Пљачка, отимачина и уништавање некадашњих друштвених предузећа у Србији: Све наше постало је њихово

Београд – Истраживали смо судбину 3.754 друштвених предузећа у Србији која су подведена под приватизацију од 2000. године до данас, продајом друштвеног капитала, путем тендера и аукција. Али, уместо да се ових 1.639 привредних друштава изложи продаји, њих 43,66 одсто је отишло у стечај под разним околностима, што ће рећи да су већ уништена или су на путу да буду уништена. Сачинили смо преглед броја ових предузећа по делатностима и броја њих која су завршила у стечају. Истраживање је за Магазин Таблоид спровео економски експерт Миодраг К. Скулић.

Најмање 80.000 радника пропалих друштвених предузећа у Србији потражује своје зараде од државе, а тај износ достигао је око 350 милиона евра. Ово би у свакој озбиљној држави била ударна вест у свим медијима, али не и у Вучићевој парадржавној творевини у којој владају организована пљачка и бруталне медијске лажи.

Чињеница је да од 3.754 друштвених предузећа, данас ниједно од њих више није у рукама апстрактног власника какво је било „друштво“. Термин је важио у време социјализма, развијене свести о социјалној правди и заједничким интересима свих грађана. данас је пљачка главни мотивациони фактор који опредељује сваку власт, па и ову Вучићеву, да сурово опљачка оно што је још остало од друштвене имовине.

А, тужну причу о радницима друштвених предузећа и њиховим потраживањима, написаће неки историчар најподлије транзиционе отимачине у источној Европи која се десила (и још се дешава) у Србији. Овде је наведен само део примера из којих се јасно види да никакав чист процес приватизације није спроведен у Републици Србији, већ се држава на мала врата повратило у власништву бар половине приватизованих предузећа.

Сада је 43,66 одсто друштвених предузећа отерано у стечај, један добар део због саме државе, јер су предузећа изгубила капитал кад је држава враћала ретроактивно цене, а камата је обрачунавана 36 одсто годишње на порески дуг и уз то камата на камату, а за обртна средства по кредитима банака узимана задужења са 20 одсто камате, на годишњем нивоу. Дакле, на овај начин, држава се поново вратила на мала врата (у овом случају „држава“ је страначка машина владајуће клике!). На једном мањем броју примера приказаћемо и повраћај државе у власништво над неким привредним друштвима, што говори о потреби Вучићеве власти да присваја некадашњу народну имовину, кроз акцију „државе“, а „државу“ чине он и његови јуришници.

Но, шта и како говоре бројке о свему овоме, показују и следеће табеле…

Друштвена пољопривредна друштва у стечају

(Овом приликом дајемо преглед неких привредних друштава из области пољопривреде код којих је уведен стечајни поступак)

