Питај мог брата лудака!

Интервју председнице НВО Европски покрет на Косову Раде Трајковић недељнику Време заинтересовао је директорку ЦЕАС Јелену Милић да уради “анализу“.

Како је пренела државна агенција Тањуг, директорка Центра за евроатланске интеграције је донела закључак да Трајковићева “нуди радикализацију стања на Космету“.
Милић у анализи тог интервјуа, под насловом “Радојичић је Вучићев телохранитељ”, каже да на њега реагује имајући у виду сложеност политичке ситуације и чињеницу да је дијалог у ћорсокаку и јер мисли да је вредно изнети своје ставове о овако важним оглашавањима, које у делу српске, али и западне јавности, почињу, како каже, све више да узимају здраво за готово.

“Да ли Трајковић, да ли редакција погрешно сумира, тек на самом почетку оптужују српске власти да су криви за ”лишавање слободе” четворо Срба са севера Косова зато што су ”ликовали што Косово није примљено у Интерпол””, наводи Милић у анализи која је објављена на сајту ЦЕАС-а.

Милићева каже да до сада никада није чула да неко не оптужи полицијске снаге да су неког “лишиле слободе” зато што је политичар из друге административне јединице “ликовао”, већ за то оптужи оне који ликују.

Указује и да је много тога, и 20 година од краја сукоба, последица нерешеног формалног односа Београда и Приштине, али за који Трајковић не нуди оствариво решење.

“Део околности узрокован је и лошим решењима из Ахтисаријевог плана, који је Трајковић музла колико је могла, а која де факто заједнице у институцијама етнички дели”, сматра Милић.

Она указује и да зато није доследна Трајковићкина побуна против разграничења (кобојаги зарад мултиетничности), а које би у реалности, како каже Милић, поделило управљање ресурсима и не по етничкој линији.

“Чему тако гласна побуна ”мултиетничке Трајковић”, пита Милић и оцењује да је то вероватно зато што би формализација односа Београда и Приштине, којој би морала претходити нормализација на здравијим основама, умањила могућност оволиког етноклијентелизма, на коме Трајковић успешно живи годинама.

Милић примећује да је индикативно што Трајковићку сад масовно цитира и подржава део западне међународне заједнице који је против идеје успостављања формалне линије разграничења Београда и Приштине на начин који може свим грађанима остатка Србије понудити нешто опипљиво (управљање природним ресурсима, ЕУ интеграције…) а не само додатне гаранције СПЦ или целој српској заједници на Косову.

“Трајковићка с друге стране, по принципу ”рече ми један чоек”, заговара да је границе требало отворити и да је српска Жандармерија требало да “те људе” ухапси… а затим каже, у познатом маниру особе која апсолутно све на и око Косова зна: ”… очигледно је да је, можда, Вучић одбијао да то изведе.” Очигледно је можда”, наводи Милић.

“Мислите о овоме кад се идући пут будете спрдали са легитимном изјавом премијерке Брнабић о опцијама употребе оружаних снага, ма како трапаво реченом. Па послушајте Вучићев наступ на Пинку сутрадан. Па процените тачно ко хушка на насиље”

Она указује и да је ово заговарање кршења Резолуције СБ УН 1244, јер увести Жандармерију на Косово не може се тек тако, мимо договора у СБ и процене КФОР.

“Не би ли уводење Жандармерије, управо био пут за наставак насиља, кога од 2004. на срећу није било? Коме насиље на Косову одговара?”, пита Милић.

Она указује да Трајковић даље у тексту тврди да би “одвајање Севера” довело до тога да би Тачи очистио простор јужно од Ибра за око 80.000 Срба јер, како сматра Трајковић, не би “постојали институционални инструменти којим се штите Срби.”

“Неконструктивно и не у духу вере у мултиетничност. Каже да постоје питања попут оних о војсци који “без Срба не могу да прођу”. Нажалост и сад могу”, сматра Милић.

Она наводи и да Трајковић такође у тексту говори о “одласку српских институција са Севера” за шта криви Вучића, а што баш, како констатује Милић, није у складу са Бриселским споразумом.

Милић каже и да је Трајковићкино опасно јавно деловање у последњих пар месеци упирање, без доказа и пре институција, у то да се зна ко је вероватно убица Оливера Ивановица и још пет Срба на северу.

