Питања за Војислава Шешеља

Ja, Aleksandar Stefanović iz Beograda, Ul. Milića Rakića br. 15/1/14, JMBG 1905953xxxxxx, pod punom moralnom, materijalnom i krivičnom odgovornošću dajem sledeću
IZJAVU
U januaru 1994. godine nakon izbora socijalisti su imali samo 123 poslanika, što nije bilo dovoljno da izaberu Dragana Tomića za predsednika skupštine Srbije. Nedostajala su im četiri glasa, koje su pronašli u SRS, tako što su ih platili 300.000 nemačkih maraka. Da bismo zamaskirali tu trgovinu, mi iz SRS smo istakli svog kandidata Jorgovanku Tabaković. Za izbor Dragana Tomića za predsednika skupštine glasali smo Toma Nikolić, Stevo Dragišić, Dragan Todorović i ja. To nam je naredio Vojislav Šešelj, ispod stepeništa na prvom spratu zgrade u Francuskoj ulici 31, gde su bile prostorije stranke. Četiri opozicione stranke – SRS, SPO, DSS i DS su se dogovorile da se kontrolišu glasovi poslanika opozicije.
Glasanje je bilo tajno, a ja sam bio kontrolor i proveravao sam listiće poslanika opozicije u ime opozicionih stranaka. Naravno, u mene niko nije sumnjao, a mi smo nakon glasanja odmah digli frku da su to uradile Đinđićeve demokrate i do danas ih niko od toga nije „oprao“.
Što se tiče preuzimanja novca, Šešelj mi je rekao da idem na autoput Beograd-Zagreb i da kod Šimanovaca preuzmem novac od socijaliste Milomira Minića. Ja sam rekao da su mi kola u kvaru, pa je Šešelj sam otišao po pare. Dobio je 30 pakovanja novčanica po 100 maraka. Šešelja je u jednom trenutku uhvatila panika kako će da promeni tolike pare. Na kraju sam ih ja zamenio kod Ljubomira Mihajlovića u Komercijalnoj banci. Tražio sam od Vojislava Šešelja da mi da 20 odsto od onih 300.000 maraka koje je dobio od Milomira Minića, a umesto da dobijem pare, ostao sam bez stana u Hadži Milentijevoj 7. Stan mi je uzeo Šešelj uz pomoć Radovana Stojičića Badže i Dragana Maršićanina, koji je kao predsednik opštine Vračar dao nalog za iseljenje, a Badža je doveo specijalce da izvrše desant pošto sam živeo u potkrovlju.
Nedugo nakon izbora Dragana Tomića za predsednika skupštine, Dušan Mihajlović je uz pomoć SPO formirao poslaničku grupu u skupštini i sa socijalistima formirao vladu na čijem čelu je bio Mirko Marjanović. Potpredsednička mesta u Vladi dobili su Krstić i Radulović, a ministar je bio i Đukić, a ja sam dobio informaciju da su Đukić i Radulović platili Vuku Draškoviću za svoja ministarska mesta, mada nije isključeno da je Vuk dobio pare i od socijalista.
Nakon izvesnog vremena, socijalisti su umesto parama krenuli drugim sredstvima na Šešelja. On je u to vreme počeo da priča kako je Mira crvena veštica sa Dedinja, a napisao je i knjigu „Srpski bračni par Čaušesku“. Socijalisti tada Šešelja smeštaju u Centralni zatvor i dok je on tamo razbijaju mu stranku tako što mu iz Savezne skupštine odvode Jovana Glamočanina sa još devet poslanika. Koliko ja znam, to je uradila Mira Marković, a Jovica Stanišić se tome protivio i govorio da će to izazvati kontraefekat i još ojačati radikale. Svi ovi poslanici dobili su po 100.000 dolara, a Glamočanin stan, kola i ljubavnicu. Državna bezbednost ima snimak koji sam ja gledao 2001. godine kako u Glamočaninovom stanu sa velike gomile svi poslanici uzimaju po 100.000 dolara. Prethodno su Glamočaninu namestili bivšu ženu fudbalera Musemića, a kad je hteo da je ostavi, ona je donela lažno lekarsko uverenje da je trudna. Tako su ga ucenili, ali su ga i lepo nagradili za razbijanje stranke.
