ЈЕДАН од највећих непријатеља парадајза је бела лептираста ваш, а њени природни непријатељи су бубице незидиокорис и макролофус. Парадајз који управо дозрева у нашим пластеницима и који видите су, уз остало, спасле управо оне. Али, не тако што су се ту затекле случајно. Напротив, ми смо обезбедили да ту буду и обаве своју функцију.
Овако, у једном од петнаестак огромних пластеника на плантажи која се, на самом ободу Апатина, простире не десетак хектара (од тога равно три хектара под пластеницима), биолошки начин производње поврћа објашњава дипломирани агроном Владимир Пинћир. На тој плантажи појмови попут инсектицида, фунгицида или хербицида једноставно не постоје: заштита биљака је потпуно природна и обављају је предаторске бубице, гљивице, ензими, биљни екстракти…
– Један од најважнијих „сарадника“ у нашој производњи су, рецимо, и хиљаде бубамара које, такође, уништавају биљне ваши и које, по потреби, пуштамо у пластенике – објашњава домаћин „Новости“. – А оплодњу цветова парадајза, уместо вештачких хормона који су нелегални, али их на црном тржишту у Србији има много, обављају бумбари које увозимо из Белгије.
Мада се ту гаје и паприка, купус, краставци, броколи, карфиол, јагоде, диње, лубенице и штошта друго, доминантна култура на плантажи је парадајз који се бере два пута годишње, у пролеће и у јесен. Принос по квадратном метру у пролећној берби је од 15 до 20, а у јесењој од пет до десет килограма.
– То је парадајз који је апсолутно здрав и који, што би се рекло, и дише и мирише – вели, не кријући понос.
– Онај увозни који је, нажалост, преплавио наше тржиште није му ни принети!
РАДНО 365 ДАНА
Поред поврћа, Пинћир се, једини у Србији, бави и узгојем саксијског цвећа. Саксије са раскошним филодендронима, аспарагусима, фикусима, дифенбахијама, кротонима, шефлерама, фитонијама и још шездесетак других врста тог цвећа, уредно су „постројене“ у једном од његових пластеника површине 1.000 квадратних метара.
– Продаја цвећа нам се, нажалост, из године у годину смањује, наравно не зато што су наши људи изгубили осећај или потребу за лепим, већ због тога што једноставно немају новца. Стога нам је и ова производња већ одавно на граници исплативости, али је, због вишедеценијске традиције, ипак одржавамо – вели овај 57-годишњак.
Ма колико то звучало невероватно, Пинћир сопствено газдинство има већ 42 године! Први свој пластеник је, наиме, подигао још као ђак првог разреда апатинске гимназије „Никола Тесла“ и то од зараде коју је, уложивши у то свој џепарац, остварио са дела родитељске окућнице на којој је засадио свој први купус. Та зарада, додуше, није била довољна, јер су се пластеници у нас тада тек појавили и били су прилично скупи, па је нешто новца морао да позајми и од родитеља.
– Већ после прве бербе поврћа све сам им, наравно, уредно вратио – вели, уз осмех. А све што данас има је, подвлачи, плод слоге, марљивости и посвећености њега, његове супруге Вере и синова Игора и Бориса. Први је агроном, а други дипломирани економиста и нутрициониста и у породичном послу учествују од малих ногу.
– Синови су, наравно, мој и Верин највећи успех – каже, на крају, наш саговорник. – А то што смо нас четворо све ово створили заједно, даје нам, верујем, право да будемо и срећни, и поносни!
МЕСТА СУСРЕТАЊА
НА својој плантажи Пинћир има и огледна поља на којима гаји најновије хибриде парадајза, краставаца, купуса, паприке и других повртарских култура више реномираних холандских компанија. На тим пољима се, сваке године, сусрећу холандски стручњаци који желе да провере како се у нашим условима понашају њихови хибриди, наши стручњаци за које је то, такође, интересантно искуство и, најзад, наши произвођачи који, на лицу места, могу да се увере који би хибрид за њих био најбољи.
Новости