Она пита какве су то “европске вредности”, за које се залаже Трајковић и њена НВО, а да се тек тако вређа претпоставка невиности.

“Ми имамо сада већ шест убистава за која сви отприлике знамо где је адреса…. Вучић је све то знао.” Чекај, Вучић не сме да зна да је Радоичић невин, али Трајковић сме вероватно да зна”, наводи Милић.

Оцењује да је ово што Трајковић сада ради “неприхватљиво тенденциозно повезивање тачкица које се скупљају и код нерелевантних извора или спинера вероватно, и управо још један од разлога зашто је потребно што пре формализовати односе са Приштином, да се у оба дела успостави стварни механизми владавине права и заштите појединца пре етничких група”.

И то, како каже, Милић, на начин да сви изгубимо, укључујући и Србе на Косову и косовске политицаре и грађане које они представљају.

Европске вредности подразумевају и секуларизам, који Трајковићева гуши, без обзира на тежину ситуације, као и право на демократско одлуцивање мимо повезаности са једном верском заједницом, овог пута СПЦ

“Но, Трајковић не занимају баш много грађани остатка Србије, који нису синоћ ваљда били на протесту, или који немају дупли статус и привилегије као она, па сматра да је Београд требало да заустави “увоз међународне робе на Косово””, наводи Милић.

Милићева сматра да мирним и рационалним рекцијама Београд показује одлично преговарацко стрпљење у трагању за решењем у коме ће европске аспирације осталих градана Србије, Мађара, Албанаца, Бошњака, атеиста, такоде бити узете у обзир.

“Јер мултикултурализам јесте вредност, али на ширем простору. Радикализација, коју Трајковић у Времену подстиче, би довела до тога да се можда неки од тих етничких група одлуче да оду из србоцентричне Србије”, напомиње Милић и додаје да европске вредности подразумевају и секуларизам, који Трајковићева гуши, без обзира на тежину ситуације, као и право на демократско одлуцивање мимо повезаности са једном верском заједницом, овог пута СПЦ.

Она наводи да Трајковић, без реакције новинара Времена, потпуно непрофесионално, неевропски позива на “психијатриски преглед Вучића” и указује да би на то с разлогом требали да реагују синоћни легитимни шетаци против насиља.

“Насиље је и износити овакве спекулације о некоме”, каже Милић.

Она наводи да је најопасније из интервјуа оно што је Трајковић рекла о наоружавању самосталног голоруког народа, због чега се нада да је погрешно разумела.

“Новинар констатује: ”Ако би Албанци заиста желели да употребе силу, Срби не ми имали никаве шансе да се одбране.” Трајковићкин одговор: ”Легалне. Увек имате људе који могу илеглано да се боре, да их убаците. То је граница, па и они су се наоружавали и борили, преко Проклетија су убацивали оружије кад је био пун капацитет наше војске и полиције. Али НАТО је ту. Албанци су 17. марта 2004. желели да ми сви одемо можда су и добили зелено светло за ту акцију, али ми смо могли изнутра да се бранимо оружјем. Па не мислите да је Чаглавицу одбранио не знам ко. Ми смо је бранили. Народ је бранио”, преноси Милић наводе из интервјуа.

“Мислите о овоме кад се идући пут будете спрдали са легитимном изјавом премијерке Брнабић о опцијама употребе оружаних снага, ма како трапаво реченом. Па послушајте Вучићев наступ на Пинку сутрадан. Па процените тачно ко хушка на насиље”, указује Милић.

Она наводи и да је Трајковић на кљуцно питање – како даље – у интервју дала само једну недемократску опаску: “Људи који преговарају и који су изашли са пројектом поделе Косова, треба да се склоне. Добро би било да се преговори рестартују, али са потпуно новом екипом.”

“И ципирипи на крају. Или ево ја, ”лидер тренутно једноцлане евроатлантске заједнице са Палилуле” да заузмем њихово место”, примећује Милић.

Решење је изгледа, како каже, да се “ћерамо” још бесконачно, без икаквог смисленог изводљивог предлога како да из очитог ћорсокака, који Трајковић на неколико места одлично описује, изађемо.

“Јер, док се само ћерамо овако криминал цвета, али стара екипа користи своје привилигије. Рада Трајковић те тужи, Рада Трајковић ти суди”, закључила је Милић у анализи.

(Танјуг)