Директор Рударског басена Колубара (РБК), Милорад Грчић, добио је у рекродном року факултетску диплому коју му је издао власник Универзитета Сингидунум, Љубиша Буха Чуме. Ваљда се зато у Лазаревцу и понаша као шериф на дивљем Западу. Грчић је у РБК за кратко време без икаквог конкурса и мимо свих прописа запослио армију страначких активиста Српске напредне странке (СНС). Децу најсиромашнијих грађана Лазаревца, која у тој фирми раде и по неколико година као привремено примљени, Грчић нема намеру да запосли у стални радни однос.
Директор Рударског басена Колубара (РБК), Милорад Грчић, кога Лазаревчани зову “Шериф”, запошљава само оне са партијском књижицом. Када је скоро све чланове Српске напредне странке из Лазаревца којима треба посао запослио, грађани овог малог места понадали су се да ће неко из редова поштених добити посао у РБК. Џабе су се надали. Грчић је предност дао страначким кадровима из Обреновца.
У Обреновцу је Грчић председник одбора Напредне странке. И у овом малом градићу Грчић се понаша бахато. Кроз Обреновац се вози у његовом белом возилу марке Ауди, а када иде пешке, за његову безбедност брине десет бивших полицајаца. Они су из полиције отишли под чудним околностима. Свих десет Грчић је примио у стални радни однос у РБК. Кад год у Колубари крене крађа бензина, они су ту, али не да спрече крађу, већ да узму свој проценат!
Испред зграде Општине Обреновац, Милорад Грчић је некада држао печањару романтичног имена- “Фантазија”, а после тога је држао салон са покер апаратима! И тада, као и данас, био је близак са “контроверзним бизнисменом”, Лимуном, из суседне општине Сурчин. Овај је опет утицао на власника факултета Сингидунум, Љубишу Буху Чумета, да Грчић у рекордном року стекне диплому тог факултета.
Без те дипломе, Грчићу би врата код лидера СНС Александра Вучића остала затворена. Данас је Грчић ближи министарки енергетике Зорани Михајловић него Вучићу, која га је заштитила од недавне смене са чела рударског басена. Он је заузврат наставио да запошљава страначке кадрове, када више није могао да их нађе у Лазаревцу и Обреновцу, посао у Колубари почели су да добијају напредњаци из Уба, Лајковца, Аранђеловца…
Из спискова радника који су примљени мимо конкурса, а које су Таблоиду достављени, јасно се види да велика већина не би испунила услове конкурса за места на која су примљени.
Драгиша Урошевић, који је по занимању месар, а дуго година је био у управи спортског клуба ФК Колубара, примљен је захваљујући страначкој књижици у стални радни однос у РБК, на радно место за које нема никакву квалификацију. За њега је ургирао лично Заменик председника општине Лазаревац Бојан Стевић.
Извесна Гордана Ивановић, квалификована као преводилац сарадник, примљена је на место водећег референта обрачуна зарада. Драгица Продановић, професионални конфекционар, запослена је на место издаваоца материјала. Перица Марјановић за кога у папирима пише да је медицински техничар, примљен је на радно место руковаоца погонске станице. Матуранта гимназије Алексу Мирковића запослили су на место возача путничког возила! Без конкурса Грчић је запослио и спортске тренере на место помоћних радника.
Дејана Лукића који се школовао за новинара, Грчић је запослио да ради као ватрогасац оперативац. На исто радно место примио је и Михајла Некића, лабораторијског техничара.
Виши спортски тренер Милета Терзић запослен је у одељењу за прераду и оплемењивање угља. Да би запослио Драгана Ранковића дипломираног инжењера пољопривреде, Грчић је смислио да му треба човек за вештачење пољопривредних усева!
Пољопривредни машински техничар, Љубица Чолаковић, распоређен је такође на послове издавања материјала. Без конкурса примљен је и Стефан Марић, инжењер организације рада да би радио на измишљеном радном месту сарадник за базу података о својини на непокретности. Дипломирани економиста, Иван Ивановић, запослен је у малопродаји угља.
Списак људи са погрешним квалификацијама и страначким књижицама, које је Грчић запослио од када је сео у фотељу директора Колубаре је далеко дужи од новинског простора, док је списак медија које финансира нешто краћи.
Незванично се за Грчића прича да је постао власник Обреновачких новина “Палеж”. У папирима који су нашој редакцији достављени, Грчић финансира “Палеж” парама Колубаре са 160.000 динара месечно. У примерку “Палежа” који нам је са документацијом послат, може се видети да је комплетна новина посвећена промоцији рада обреновачког одбора Напредне странке, којим, подсећамо, председава Грчић.
Грчић уредно даје изјаве за “Палеж” , а та новина о њему искључиво афирмативно пише. Бави се ова новина и аферама председника општине Обреновац, Мирослава Чучковића, који је Грчићев политички непријатељ број један. Осим “Палежа”, Грчић парама Колубаре финансира готово све локалне медије, да би они заузврат писали бајке о његовом успешном вођењу рударског басена и ћутали о крађама и страначком запошљавању.
