Плашите се јер сад имате кога да се плашите

Док је Србија проживљавала библијске дане из старог завета, борила се са временских стихијама a народ србски уједињен беспоговорно скочио да спасава оно што се спасти може, још се једна силна војска сјатила над мучним сивим небом ове земље да га још више замрачи и курвински да држи проповеди о невиности и поштењу.

Али ма колико се трудили Србија се коначно пробудила, у свој несрећи која нас је задесила србски народ као сноп се збио, осветлао прошлост а по свему судећи, када се реке повуку и све лажи остану на сувом, засијаће и сунце будућности.

Ко о чему курве о поштењу

Као и свако ванредно стање било то временска непогода, попут циклона Тамаре који се ето неким чудом зове као и Вучићева супруга, или пак ванредни избори, тешко да се може проћи без добро обучених и још боље плаћених а нама добро познатих напредњачких ботова.

Војска у коју велики вођа са правом има пуно поверење и која својим нападом и сасвим обичног просечног опозиционара може натерати да се замисли да ли је у датом тренутку у праву.

Са чувеним и лако препознатљивим реченицама, скоро звучаше као сасвим наивни аполитични и добронамерни људи из народа, лукаво на свако логично питање које се постављаше баш у правом тренутку они говорише: Немојте људи, није сада време!

Једна жена је поставила гомилу питања на која никад неће добити одговор, али није она ни очекивала да ће се јавити тај кога је питала, она је писала за све нас и питала оно што сваког од нас треба да занима, у правом тренутку, искрено, из срца. Да ли је мало казао Лазански, већи стручњак од министра одбране, керамичара који је наследио наше славне војводе, наше бруке и срамоте, оно што сви знамо али прећуткујемо као да се не ради о нашој војсци, нашој земљи, о нама самима?

Заправо и није баш да није било одговора, можда се међу војском оних аморалних медиокритета негде нашао и одговор и великог вође, у виду брижног контрапитања да ли је ауторка лопатала кад већ придикује ономе ко кисне на ветру. Имајућу у виду просек образовања напредњачких кадрова није ни чудо што лопату нису испуштали из уста, очигледно је да им и поред мегатренд доктората недостаје лопата у рукама. Дакле према овим Мегатренд стручњацима који су се у катастрофи која нас је задесила понашали горе и од саме катастрофе, сва суштина и решење проблема било је у лопати.

Вероватно је требало да свако од нас себе услика са лопатом, мајицом волонтера или кесом са стварима док их носимо у неко прихватилиште. Међутим баш онима који су се овековечили и писали о свом искуству и ужасној деогранизацији ова војска ботова, којој је једини задатак био одбрана свог великог вође, су баш онако наивно и лукаво сугерисали : „Дајте људи, па немојмо сада док народ умире да причамо о лошој организацији, има времена“…

Дезорганизација

Ког времена? И зашто народ умире? Како ли ће одговорити онима који су страдали у поплавама баш због те и такве организације? Да ли ће уопште икад одговарати мегатренд кадрови који су дипломе примали на дебео новчаник а не због знања које и нису имали где да стекну? И да ли је људи нормално да након свега овога што смо доживели у ситуацији у којој су сви они показали апсолутну неспособност да организују троје људи, наставити да воде ову државу у потпуни суноврат, по систему ако већ не можемо да помогнемо сметаћемо.

Како ће запушити уста хиљадама људи који су остали без свега што су стекли у најтежим могућим условима, знојем и мукотрпним радом? Да ли ћемо прогутати лажне деманте још лажљивијег градоначелника Београда кога је више милиона људи слушало док сугерисао Обреновчанима да остану у својим домовима који су некима постали и гробови, баш због те наредбе да се не излази напоље?

Хоће ли ико потегнути питање одговорности председника Обреновца и да ли ће сведоци детонације од минирања долме отпливати заједно са Колубаром?

Хоће ли се ико усудити да прекине овај ланац лажи који нас све више стеже? Сећате ли се када смо причали доћи ће мука Косовска и у Србију, задесила је Обреновац, Крупањ, Бајину Башту, Смедерево, Смедеревску Паланку, Ваљево, Љубовију, Свилајњац, Краљево, Параћин…Зар сте толико заволели сопствену муку да не желите да поскидате ове лажљиве ланце којима су нас везали, и са којима само још дубље тонемо из дана у дан?

