ОСТАЦИ страшног система логора смрти Госпић-Јадовно-Паг, у НДХ, данас су добрим делом девастирани. Спомен-табле су више пута скидане, а јаме са масовним гробницама необележене. Ово је резиме истраживања др Филипа Шкиљана из хрватског Института за миграције и народности, представљеног у суботу, у Центру за културну деконтаминацију, у оквиру пројекта “Места страдања – прва фаза Холокауста у Србији и Хрватској”.
Подаци о броју страдалих, како наводи Шкиљан, разликују се од аутора до аутора. Ђуро Затезало је број жртава проценио на најмање 40.123, од чега је 32.103 страдало у Јадовном, а 8.020 на подручју Слане и Метајне. Њих 38.010 били су Срби, 1.998 Јевреји, а остало Хрвати, Словенци, Муслимани, Мађари, Чеси и по један Рус, Ром и Црногорац. У поименичном попису жртава Затезало је побројао 10.504.
Фрањо Здунић Лав, становник Госпића 1941. године, говори да је у комплексу Јадовно-Велебит-Паг убијено више од 37.000 људи. Фикрета Јелић Бутић пише о 30.000 – 48.000 убијених, а Љубо Бобан цитира Војну енциклопедију Југославије – да је у логору убијено 72.000, а на Шарановој јами 35.000 жртава.
– Иво Голдштајн сматра да је најближа истини бројка од 28.700 ухваћених, коју је Илији Јаковљевићу изрекао Стјепан Рубинић у време заточења у Старој Градишки, средином рата – наводи Шкиљан. – Ако се одузме 4.000 људи који су из Госпића отишли крајем августа, после расформирања логора, онда је најближа истини бројка од 24.000 жртава, несталих на Велебиту, Пагу и у Госпићу, међу њима најмање 2.500 Јевреја.
ОБЕЛЕЖЕНА САМО ШАРАНОВА ЈАМА
Споменик жртвама у Јадовну подигнут је 1975. и стајао је петнаест година пре него што је уклоњен. Реплика је откривена 2010, али је и она нестала 24 сата касније. Од три велике јаме, данас је обележена само Шаранова, крај које се и одржава комеморација. На простору логора нема видљивих трагова, тек гомила камења од хумки и остатака споменика.
Логор Јадовно је био смештен у густој шуми Велебита, 10 километара од истоименог насеља, у ували Чачић долац. Био је окружен са два реда жице и каменом оградом. Први логораши који су стигли 24. јуна 1941. били су загребачки Јевреји. Њих 200 допремљено је из Загреба у Госпић, од којих је тридесетак издвојено и одведено у увалу Чачић долац. Они су имали задатак да увалу опашу жицом.
После неколико дана почеле су да стижу веће групе. Усташе су спавале у две бараке, а они под ведрим небом. Тек касније им је дозвољено да изграде настрешице од грана јеле и папрати. Капацитет логора био је 1.500-2.000 логораша, а у јулу их је било 3.000. Ликвидирани су ван самог логора, највероватније код јаме испод Гргина бријега, али и у оближњим јамама и вртачама, тврди Шкиљан:
– Усташе су недуго након доласка 165 загребачких јеврејских омладинаца из „Данице“, њих 155, повезане жицом, бацили у јаму на Гргину бријегу и за њима и ручне бомбе. На стратиштима Јадовног убијена су 73 православна свештеника – сваки трећи ликвидирани свештеник СПЦ у НДХ. У необележеним јамама почивају и кости епископа горњокарловачког Саве Трлајића и митрополита сарајевског Петра Зимоњића, са којима су се усташе посебно брутално обрачунале. Ексхумација никада није обављена, а жртве сахрањене.
Логор је затворен 21. августа 1941, а област у којој се налазио предата Италији. Место је остало неистражено делом због дубине јама у које су бацана тела, а делом јер су нове, послератне власти неке од њих затрпале бетоном. Нове јаме са остацима скелета откривене су осамдесетих година прошлог века.
За само три месеца убијено је готово 40.000 Срба
Логор Слана на Пагу налазио се на голом пашком рту, око пет километара од засеока Метајне. Прва група Јевреја стигла је 25. јуна из Карлобага, а одмах после њих и Срби и хрватски комунисти. Сведок Шиме Брнин са Пага проценио је да су бродом његовог оца током 40 дана у Слану и Метајну усташе превезле око 3.000 логораша. Логор је био изложен бури, није било пијаће воде, ни вегетације. Прве групе логораша спавале су под ведрим небом. Они су градили стражарнице за чуваре и смештај за логораше, а касније и прилазне путеве.
– Радили су 10-12 сати дневно, током којих су малтретирани, па ако су падали од изнемоглости, премлаћивани су и убијани за пример осталима. Хигијенски услови су били очајни и појавила се дизентерија. Мушки логор био је подељен на српски и јеврејски део. Јевреји су, за разлику од Срба, примали цензурисану пошту и понеки пакет с храном – наводи Шкиљан.
У јулу су транспорти постали све бројнији, па је заповедник логора Девчић наредио да се група од 55 старијих одведе из Слане. Према исказу усташе Јерка Фратровића, убијени су негде на Велебиту. Уследиле су даље ликвидације, обично ноћу, на локалитету Фурнажи.
Усташе у Сланој нису стигле да сакрију трагове злочина, а од Метајне до светионика Светога Криштофора, удаљеног 10 километара, било је најмање 10 масовних гробница. Италијани су, у септембру 1941, послали две санитарно-дезинфекционе комисије, које су фотографисале гробнице у Сланој и поред Карлобашких Малина, из њих извукле 791 леш и спалиле. Према италијанској процени, број жртава био је 4.000, међутим пашки бродари оперишу бројем од 15.000. Емерик Блум, један од преживелих логораша, тврди да је убијено 10.000 Срба и 1.000 Јевреја, а дон Јосо Фелициновић помиње око 12.000 жртава.
Спомен-плоча је већ неколико пута украдена, а туристи који посећују познату плажу испод могу наићи на остатке логорске жице, не знајући шта је то.
Спомен-плоча на Пагу је већ неколико пута украдена
МАПЕ 12 ЛОКАЦИЈА УЖАСА
У самој Србији, у оквиру прве фазе Холокауста, Центар за истраживање и едукацију о Холокаусту мапирао је 12 локација: Јајинци, Јабука, Раковица, Бубањ Поток, Бежанијска коса (Троструки сурдук), Делиблато, Шабац, Нови Сад, Краљево, Крагујевац, Ниш и Лесковац. До краја 1941. ту је убијено око 6.500 Јевреја, мушкараца. У Шапцу су страдали и Јевреји из чувеног “кладовског транспорта”, који су бежали у Израел.
Пројекат мапирања стратишта из 1941. године покренули су Савез јеврејских општина Србије, Центар за истраживање и едукацију о Холокаусту и Одсек за културалне студије Филозофског факултета Свеучилишта у Ријеци.
В. Црњански Спасојевић, Новости.рс
