одлучили где би који украс добро пристајао“. Цинцар-Попоски није желео да каже ко је још осим њега био у комисији која је одлучивала како ће изгледати новогодишње осветљење, рекавши да није надлежан да одговори на то питање.

„Такве јавне набавке се спроводе на начин да се прво истражи тржиште, а то се у тој конкретној јавној набавци радило разгледањем каталога. Комисија је онда одредила да би овај украс добро пристајао овде, други онде“, објашњавао је Цинцар-Попоски.

„Јавно осветљење” не само што је у конкурсној документацији захтевало да украси буду идентични онима које производи грчка фирма, а увози „Кип лајт”, власника Радована Ђумића, него и то да приликом понуде обавезно доставе и узорке, чиме је искључена могућност да на тендеру победи неко ко би понудио да те украсе направи према приложеним фотографијама, што је рађено у неким градовима Србије где су домаћи произвођачи правили украсе према нацртима.

Тендерски захтев да се достави узорак украса са грчких фотографија искључио је практично из трке све оне који би се непланирано јавили на овакав тендер и можда понудили да украсе направе по мањој цени. Јер узорак је могла да пошаље само фирма по којој је тендер и „кројен“ и која тај одређени украс већ има на „на лагеру“ спреман за овакав тендер. Наиме, један број украса, углавном оних које сада видимо на највећим београдским трговима, наручивани су само у једном примерку. Онда је потпуно јасно да ни једна фирма која нема већ готов производ неће правити узорке украса које може да прода у једном примерку само да би учествовала на тендеру за који је од старта јасно за кога је расписан. 

Управо тај сценарио се и догодио са једином фирмом која се поред „Кип лајта“ јавила на тендер. Наиме, понуда фирме „Мак трејд груп” из Београда (Mac trade group d.o.o.) није прихваћена јер нису имали узорке.

Чак и да су имали узорак, не би прошли на тендеру јер нису имали одређени тип возила врло прецизно описан у документацији али ни складишни простор у власништву фирме. Наиме, овој фирми је одговорено да немају адекватан складишни простор јер су власници складишта које су они имали физичка лица.

На питање зашто је уопште битно да понуђач има у власништву складишни простор од 1000 квадратних метара на територији Београда, а што је тражено у конкурсној документацији, Цинцар-Попоски је рекао: „Ради се о 18 шлепера робе, па нам је зато било потребно да то буде негде складиштено. Просто је потребно време да се монтира расвета, па она негде мора да стоји док се доради, преради и повеже на јавно осветљење, али добићете и званични одговор писмено”.

Фирма „Кип лајт“ осветљава Београд већ другу годину за редом, објавили су поједини медији, као и да је прошле године за набавку осветљења плаћено 57,03 милиона динара, а да је ове године тој фирми за осветљење кроз две набавке плаћено укупно 190,6 милиона динара. Прва набавка је била у марту, када је „Кип лајт“ као једини понуђач добио посао од 46,7 милиона динара, а друга, ова у чијој се конкурсној документацији налазе фотографије из каталога грчке фирме из јула месеца, коштала је још 143,9 милиона динара. Поред Београда, „Кип лајт” новогодишње осветљење продао је и Смедереву и Брусу.

Осим што је директор Цинцар-Попоски покушао да убеди новинарку Пиштаљке да нема фотографија украса у конкурсној документацији, упркос доказима, он је пробао да је убеди да је Београд једини град у свету са оваквим украсима. Попоски је превидео да документе са глобалне мреже није тако лако уклонити као са сајта „Јавног осветљења“, па је питао новинарку : „Па где још у Европи имате оваквог Деда Мраза“, мислећи на фигуру Деда Мраза са кружног тока код општине Нови Београд.

На интернету се лако могу наћи фотографије истих тих фигура на улицама Берлина из 2012. године или Мелбурна у Аустралији. То наравно не би био аргумент против куповине светлећих украса, али јесте аргумент којим се доводи у сумњу упућеност директора „Јавног осветљења“ који тврди да је заједно са комисијом озбиљно испитивао тржиште.

На питање новинарке да ли је било могуће да се такви украси направе у некој од овдашњих фирми, јер се ради о металној конструкцији са лампицама а не о некој компликованој технолошкој иновацији, директор Цинцар-Попоски је одговорио: „Знам колико и Ви. То је као да питате возача о нечему што он не зна”.

„Да, али Ви сте директор Јавног осветљења, нисте возач?“

„Јесам, али нисам стручан довољно да Вам одговорим на то питање. То можете писмено да поставите, па ће вам наши инжењери одговорити. По Закону о јавним набавкама сваки понуђач који је сматрао да је био дискриминисан техничким спецификацијама које смо захтевали могао је да уложи жалбу. Онда, ако бисмо ми били малициозни, могли бисмо на те жалбе и да не одговоримо и да не променимо техничке спецификације. Тада понуђач има право да се жали Управи за јавне набавке. У овом случају се то није догодило, тако да није било злоупотреба”.

„Да ли то значи да примењујете принцип ако прође, прође”?

„Ви мене вређате, да ли знате шта сте сада рекли, да ми кршимо закон.”

„Да ли сте украсе могли да купите и директно, с обзиром на то да је јасно да сте знали од кога ћете купити украсе?“

„Ми нисмо овлашћени увозник и због тога, али и због Закона о јавним набавкама ми то нисмо могли”, рекао је Цинцар-Попоски.

Он је у разговору са Пиштаљком тврдио и да у Србији не постоји фирма која производи новогодишње осветљење. Међутим, управо је једна фирма из Ужица, „Флеш електроник”, власника Саше Тошића, по цртежима и дизајну саветнице градоначелника Пожаревца направила украсе за град Пожаревац. Међутим, ни ова фирма посао није добила на тендеру већ га је радила као подизвођач фирме „Флуоелектро” из Ниша, власнице Наташе Радоњић.

Пиштаљка РС, НСПМ