Плате и пензије замрзнуте и у 2018. години

Након што је Џејмс Руф, шеф мисије Међународног монетарног фонда (ММФ) поручио да нема повећања плата ни ове ни следеће године, слична порука стигла је и из Фискалног савета. С тим, што су чланови ове институције били нешто оштрији од Руфа, па је тако Павле Петровић, председник Фискалног савета, јуче истакао да лична примања грађана и пензионера треба да остану замрзнута и у 2018. години.

За оздрављење јавних финансија у средњем року потребно је да се мањак у буџету смањи на 0,5 одсто бруто домаћег производа (БДП), односно свега што грађани и привреда створе за годину дана, истакао је Петровић.

Управо је то нови циљ који је пред нову владу поставио Фискални савет, након оптимистичне оцене да су уштеде у буџету боље од плана. Како процењују дефицит ће ове године, уместо зацртаних четири, износити 2,5 одсто. Од тога трајне уштеде чине око један одсто БДП-а.

– Издвајања за плате и пензије су и даље већа од економске снаге Србије – рекао је Петровић и додао да је циљ да се удео плата у БДП-у смањи на осам, а пензија на 11 одсто.

Зашто је важно да мањак у државној каси буде мањи од 0,5 одсто Петровић објашњава следећим речима:

– Тренутно, наш укупни јавни дуг износи 25 милијарди евра, односно око 77 одсто. За оздрављење јавних финансија неопходно је да удео јавног дуга падне на испод 60 одсто. У случају да се дефицит стабилизује на нивоу од 2,5 до три одсто и јавни дуг би се стабилизовао на нивоу од око 70 одсто. Али би постојао ризик да у случају неког непредвиђеног шока, који би дошао споља, упаднемо у кризу јавног дуга – каже Петровић.

Према анализи Фискалног савета половина неопходних уштеда могла би да дође од реформи Пореске управе. Како објашњавају, ово је једна од ретких државних институција која има мањак запослених, нарочито теренских инспектора (500 уместо оптималних 1.000). Уштеде у буџету зависиле би и од реформе јавних предузећа и приватизације, које је Фискални савет, поново негативно оценио. Према, њиховој оцени у том послу се није много одмакло.

– Рационализација броја запослених не може да пружи додатне уштеде – сматра Петровић.

Пре свега, јер је план о смањењу броја запослених за 75.000 до краја 2017. године преамбициозно постављен. Оптимално је да тај број не буде већи од 30.000, јер би већа отпуштања угрозила квалитет јавних услуга.

– До сада је посао у општој држави напустило 15.000 људи, али ту је највећи број оних који су отишли у пензију и нису замењени, док је минималан број остао без посла. Реално је да се смањи број запослених за још 10.000 до 15.000. Ефекат пензионисања је скоро исцрпљен – рекао је Петровић.

У делу који је у извештају Савета посвећен јавним предузећима готово да нема промена – и даље су на тапету због застоја у реформама.

Највише критика опет је добио ЕПС. Како је истакао Владимир Вучковић, члан Фискалног савета, ово предузеће није смањило број запослених, а до краја године предвиђено је смањење радних места за 1.000. Процена Фискалног савета је да је у ЕПС-у чак 5.000 до 10.000 прекобројних.

– Уместо смањења масе зарада, прошле године је у тој фирми ниво зарада увећан за пет милијарди динара у односу на 2014. годину. Раст зарада појео је прошлогодишњи приход остварен од поскупљења струје – рекао је Вучковић.

Када је реч о „Железницама Србије”, он сматра да је то предузеће најдаље одмакло у реформама, али да постоје проблеми, јер се у компанији ипак касни са отпуштањем 2.700 људи.

Аутор: Аница Телесковић, Политика.рс

фото: Небојша Раус, РАС