• Граничар, АД, Гаково

• Долово, ад, Долово

• 7 јули, ДП Црвенка

• Пољопривреда, доо, Долине

• Јединство, ДП, Крушчић

• Луне Миловановић, ДП, Баваниште

• Напредак, АД, Алибунар

• Нови Козјак, АД, Нови Козјак

• ПП Пешчара, Банатски Карловац

• ПИК Спасоје Стејич, Нови Кнежевац

• Ратарство, ДП, Товарник

• РИТ, доо, Чока

• Семе-Тамиш, АД, Панчево

• ПТК ПаНОНИЈА, Панонија

• Агроуљма, доо, Уљма

• Мала Босна, АД, Мала Босна

• ПП Јабука, АД, Јабука

• Љутово, АД, Љутово

• Његошево, ДО, Његошево

• Агробачка, АД, Бач

• Млади Борац, АД, Сонта

• Слога, АД, Пећинци

• Стаклена башта, АД, Кањижа

• АИК Његош, ДП, Ловћенац

• Алекса Шантић, АД, Алекса Шантић

• Бајша, доо, Криваја

• ПП Бачка, Хоргош

• Бранко Глеђа, ДП, Зрењанин

• Братство Јединство, АД, Неузина

• Будућност, доо, Црвенка

• Будућност, доо, Банатско Ново Село

• Војводина, АД, Старчево

• Елан, доо, Бечеј

• Живинарска фарма, ДП, Крушчић

• Вршаки виногради, АД, Вршац

• Уљма, ПП, Уљма

• ВИРТ, ДП, Вршац

• 9 октобар, ДП, Сремски Крстур

• Младост, Богош-Зрењанин

• Палић, АД, Палић

• Клас, доо, Светозар Милетић

• Алфа Протеин, АД, Вршац

• АИК Лесковац, Медвеђа

• Војин Поповић Холдинг, Н. Пазар

• Војин Попивић Проиводња рибе, Н. Пазар

• ПИК Годмин, Смедерево

• Фарма свиња, Петровац

• Комбинат Делишес, ДП, Владичин Хан

• Крајина Холдинг, доо, Неготин

• АИК Јагодина, ДП, Јагодина

• Елан, ДП, Косанчић

• ПИК Ниш, ДП, Ниш

• ПК Крајина Холдинг, Неготин

• ПИК Дебрец

• Центар за живинарство, Пожаревац

• Мачва, ДП, Шабац

• ПИК Драган Марковић, Обреновац

• ПКБ Воћарске плантаже, Болеч

• ПИК Земун, Земун

• ПКБ Срем, доо, Угриновце

• Плана живинарство, Велика Плана

• Пољопривреда, ДП, Лесковац

• Пољопродукт, ДП, Врање

• Поречје, Вучје

• Плантажакоп, Стопања

• ПТК Јединство Александровац

• Расадник, Аранђеловац

• Расадници, АД, Врањска Бања

• Семенарство, доо, Шабац

• Силос, АД, Јаково

• Србијанка-Аграр, доо, Ваљево

• Сталаћ, ДП, Сталаћ

• Стококомерц, АД, Ниш

• БФ Агро, АД, Добановци

• Винарски подрум, ДП, Власотинце

• Еко храна, ДП, Бољевац

• Воћар, АД, Пожега

• Воћар, ДП, Александрово-Мерошина

• Уљарице, Београд

• Мироч биље, ДП, Мајданпек.

Преостала 134 привредна друштва за приватизацију

Наше истраживање усмерено је и на судбину преосталих 2.115 привредних друштава, од којих се у државној Агенцији за приватизацији њих 134 воде и даље као предузећа са друштвеним капиталом за која још није завршен процес приватизације, Међу овим предузећима налазе се и 24 предузећа са Косова и Метохије, међу којима су:

• ЕПС Површински копови Обилић

• Термоелектрана Косово, Обилић

• седам ветеринарских станица и

• 15 предузећа чије је седиште у Лепосавићу и у К. Митровици. Затим у тој групи још неприватизованих привредних друштава налазе се и:

• 11 специјалних болница и рехабилитационих центара

• 15 предузећа за запошљавање особа са инвалидитетом

• 12 зависних друштава Компаније Симпо, Врање

• пет зависних друштава Тигар, Пирот

• четири зависна друштва Yумцо, Врање

• три зависна друштва ЈП РЕУ Ресавица

• три зависна друштва ПИМ-Београд и

• по два друштва Колубаре, Костолца и Каблова-Јагодина.

Од осталих привредних друштава преосталих за приватизацију, према Агенцији за приватизацију, воде се званично само још 51 привредно друштво, али је то потпуно нетачно и замагљује праву слике незавршеног поступка приватизације. Да је то тачно видеће се из касније наведених примера, који то доказују. Поступак прекида приватизације и спајање Агенције за приватизацију са Министарством привреде, у томе су имала значајну улогу. Преостала друштва за приватизацију навешћемо их, по нашем мишљењу по важности тих друштвених предузећа:

• РТБ Бор

• ФАП, АД Прибој

• Холдинг каболови, Јагодина

• Застава камиони, Крагујевац

• Икарбус

• Новосадска фабрика кабела,

• Новкабел – Металургија

• Београдски сајам

• Југословенско речно бродарство

• ПИМ Иван Милутиновић, АД, Београд

• Лука Нови Сад

• Хип-Азотара, Панчево

• ЈАТ Техника

• ЈАТ Апартмани Копаоник

• Славија Хотели

• ДП за водоснабдевање Топлице И Ниша

• Политика, Новине и магазини

Остала привредна друштва имају мањи значај, као што су: Специјалистички ветеринарски центри Велика Плана и Крњача, Научни институт Темерин, Аеродро,м Пољопривреда Сурчин, Заваривач Инжењеринг Врање, Равнаја Мали Зворник, Трајал Хемија, Нови Сад Гас, ТП Прехрана Сомбор, Прогрес Ауто кућа и Прогрес Аграр из Београда Ластра Лазаревац, ИП Рад Београд, ИМР Институт Београд, Еко Лаб Београд и још њих двадесетак сасвим занемарљивих.

Где су нестали за приватизацију преостали гиганти ?