Na predsedničkim izborima 1997. godine Šešelj je od Miloševića dobio četiri miliona maraka da izgubi. Šešelj je prvo bio protivkandidat Zoranu Liliću, koga je pobedio u drugom krugu. Posle drugog kruga glasanja sa Lilićem, Šešelj je odmah izašao na televiziju i rekao da mu fali neki mali procenat glasova da pobedi i rekao da radikali neće izlaziti na ulicu da protestuju. On je tada uzeo pare da bi izbori bili proglašeni neuspelim jer navodno nijedan kandidat nije dobio 50% glasova. Znam da je na oblogama paketića sa novčanicama pisalo ime jedne firme koja je to verovatno sve i platila, a ta firma je, ako se dobro sećam, iz Bačke Palanke. Na ponovljenim izborima Lilića je zamenio Milutinović koji je pobedio tako što su na Kosovu ubacili oko 300.000 glasova. Šešelj je potpuno mirno priznao taj poraz.
Ja sam 2001. godine razbio poslaničku grupu SPS na dva dela. Stupio sam u kontakt sa Zoranom Anđelkovićem Bakijem i Zoranom Nikolićem, poslanikom iz Vršca i posle mnogo pregovora uspeo sam da podelim socijaliste. Samo, mi ih tada nismo plaćali već smo im oprostili neke stare grehove koje su počinili dok su bili na vlasti. Na drugoj strani su ostali Dačić i Bane Ivković. Kasnije je kontrolu nad socijalistima preuzeo Goran Vesić. Kad su Orlićeve socijaldemokrate odlučile da dignu sidro, ja sam bio u pregovorima sa deset opozicionih stranaka i oni su bili spremni da pređu ako dobiju stanove i novac. Međutim, do realizacije toga nije došlo, jer mi šefovi iz DOS-a nisu dali pare.
Sve što sam sada napisao i rekao, istina je i lako je proverljivo. Zbog svoje bezbednosti, koja mi je ugrožena, ja sam dokazni materijal za napred navedeno dostavio na deset poverljivih adresa. Ne daj Bože da se meni nešto desi, ima ljudi koji znaju gde su sklonjeni svi dokumenti, svi dokazi i svi audio i video materijali koji će tek tada da ih plasiraju u javnost.
U Beogradu,
01.11.2017.
Aleksandar Stefanović
JMBG 1905953xxxxxx
Jedan manji deo moje izjave!!!
Uskoro još jedna knjiga pod nazivom NE ZAŠTIČENI SVEDOK…

Ja Aleksandar Stefanović iz Beograda, ul. Milića Rakića br.15/1/14 jmbg:1905953xxxxxx pod punom moralnom, materijalnom i krivičnom odgovornošću dajem sledeću
I Z J A V U
Krah kod Veselinović Gorana “Babe”
Po povratku iz izgnanstva, 2012. god. bivam uhapšen na granici i pritvoren pod optužbom da za prevaru, iako niti sam koga prevario, niti je postojao bilo ko oštećen, bila je to od još jedna u nizu nameštaljki, koju su mi opet smestili, a ko bi drugi nego “Država”. Proces protiv mene vođen je 5.godina, da bi tek tada Tužilaštvo poslalo dopis sudećem sudiji da odustaje od optužbe. Nadoknadu za provedeni pritvor, normalno još mi nisu isplatili.
Te 2012.god. na vlast dolazi SNS, moji bivši saborci, Toma Nikolić za Predsednika, a Vučić za Prvog podpredsednika.
