Просечна нето плата у Србији у јануару ове године износила је 37.966 динара (328 евра), чак 26,3 одсто реално мање него у децембру 2013. године. Бруто просечна зарада у јануару ове године износила је 52.438 динара односно 25,2 одсто мање него у децембру.
Ипак, велике разлике између јануарске и децембарске плате нису ништа ново, будући да се на крају године дају веће плате, бонуси и додаци па је тако нето плата на крају прошле године износила 50.820 динара. Оно што јесте забрињавајуће је да је плата у јануару 2014. године 3,1 одсто номинално, а шест одсто реално мања него пре годину дана, односно у јануару 2013. године. Осим очигледног пада стандарда грађана, ово нису никако добре вести ни за економију, али ни државни буџет.
Уместо већег прихода за државу – наплаћено је мање
Према рачуници економисте Мирослава Здравковића, аутора портала Макроекономија.орг, при смањивању броја запослених за 1,1 одсто фонд исплаћених зарада смањен је за 4,3 одсто номинално, а 7,2 реално у односу на исти месец 2013. године. Фонд исплаћених зарада смањен је за 2,9 милијарди, са 67,6 на 64,7 милијарди динара.
Највећи део смањења фонда зарада десио се у Београду, 1,9 милијарди динара и у Новом Саду за 0,7 милијарди динара, тако да је 92 одсто укупног смањења фонда зарада остварено у два највећа града. Гледано по општинама у Србији највеће смањење плата погодило је Стари Град за 991 милиона динара (са 3.896 на 2.906 милиона) уз реално смањење од 27,6 одсто, затим Нови Сад за 703 милиона динара, Савски Венац 347 милиона и Земун 306 милиона.
По делатностима, највеће смањење плата било је у саобраћају, финансијама, грађевинарству и трговини, као и у делатностима где преовладава јавни сектор, здравственој и социјалној заштити, државној управи и админситративним делатностима. Према Здравковићевим речима ово су углавном делатности које зависе од увоза, тако да се може претпоставити да је увоз у јануару значајно смањен због повећања ПДВ од почетка ове године, пошто су увозници робу углавном увозили у децембру, пре повећања пореза.
Међутим, реалан фонд исплаћених зарада је још додатно смањен солидарним порезом за све запослене у јавном сектору са нето платом већом од 60.000 динара, а то се у подацима о зарадама не види јер се овај порез одбија од нето зараде.
Насупрот надањима власти да ће солидарни порез и повећање ПДВ-а напунити буџет, десило се сасвим супротно. Наиме, у јануару ове године приход од пореза на доходак грађана мањи је него у јануару прошле године за чак 14,5 одсто, упркос повећању пореза. Пре годину дана наплаћено је три милијарде динара, а у јануару 2014. свега 2,6 милијарди динара.
Много је горе него што се види
Изгледа да су се оствариле и прогнозе неких економиста који су тврдили да ће повећање ПДВ само смањити приходе јер ће се део трговине преселити у сиву зону. Тако је у јануару ове године наплаћено 34,75 милијарди динара, а у истом месецу претходне године 36,4 милијарди динара, скоро две милијарде више. Додуше, теба рећи да се део слабије наплате ПДВ крије и у већ реченом смањеном увозу у јануару – због повећања стопе пореза на додату вредност.
Међутим, много значајнији ефекат обе ове мере које је требало да “спасу” буџет је њихово рецесионо дејство. Економиста Зоран Попов објашњава да свако смањење потрошње негативно утиче на привредни раст. Смањење зарада, значи смањење агрегатне тражње, то води ка смањењу производње, што значи да ће те фирме морати да отпуштају раднике, што је опет мање расположовиг новца за потрошњу и тако у круг који води нажалост на доле.
“Људи мање купују а то значи мања наплата ПДВ-а. Можда су они и очекиваи неки раст прихода, али у економским уџбеницима се учи да ако се повећа порез за 10 одсто, у најбољем случају, приходи ће расти за четири, пет одсто”, напомиње Попов. Он истиче и да је солидарни порез наплаћен на примања у децембру погодио људе и који су имали плате испод 60.000 динара. На пример, запсолени у ЕПС-у су добили позајмицу која је ушла у висину примања и на то је обрачунат порез, а они ће ту позајмицу морати да врате.
“Све што је урађено последњих месеци урађено је доста исхитрено само са намером да не потонемо одмах. Идеја је била да се фискалним мерама задржимо изнад воде пар месеци очекујући неки спас споља, од Арапа или овај “Београд на води”. Стање у земљи је трагично и много горе него што се то чини. Залихе су потрошене, а црна економија је сигурно преко 30 одсто БДП-а. У тако хаотично стање убачене су неке мере спремљене на брзину. Управо прелазак у сиву зону је највећи разлог за реално смањење плата”, истиче Попов.
Према његовим речима спас нам може доћи или од спољног фактора или да држава оживи предузећа која су погашена, а која би могла да функционишу.
“На пример, Фабрика вагона Краљево када је угашена имала је поруџбине за две године унапред. Са привредом се нешто мора урадити. Неко мора да направи план шта урадити са неким, не свим, предузећима, како их ставити на ноге. Чим та предузећа крену да раде, почеће да запошљавају људе, плате ће почети да расту и тренд ће се преокренути”, напомиње Попов.
Према проценама Народне банке Србије у овој години имаћемо минималан привредни раст од један одсто, а БДП и индустријска производња још се налазе испод нивоа из 2008. године.
Милош Обрадовић
Балкан магазин