За локални лист “Праве новине” Колубара даје 150.000 динара месечно. Студио Маг се финансира парама радника ове фирме са 190.000 динара месечно. РТВ “Аваx” добија 132.000 месечно. РТВ “Пруга” 89.000 месечно. Радио “Кисс” 300.000 месечно. ЈП Радио “Лазаревац” 150.000 месечно. “ГМЦ Траде” радио Лазаревац 1.548.000 месечно. ЈП “Студио Б” Београд 450.000 месечно. “Колубара Пресс” добија од Грчића 190.000 месечно. “Скy плус” Београд 300.000 месечно. “Сунце”, локални медиј, добија 210.000 месечно. ТВ 3М Ваљево 120.000 месечно. РТВ “Цитy” УБ 150.000 динара. “Фласх” Аранђеловац 99.000 динара. Радио Вујић Ваљево месечно се финансира са 150.000 динара из буџета Колубаре.
Када је новинар телевизије “Гем” својевремено позвао Мирослава Чучковића, партијског ривала Грчића из Обреновца да гостује на телевизији, позив је хитно и отказан, јер би то значило замерање са Грчићем, који је поставио услов да, ако зову Чучковића, неће добити паре из касе Колубаре.
Осим медија, Грчић не штеди паре Колубарског басена ни када су маркетиншке агенције у питању. Са Владимиром Марковићем из Обреновца, директором консултантске куће Примус Обреновац, Грчић је склопио уговор о месечној накнади од 130.000 динара. Агенцији Себен из Обреновца, Колубара месечно трансферише 120.000 динара. Уговори о допунском раду нису реткост у Колубари, када су страначки активисти СНС-а у питању. На тај начин се парама јавног предузећа, чији је власник држава, односно грађани, финансирају страначке активности. Месечне накнаде крећу се од 50.000 динара у тим случајевима. Један од уговора у који смо имали увид је уговор са Весном Саревић из Београда, на 70.000 динара.
Грчићев човек од поверења у Колубари је и бивши полицајац Бранко Милојевић, док му страну држи и председник синдиката Милан Ђорђевић. Њему је суђење због умешаности у послове са Зораном Јанковићем више пута одлагано.
Јанковић је ухапшен због незаконитости у пословању између његове фирме и Колубаре и недавно је пуштен из затвора. Он је био један од “бизнисмена” чије су машине тамо радиле по повлашћеним условима. Ипак, саслушање Ђорђевића треба да се обави везано за сазнања која има поводом Јанковићеве кафане која је изграђена у Вреоцима на Ибарској магистрали. Кафана послује под именом Ресторан Гранд. Вредност кафане је више од милион евра! Пошто је Јанковић успео да добије дозволу за објекат, сада ће полагати и право на новац од експропријације из буџета када се објекат буде рушио због проширења копова. Полицијска истрага се води поводом начина на који је он успео да добије грађевинску дозволу, и процедуре у којој је објекат легализован.
А 1.
У славу Мирославу
Базен јавног предузећа РБ Колубара, који се налази поред дирекције РБК и Спортско рекреативни центар Очази, дати су у закуп без јавног надметања Ђорђу Максимовићу, напредњаку, члану већа лазаревачке општине. Ово му је омогућио лично директор Грчић.
Као и већина људи који се баве политиком у Србији, Максимовићу је најбитнији профит и у складу са тим, он је поред спортских активности на базену, делатност противно уговору проширио и на угоститељске делатности. У подзакуп је дао простор на коме се продају пљескавице, а са фирмом Фриком, закључио је директан уговор. Он као физичко лице са једне стране даје простор базена у закуп, Фриком са друге њему лично даје проценат од продаје сладоледа. Ширећи лукративне активности, Максимовић је на базену организовао и концерт Мирослава Илића. Мислећи пуно на паре, а мало на безбедност гостију, није организовао довољан број спасилаца па се на базену удавио и један посетилац. Тасту Драгана Шутановца, ово гостовање је присело када је схватио да ће се сада његов концерт у Лазаревцу памтити као дан када се један младић удавио. Максимовић је и СНС-ов човек за сарадњу са полицијом у Лазаревачком крају. Он се често среће са инспектором Доганићем.
Грчић сигурно сматра да ће га такви контакти у полицији заштити, када се против њега поведу кривичне истраге због малверзација у које се све више уплиће.
Пише инсајдер К-56
Таблоид
jos je gore, a njega ga nema, pa nema!
Kada će te smoći hrabrosti da pišete i o PD. TEKO. Kostolac, i ovde se to isto radi kao u Kolubari ali Kostolac je zaštićen, tu ne smete da mrdnete, i ovde je Država oštećena putem eksproprijacije. poslednje rešenje o eksproprijaciji je bilo daleke 1998g i od tada pa sve do pre tri meseca rešenja nisu bila izdavana, a zemlja je bila oduzimana po slobodnoj pogodbi, sadnice oraha su bile premeštane sa jedne parcele na drugu a za koren im je bilo vezano parče letve, zašto?- evo zašto služb ekspr su tobože tako proveravali dali je sadnica primljena- ukorenjena u zemlji a da pri tome uopšte nisu proveravali dali se taj zasad vodi u katastru te nepokretnosti na šta ih ZOE obavezuje. Ja se sa njima sudim već 11god i još se ne nazire kraj iako postoje kriv dela kako služb ekspr tako i sudija, prvo kriv delo je falsifikovanje javne isprave rešenje o ekspr br 03-465-132 od 28,07,1987g pa nadalje. ako ste zainteresovani ja ću da vam dostavim sve dokumente- pozdrav.
A tu je i gospođa ministarka. Energetičarka. Tu gde ona dođe tu energije više nema. Ona nestaje i ne vraća se nikad više. Ili što bi rekao naš narod: "Tu trava više ne raste". Sve "poštenjačina" do "poštenjačine". Prilično "napredno" nema šta. Blago nama.