Međutim ja nisam već dugo u kontaktu sa njima, tako da niti očekujem neku pomoć, niti je tražim. jednoga dana dok listam tel. imenik nailazim na ime “Buba”, i rešim da je okrenem, bila mi je draga žena još dok mi je bila sekretarica u Skupštini,
dobroćudna i uvek vedra. Okrenem ti ja tako broj i Buba se javi, po glasu vidim da je u “frci” i da priča sa nekim, tom nekom kaže da sam ja na vezi i na telefon mi se javlja sami Toma Nikolić, šef Države Srbije. Pita me kako sam i poziva da navratim kod njega u Predsedništvo na Andrića Venac. Ja mu kažem da nisam u Beogradu i susret zakazujemo za sutradan u 11h .
Sutradan dolazim u Beograd i Bubi kupujem veliku “Milka čokoladu”. Na ulazu u Predsedništvo čeka me jedan policajac i čim se prijavim vodi me na sprat, gde me čeka sami Predsednik, pozdravljamo se i on me vodi u svoj kabinet. Toma počinje priču o Šešelju, gde mi zamera što sam menjao iskaz pred Haškim Tribunalom, ali mu ja odgovaram da mi je Vučić spremao likvidaciju, ako to ne uradim, na što on govori da je i Vučić kvaran igrač, ali da ga on prihvata zbog pritiska nekih ljudi sa Zapada. Ovo mi nije ništa novo znajući da se nisu podnosili ni dok sam ja bio u SRS, čak je jednom prilikom nagovorio Šešelja da ga najurimo iz Stranke, zbod interviua koji je Vučić dao Ivani Anukić i koji je na 6. strani Politike izašao pod naslovom “U perspektivi Vučić treći čovek u SRS”(Šešelj prvi, ja drugi a Toma treči čovek u SRS). Šešelj mi je dao zadatak da ga “likvidiram”, ali sam ja provalio da je to Tomino maslo i Vučića sam sačuvao u Stranci.
Elem razgovor se vrtio oko Šešelja, nadugačko prepričavanjem događaja u kojima je Toma govorio koliko je Šešelj iskvraen i nedosledan čovek. ja sam uglavnom ćutao i nisam davao komentare. Negde oko 13, 30h, rekao sam “Tomo ti si šef države, imaš li ti neka druga posla” osim da kukaš na Šešelja i Vučića? Zatim sam ga podsetio da mi on privatno duguje pare i da li može da mi vrati, obzirom da sam u “bedaku”. Toma mi ništa nije odgovorio već, me pitao šta ja lično mislim o tom što je on predsednik? Ja sam uzvratio pitanjem, jel hoćeš iskren odgovor? On je potvrdio da hoće. Tada sam ja doslovno rekao”jadna je Srbija šta je doživela da joj ti budeš Predsednik”. I tu je kraj, Toma ljutito izlazi iz Kabineta, a policajac ulazi i ljubazno me zamoli da napustim zgradu.
Tako se neslavno završi moj susret sa Predsednikom. Ali ja ne mirujem, vec događaj prepričavam po svim kafanama i kaficima, svuda kuda se krećem. To moje olajavanje dođe i do Vučićevog uha i on šaje Gorana Veselinovića, svoga kuma i čoveka od najvišeg poverenja, koji me nalazi u” Džeriju”i kaže mi da ga Vučić šalje da bi on preuzeo brigu o meni pošto je Vučić čuo da sam u “bedaku”. Goran mi tada ispriča da on lično rukovodi svim državnim bankama i da je preuzeo sve poslove oko reklame od Đilasa. Ustvari da vodi Vučićeve “švarc” pare,, kako mi onako polupijan kaže. I u svim sledećim susretima Gogiša je pod “nagibom”, iznenađujeme to što on već u 9h ujutro pije “sek”, penušavo vino koje vrlo brzo hvata.