А тек сада стиже пакао…

Кад сунце пресуши све улице, зграде, куће, када прође неки њихов временски рок за жаљење, јер ми жалимо сваки дан за будућности коју су нам одузели, тек тада ће настати мука. Кад прођу све најављене епидемије, ројеви комараца и избије море гладних који би радили да се само прехране али ни то немају где јер нас незналице и страни плаћеници у још веће црнило увлаче него што ће то икад моћи да уради мутна Сава и Колубара.

Хектари и хектари ораница, воћа, поврћа, пластеника, муке сељачке је уништено. Хиљаде избеглица у сопственој земљи слушају заменика премијера који им се оптимистично обраћа са речима да онај силни новац који ћемо можда успети да добијемо једног дана из фондова Европске уније, неће бити утроше на санирање њихових домова.

На шта ће бити утрошено, на исти начин као што је утрошен новац који смо пре седам година добили од светске банке.20. јуна 2007. Године Влада Србије је од Светске банке добила 50 милиона долара за пројекат рехабилитације који би унапредио систем наводњавања и одводњавања и спречио изливање Саве и Дунава(http://reliefweb.int/report/serbia/world-bank-approves-five-operations-serbia). Тај новац је нестао, исто као што ће нестати и онај који ћемо можда добити од ЕУ.

А народну муку, хоће ли народ позлатити или ће Бог платити?

Комплетна лоботомија

Тешко је било од јавности сакрити помоћ Русије која је још првог дана поплаве без позива послала авионе, амфибије и спасиоце у Србију. Међутим наставак помоћи који стиже од Русије благо речено се прећуткује. Проглашена су три дана жалости и РРА је учинила преседан какав се никад није десио искључивши све могуће програме сем службених полтронских медија, оних који већ годинама имају само једну сврху – претварања народног могза у кашу. Диктатура по угледу на Северну Кореју – гледаћете само оно што ми хоћемо и знаћете само оно што је нама у интересу да знате.

С тога су сва три дана жалости искоришћена у сврху промоције помоћи која нам „стиже“ из Европске уније и невиђене ангажованости неспособноих властодржаца.

Један просечни гледалац Фарме након овакве пинковске лоботомије „објективног“ извештавања са терена не може се отети утиску да је власт учинила све што је у њеној моћи (да сатре народ), и свакако да ће занемарити неку тамо помоћ која је већ стигла од стране Русије, кад се упореди некаква мегаломанска цифра која ће можда некад стићи у Србију од ЕУ, само тај исти фармагледалац (а таквих је бар два милиона) не може појмити у чије је џепове и до сада одлазио тај новац, који је не заборавимо већ једном, а можда и више пута стигао за пројекте који ће штитити Србију од поплава.

Свакако да је приоритет управо заштита од неких будућих изливања река, али зар ви заиста мислите да ће неко од садашњих, прошлих и прошлих, који су прошердали и прошердавају новац који ми од своје беде морамо да враћамо и дебело плаћамо у сваком случају, заиста уложити новац у оно за шта је намењен?

Да ли је могуће да Србија има седам милиона испраних мозгова? И знате шта, сутра се Обреновац може десити у Београду, Новом Саду, Нишу, запитајте се да ли хоћете са истима да сачекате неку нову катаклизму!

Саборност

Након свега, док ми се душа цепала гледајући шта је почињено са мојом земљом, како је страдао недужни народ, посматрајући ону силу народа који жури и збија се у редове да без икакве надокнаде већ чистог срца помогне својим Србима играло ми је срце у грудима. Гледала сам и плакала од радости питајући се зар мора оваква несрећа да нас задеси да бисмо се пробудили и помагали.

И нада је рођена, у муци и болу, сви ми деца ове земље, опет смо као једна душа. Плашите се властодржци, све што је добро стигло је од нас народа, све што је урађено на добро урадили смо ми, плашите се јер сад имате кога да се плашите.

Плашите се, јер ово вам народ неће заборавити!

Весна Веизовић

Васељенска