Куповна моћ грађана Србије је међу најнижима у региону. По зарадама бежимо само Македонцима. Цене у Србији упола ниже од оних у ЕУ, али су нам зараде на самом дну
МЕЂУ десет земаља са најнижим ценама налази се и Србија, подаци су европске статистике, за које би многи рекли да спадају у рубирку „веровали или не“.
Њихова рачуница показује да су укупно цене у нашој земљи готово упола мање од оних у Европској унији, али смо зато и на самом дну Старог континента када су плате у питању.
У Србији су укупне цене у просеку за 48 одсто ниже од просека Европске уније. Храну, како показују истраживања „Еуростата“, плаћамо 35 одсто мање него Европљани.
Куповна моћ грађана Србије је међу најнижима у региону. По зарадама бежимо само Македонцима. Словенија и Хрватска по висини зарада убедљиво предњаче, а испред нас су и Црна Гора и Босна и Херцеговина. Црна Гора има 59 одсто, а Бугарска 51 одсто европског просека куповне моћи.
БОГАТИ ШВАЈЦАРСКА, Норвешка и Данска имају куповну моћ за једну трећину изнад просечне куповне моћи грађана ЕУ. Нешто мање, једну петину изнад просека ЕУ, имају Финска, Шведска и Луксембург. Следе Немачка, Ирска, Белгија, чија је куповна моћ од 10 до 15 одсто изнад европског просека. У куповној моћи, европски просек држе Италија и Аустрија. Најбогатија земља ЕУ је Швајцарска, а најсиромашнија Бугарска. Земље еврозоне имају за осам одсто већу куповну моћ него државе које се не служе заједничком европском валутом.
Колико је куповна моћ потрошача у Србији скромнија него у комшилику, показује однос плата и цена хране. Хрвати са својим просечним платама могу да купе дупло више брашна, а Словенци три пута више млека. И Црногорци са својим просеком имају предност и у њиховим корпама је више намирница.
Грађани Србије купују по ценама сличним онима у околним државама. У комшилуку, храна је од наше јефтинија у Македонији за који проценат, а скупља је у Хрватској и Словенији.
Међу нашим суседима, ако се водимо подацима „Еуростата“, најповољније цене су у Македонији. Оне су од европског просека ниже за чак 56 одсто, а храна им је упола јефтинија од европског просека. У Босни и Херцеговини укупне цене су за 43 одсто ниже од европског нивоа, а за пет одсто су повољније од наших.
Најбоља ситуација у региону је у Хрватској, која је 26 одсто испод просечне куповне моћи ЕУ, док су у Словенији, чланици Европске уније, 16 одсто повољније цене од европских.
Следећи по „јефтиноћи“ су Црногорци. Укупне цене су за 41 одсто ниже од европске „границе“. Од нас су скупљи за седам одсто. Храна мало квари њихов просек, јер је за 33 одсто јефтинија од европских и скупља је од српске понуде.
Како се крене ка западу, тако и цене расту. Хрватске су за 27 одсто више него наше. А у Словенији су, судећи по нашем узорку, намирнице 30 одсто скупље од српских, а за пет одсто јефтиније од европског просека.
Новости