Goran mi tada daje par hiljada Evra uz napomenu čim mi pare zatrebaju da ga okrenem i on će mi ih dati, tada mi kaže da obavezno uzmem stan u Beogradu jer oni imaju neke planove samnom.Nisam ga pitao kakve to planove imaju ali sam isti dan uzeo stan u Kajmakčalanskoj br, 6. na 4. spratu.posle izvesnog vremena, kada mi ponestane para ja okrećem Goranov telefon 063 276 xxx i on me poziva da dođem kod njega u firmu “Right” u Aero-port Siti, što ja i činim i on me prima kod sebe u kancelariju i ponovo mi daje novac, ovaj put nešto manju sumu. i tako teku moji Beogradski dani, kad mi ponestane para ja kod Gorana i on uvek da, al cifru stalno smanjuje.
Jednoga dana me on poziva da hitno dođem do njega, što ja i činim i kada dođem, on me pita dal mogu da dođem do Radeta Terzića, advokata, kako mi on kaže da je Rade prisustvovao nekakom ispitivanju nekih bankara/čijih imena ne mogu da se setim/ u slučaju “Bogićević”. Ja na licu mesta nazovem Radeta Terzića i zakažem sastanak za sutradan kod njeda u kancekariji u ul. Terazije, broja ne mogu da se setim. Sutradan odem kod Terzića u kancelariju i otvoreno ga pitam da li je ko od bankara spominjao ime Gorana Veselinovića, na što mi Rade odgovori da Goranovo ime nije bilo spomenuto ni u kom kontekstu, a da je on prisustvovao svim ispitivanjima. Zahvalim Terziću i odem pravo kod Gorana gde ga izvestim o toku razgovora sa adv. Terzićem i primetim da ga to obraduje, a mene obraduje to što on izvadi hiljadarku i počasti za ovaj “trud”.
Goran mi često onako pripit “kuka” na Kuma, govoreci da se okružio samim kriminalcima,” koji ce mu glave doći”, međutim ja nikada ne ulazim u priču ko su ti “kriminalci”.
Goran me zapošljava u firmu “Right”, gde počinjem da primam platu preko Uni-Kredit Banke. Jednoga dana ponovo me Goran zove da hitno dođem kod njega, što ja i činim. Tu ga zatičem gde sedi sa novinarkom Ljiljom Keković, za koju mi je pričao da ga “spopada” i da je to otišlo toliko daleko da je i Nevenka, njegova supruga čula za to i da mu pravi scene. Inače Nevenka je tada u “drugom stanju” i svakodnevno šeta sa Vučićevom ženom, koja isto tako očekuje bebu, a da im društvo pravi supruga Američkog Ambasadora. Međutim Goran me tada pita da li želim da napišem “Memoare” i da će mi on po svakoj knjizi “Memoara” dati po 10 000 Evra, ja pristajem i on mi sugeriše da mi pri pisanju pomogne prisutna Ljilja Keković, koja uzima od mene moj telefon i unosi svoj broj 064 11 xxx, tu se rastajemo i ja sutradan zovem Ljilju, al mi se ona ne javlja, ne javlja se ni par narednih dana i ja tada unajmim Nešu Vukovića, novinara koji je već napisao par knjiga, biografske sadržine i smatrao sam da će on biti bolji od Ljilje, koja nije pisala takve stvari. Knjiga bude brzo gotova i ja je odnesem Goranu da je isčita. Knjigu dam i ćerci Bracanovića namerno, znajući da će on kao stari Udbaš sadržaj rastrubiti, tamo gde treba. Posle par dana zove me Goran i saopštava da on knjigu ne sme da štampa jer će ga ubiti najmanje 100 ljudi, ali da je knjigu čitao i Vučić i da mu je rekao da kada odluče da ruše Šešelja, on će sam tu knjigu štampati. Od para ništa!
