Нови Сад — Цене електричне енергије у Србији, за сада се неће мењати, односно потрошачи би бар наредна три месеца могли да очекују на рачунима сада важеће цене.
Да ли ће се цена променити од јесени, тачније од почетка октобра, када се мења начин одлучивања о промени цене струје, видеће се.
Дакле, потрошачи у Србији још неко време не треба да брину о цени струје, а да ли ће их „струјни удар” затећи у октобру и у ком проценту сада се не може прецизно рећи.
Ипак, готово је извесно да ће струја у Србији бити скупља и то из неколико разлога – цена електричне енергије у Еврипи иде на више, киловат поскупљује или се повећање тражи и у земљама у региону, а многи указују и да је цена киловата у Србији најнижа у окружењу.
Србија енергетски неефикасна
Да ли због цене електричне енергије, или због лоших навика, Србија је и међу енергетски најнеефикаснијим земљама. Струја се троши на загревање домаћинстава, што је, кажу стручњаци, веома лоше, али кућни буџети су ти који бирају енергент за грејање. Уколико киловат до краја 2014. године буде скупљи за 60 одсто, сигурно је да ће се овакав вид грејања смањити.
То је раније рекао и генерални директор Електропривреде Србије Драгомир Марковић, када је указао и да ЕПС планом пословања за ову годину није предвидео повећање цене киловата, али и да ће до краја 2014. године цена струје морати да порасте 60 одсто, што је могуће урадити ођедном или постепено.
Такође, он је рекао и да ће од 2015. у Србији бити потпуно отворено тржиште електричне енергије, које ће само регулисати ту цену. Нешто слично томе, али када се ради о ценама нафтних деривата у Србији већ постоји, јер се цене горива формирају слободно и коригују се без уплитања државе. Да ли ће слично важито и за струју, тешко је рећи, али је могуће да би евентуалне промене цене могле бити чешће.
Иначе, просечна цена струје у Србији је око пет и по евроценти за киловат-сат. У Хрватској је од недавно цена киловата повећана за око 20 одсто, повећање цене тражи се и у Црној Гори и то за око 25 одсто. У земљама Европске уније, најјефтинији киловат, око девет евроценти, плаћају грађани Бугарске, док је најскупљи киловат, наравно, у најразвијенијим земљама – Данској, Норвешкој, Белгији и Немачкој, где кошта од 20 до 30 евроценти.
Када се тако послажу цене, онда је сигурно да је киловат у Србији најјефтинији, али кад се у једначину ставе и примања грађана Србије и развијених земаља Европе, тешко да је резултат исти.
Дневник