Београд — Кинеска Извозно-увозна банка Ексим требало би да буде укључена у финансирање изградње аутопутева у Србији.
Министарка Верица Калановић изјавила једа ће изградњу два аутопута у Србији – “моравски коридор” од Појата до Прељине и аутопут Нови Сад-Рума, вредне 642 милона евра, финансирати Ексим банка Кине под веома повољним условима – рок отплате је 20 година, грејс период пет година, а максимална камата износиће 2,5 одсто.
Министарка Калановић је потписала предуговор за изградњу два аутопута укупне дужине 136,6 км са представницима Кинеске корпорације за путеве и мостове (ЦРБЦ). Коначни уговор за оба пројекта треба да буде потписан у јануару.
Министарство грађевине и урбанизма је, такође, потписало крајем децембра предуговор за изградњу дела Коридора 11 (К-11) од Обреновца до Уба и од Лајковца до Љига са представницима компаније “Шандонг хај-спид груп” из НР Кине, а вредност инвестиције је 333 милиона долара.
Министар грађевине Велимир Илић је казао како ће изградња те две деонице, укупно дугачке око 50 км, бити финансирана средствима из већ одобреног кредита НР Кине уз камату од 2,5 одсто, а да ће максимално одступање од пројектоване цене бити до 10 одсто.
Министар Илић је најавио да ће ускоро бити потписан и коначни уговор, а да би први радови могли да почну већ у марту.
На челу Ексим банке је Ли Руогу (61), некадашњи професор Пекиншког универзитета, који је, поред осталог, радио у Међународном монетарном фонду, Азијској банци за развој и у ПБоЦе пре него што је дошао на овај положај 2005, а који, прена неким напиосима, треба ускоро да напусти.
Ексим банка нуди извозне кредите, гаранције и повољне кредите, а ови последњи су важан део помоћи владе у Пекингу страним земљама.
Кинеска Ексим банка, основана 1994. подређена је Државном савету, односно влади НР Кине и подвргнута директном надзору министарства финансија, министарства спољне трговине и економске сарадње и Народне банке Кине (ПБоЦ). Ексим банка је једна од три институционалне банкарске организације овлашћене да спроводе државну политику НР Кине у индустрији, спољној трговини, дипломатији, економији и финансијама, те пружају финансијску подршку и подстичу извоз производа и услуга из друге по величини националне привреде у свету.
Према информацији кинеске државне новинске агенције Синхуа из јуна 2011, Ексим банка је до краја 2010. имала 18 домаћих огранака и три међународне представничке канцеларије и потписала је зајмове у вредности већој од 190 милијарди долара са више од 100 земаља и региона.
У највећим западним привредама се процењује да обим зајмова Ексим банка премашује све иностране кредите које заједнички дају државе чланице Групе седам (Г7) – САД, Јапан, Немачка, Француска, Велика Британија, Канада и Италија.
Америчка бонитетна агенција Фич је проценила да је 67,2 милијарде долара зајмова кинеске Ексим банке, у периоду између 2001. и 2010. године, отишло на афричке пројекте, знатно више у односу на зајмове Светске банке (СБ) од 54,7 милијарди долара у истом периоду.
Сама НР Кина је у прошлости била један од највећих примаоца зајмова СБ.
Према западним економистима, Ексимбанка и Кинеска развојна банка (ЦДБ) пружају далеко повољније услове од СБ и других зајмодаваца за поједине договоре који имају снажну подршку владе у Пекинга.
Кинеске државне банке су од 2005. позајмиле Латинској Америци више од 75 милијари долара, док су 2010. позајмиле више новца од СБ, Међуамеричке развојне банке и америчке Екс-им банке заједно, навео је Фич.
Новинска агенција Синхуа је 2011. објавила да кинеска Ексим банка намерава да се развије у већу мултинационалну финансијску институцију током наредних пет године. Укупан ниво актива Ексим банке је крајем 2010. премашио 1.000 милијарди јуана (153,85 милијарди долара), а њена зарада расте из године у годину, рекао је тада председник банке Ли.
По оцени Лија, биће потребно више финансијске подршке током наредних пет године, с обзиром на наставак отварања привреде НР Кине, а банке морају да искористе нове прилике.
Б92
