Плашите ли се кловнова? Е, па требало би

Шта откривају јавни наступи председника и премијера?

Да ова два циркузанта (председник и премијер Србије) служе да засмејавају и плаше народ, доказ су њихови иступи у јавности. Смешно хоће да буде и страшно, то зна свако ко је мало завирио у хорор или, још страшнију, гротеску.

Да су потпуно ван контроле доказ је што су им такви иступи дозвољени. Какав зајебант заправо влада Србијом, не желите ни да знате а и да желите нећете сазнати. Ствар излази из оквира разуму појмљивог.

Да је народ једна безнадежно луда, аморфна маса, доказ је постојање ова два субјекта на сцени а њихова глума да су на власти, заиста треба да нас забрине.

Строго контролисана анархија

Премијер Србије пише текстове у Блицу, где забринуто доказује релативност времена: дакле, будућност може и да „не дође“ уколико грађани Србије то не желе. Укратко, овде се бавимо питањем: шта је будућност?

Ако је то синоним за неки свет у ком премијер Србије жели да живи а претња тој „будућности“ су „они“ – како овај колумниста назива своје сабеседнике којима крлежијански „одговара“ – онда је будућност заправо премијеров сан о том жељеном свету.

Ако је „будућност“ претпоставка да ће, рецимо, ова реченица, у неко догледно време, бити један текст – онда је премијер у праву, будућност може и не мора да „се деси“. Престанем да пишем и нема будућности.

Да се премијер овим питањем (зашавши у четврту димензију) бавио пре неких стотињак година, завршио би у затвору или лудници као мистик и окултист. Међутим, он своја знања црпи из научних извора. Рецимо, руски  астрофизичар (то је вероватно најсумњивије занимање од кад је света), с почетка прошлог века Козирјев, који је успомоћ својих познања нама незнаних сила преживео Гулаг (он је тврдио да је почео да верује у Бога, међутим, кад су га пустили постао је још богохулнији спрам ондашње науке). Тај је довео у питање брзину светлости (то је оно на основу чега смо сматрали да је будућност извесна и да се да израчунати када ће, рецимо, данас постати сутра) и омогућио Вучићу да се бави овим питањима. А не буде спаљен као вештица.

И док, парафразирајући или помињући светске писце, Вучић шаље своје поруке житељима Србије – потпуно засенивши Миру Марковић и њене школске саставе – почиње да се назире систем у том лудилу.

То значи следеће: у будућности, тачније 21 марта ове године (уколико буде 21 марта) реакционари – то су они који неће у будућност – планирају протест. То су: Зајечарци 9. марта, предвођенби вероватно Бошком  Ничићем – сјајан глумац; грађани који се сећају 17. марта 2004 – изаћи ће на београдске улице 17. марта; и најзад 21. марта на сцену ступају –  чувене Двери и сродне групе, који ће послужити Вучићу као „унутрашњи непријатељ“ , односно повод и оправдање за озбиљније мере против рушитеља наше будућности. Када дође до неких нереда, што није тешко с обзиром на то да и речене организације и параполиција, задужена за те ствари, раде за једну „идеју“ (а то је филозоф, књижевник и физичар Вучић), може да дође до ванредног стања. Нећемо га приметити пошто већ живимо блажи полицијски час.

Једина опасност је реална могућност да наивни грађани поверују да су ови протести стварни и прикључе се. У том случају може да дође до хаоса али за будућност не треба бринути. Хаос је природно стање – из хаоса је све настало, научник Вучичћ то зна, и хаос је систем у ком најбоље функционише. То се зове строго контролисана анархија где нећете знати да ли полиција хапси изазиваче хаоса или припадници параполиције хапсе оне који и даље верују да су радници државног тела тзв МУП-а Србије, не знајући да то тело не постоји. Систем који власт може да успостави, у случају да будућност крене по плану, заправо је идеалан систем за живот.

Сада, кад смо открили ко су ти „они“ који „неће у будућност“ можемо и да је предвидимо.

Застрашивање или залуђивање

Истом методом можемо боље да разумемо недавну прошлост, где је Интернетом кружио запањујући снимак комуналне полиције како хапси и брутално ставља лисице (мало неуверљиво) хистеричној грађанки, која није платила карту за градски превоз. Застрашивање? Може и тако да се каже.  Залуђивање би можда више одговарало.

И кад смо код залуђивања, то нас враћа на Николића и изјаву која кружи Интернетом (у тог се ђавола, срећом, председник не разуме) где објашњава нацији како би и он радо учествовао у коментарисању на друштвеним мрежама на том ђавољем Интернету, међутим – њему се увек, волешебно прекине, ђаво ће га знати каква, „веза“.

Неозбиљан народ се смеје уместо да се запита како неко, ко не уме да користи Интернет, одлично плива у мутним водама разних фондација, те фирми и, најкомпликованије, вођења странке – док је глумио Шешељевог заменика. Али, то су небитне ствари – председник само следи пример глумаца који шмирантски играју сељаке – преваранте који, дугујући вам 10.000 евра, нпр, објашњавају да би вам радо вратили али се не разумеју у те чудне послове око банака и не умеју да вам уплате на рачун.

Грађани не треба да обраћају пажњу на ту лошу серију него да, следећи пример премијера, почну да консултују озбиљну литературу. Предлажем Нечисте силе, Зле духе и Мајстора и Маргариту. И, најважније у овом тренутку,  Псеће срце.

П. С.

Зашто Булгаковљево Псеће срце? Због тога што књижевник, чувши за експерименте еугеничара и осталих сатаниста, где ови покушавају да укрштају врсте – пише драму Псеће срце. Какве то везе има са премијером и председником? Има, јер премијер оптужује „њих“ (оне који неће у будућност) да покушавају да направе неко  створење укрштајући мртваца Маркса и мртваца цара Лазара. Премијер, као разуман човек, предлаже  укрштање Лутера и Вебера.

„Питање за милион долара“: чиме се бави премијер Србије?

Ана радмиловић, Балкан магазин

фото: Весна Анђић