Goran mi savetuje da se politički angažujem i napravim jednu grupu građana, prvenstveno po obodnim Beogradskim Opštinama za predstojeće izbore i da gledam da ta “Grupa” pređe cenzus, da će me povezati sa Draganom Milanovićem, koji u velikoj meri kontroliše SPS i da će to on sve finansirati. Ja u to vreme uspem da stupim sa “Vođama” Studentskog Protesta, kojima su potrebne pare da bi nastavili sa aktivnostima oko okupljanja. Tada ja odlazim kod Gorana i sve mu ovo saopštavam, našto on prasne, skoči sa stolice i počne se tući pesnicama u glavu, govoreći mi “zašto mi ovo radiš”, jel hoćeš da se sad ubijem, gledam da li iz njega govori alkohol ali on ne prestaje sa urlanjem, savetujem ga da o ovom obavesti Vučića, na što mi on odgovara:”gde smem, onaj ludak bi me ubio”. Meni “prekipi” i ja ustajem da napustim prostoriju, ali me Goran zaustavlja, govoreći da mi daje otkaz u firmi i da sačekam papire kod Sanje, devojke koja je vodila sve poslove, Dok čekam, muti mi se u glavi i tu doživljavam moždani udra, bio je 13. april 2017. god. Pravo odatle posle potpisivanja “papira”, koje nisam ni gldeao, a bilo je sporazumni raskid radnog odnosa, antidatiran na 1. april, odlazim pravo u bolnicu “Sveti Sava”, gde me primaju i konstatuju moždani šlog.
Goran mi se u par navrata žalio na Šešelja, koji mu je “skinuo” devojku, neku novinarku Mihajlović i video sam da mu to ne može da oprosti, a sada ne može da shvati Vučića zašto mu ovaj daje svaki mesec 60 000 Evra, koje on mora da izdvoji iz “crnih fondova”, još je Šešelj “odro” i Tomu za par miliona, da bi mu se skinuo sa grbače, pogotovu što je Dragica upala u ozbiljan kriminal. Ovo da Vučić daje Šešelju 60 000 Evra, rekao sam i Nemanji Šaroviću u Domu Sindikata, kada je gostovao u na TV “Melos”.Ovu “javnu tajnu”, mnogi znaju i od Branimira Đokića, koji je sa istim upoznat i priča o tome javno. Ovo mu je teže palo nego kada je morao da da Čedi Jovanović 1,500.000 Evra, a isto po nalogu Kuma Vučića.
Goran poseduje i velike nekretnine u Grčkoj, u pitanju je ogromna vila u jednom exluzivnom Grčkom letovalištu gde on svake godine provodi po nekoliko meseci sa celom familiom. inače Goran je porastao u 61. bloku i nema ama baš nikakvo obrazovanje.
Sve što sam sada napisao i rekao, istina je i lako je proverivo, inače zbog svoje bezbednosti koja mi je i te kako ugrožena, ja sam dokazni materijal za napred navedeno dostavio na 10 (deset) poverljivih adresa. Ne daj bože da se meni nešto desi, ima ljudi koji znaju gdje su sklonjena sva dokumenta, svi dokazi, i svi audio i video materijali koji će tek tada da ih plasiraju u javnost”.
U Beogradu Aleksandar Stefanović
01.11.2017. godine JMBG:1905953xxxxxx
Jedan manji deo moje izjave!!!
Uskoro još jedna knjiga pod nazivom NE ZAŠTIČENI SVEDOK
https://www.youtube.com/watch?v=PIr9mN9hsVE

Obzirom da je Vučić još 2002 godine vrbovan od strane Američke obaveštajne agencije,(za koju sam i sam radio) da radi za njih, Zorana Koraća koji je bio agent CIA pod kontrolom Dejvida Rouzmena, Šona Ficpatrika i Bila Džejmisona. zadužen za konkrentno vrbovanje, kod Vučića direktno u stan odvodi, Vladan Batić. Vučić je preko “Službe” stupio u kontakt sa Mikijem Rakićem, za koga kasnije tvrdi da su veliki prijatelji, odakle to prijateljstvo potiče, neka to Vučić sad objasni, šta god da kaže to bi spadalo u domen “protiv prirodnog” bluda.