Анализирајући преостале приватизације, већ на први поглед уочава се да у попису Агенције за приватизацију нема неких гиганата, као што су: ХИП Петрохемија, Панчево, МКС Кикинда, ПКБ Корпорација, СП Ласта, АД Београд, Штампарија Борба, АД, Београд, и нека друга. У попису Централном регистру хартија од вредности за ових пет гиганата утврдили смо следеће:

ХИП Петрохемија, АД, Панчево

Ово акционарско друштво у власништву је ЈП Србијагас 32,18&, Републике Србије 30%, НИС, АД 20,86%. ЕПС-а 7,06%, Фонда за развој Републике Србије 4,40%, Града Панчева 1,22%, Акцијског фонда 0,58% и 18 малих акционара 3,70%. У попису Агенције за приватизацију стоји јасно да је друштво приватизовано са ознаком „Акцијски фонд“. То је ноторна нетачност јер Акцијски фонд у овом друштву има само 0,58 одсто акција. По нашем мишљењу оно мора носити ознаку „Приватизација“.

МКС, АД, Кикинда

Ово акционарско друштво у власништву је: ЈП Србијагас 71,83%, Република Србија 24,80%, НИС, АД 2,43%. Фонд за развој Републике Србије 0,45%, Акцијски фонд 0,04% и 39 малих акционара 0,35 одсто. И овде се Република Србија скрива као власник ЈП Србијагас, да приказује да је Метслонско сирћетни комплекс у Кикинди власнички решен. Познато је како је ЈП Србијагас прошло са Српском фабриком стакла у Параћину, па је пре годину дана узело у власништво и Индустрију црепа из Кикинде.

ПКБ Корпорација, АД, Падинска Скела

Власник овог акционарског друштва је 98,18 одсто Република Србија и 1,82 одсто Акцијски фонд и како се у попису Агенције за приватизацију ПКБ Корпорација може исказивати ознаком „Акцијски фонд“, када она мора да носи ознаку за „Приватизацију“.

СП Ласта, АД, Београд

Ово акционарско друштво у власништву је Акцијског фонда 44,62 одсто, Републике Србије 10,93 одсто ПИО Фонда 8,91 одсто и 6.260 малих акционара 35,54 одсто. И у овом случају Република Србија се понаша као да није власник акција које припадају Акцијском фонду, јер већ више од осам година није изложила продаји ниједну акцију у власништву Акцијског фонда, било да их поседује 44,62 одсто као у овом случају, или, пак, једну, две или пет акција што је веома чест случај.

Штампарија Борба, АД, Београд

Ово акционарско друштво у власништву је Републике Србије 79,42 одсто, док је 908 малих акционара власник 20,58 одсто акција. У прегледу Агенције за приватизацију ово АД је испуштено и не води се као предузеће које нити је приватизовано, нити подлеже приватизацији. Тако се навлачи сумња да попис од 3.754 друштвена предузећа не може бити потпуно поуздан, мада га годинама користимо и представља нам базу за сва истраживања судбине друштвеног власнштва у привреди Србије.

Шта се у ствари десило са Акцијским фондом и ко га је „преименовао“

Акцијски фонд је угашен као самостални привредни субјект 5. маја 2010. године и као такав припојен Агенцији за приватизацију. Иако поступак приватизације није окончан, а пре неку годину угашена је и Агенцији за приватизацију и припојена Министарству привреде. Неко је из веома чудних разлога преименовао Акцијски фонд у Акционарски фонд. Шта се овим хтело до данас јавности нико то квалификовано није објаснио. Акцијски фонд је својевремено издејствовао одлуку Републичког фонда ПИО да оних десет одсто акција од сваког приватизованог предузећа које припада Републичком фонду ПИО излаже продаји преко Београдске берзе Акцијски фонд заједно са изложеним својим акцијама. Али већ више од шест година ни акције Акцијског фонда, нити акције Фонда ПИО не продају се на Београдској бери, па чак ни тамо где се има једна, две или пет акција, и где је учешће Акцијског фонда мање од 0,3 одсто.

Руководство Акцијског фонда, Др Александар Грачанац, директор и Снежана Живковић, шеф правне службе, најсавесније су обављали државне послове.

Према њиховом извештају Акцијски фонд је остварио 914 милиона евра прихода и то уплатио у Буџет Републике Србије. У периоду од маја до октобра 2008. године Акцијски фонд је реализовао продају пакета акција из Приватизационог регистра за 45 компанија и остварио финансијски резултат од 191 милион евра, а према Закону о праву на бесплатне акције те новчану надокнаду грађанима. Инвеститори (купци акција) су уложили више од 500 милиона евра у компаније, приватизоване из портфеља Акцијског фонда. Акцијски фонд Републике Србије од 2002. до краја 2009. године за сваку пословну годину ангажовао је екстерног ревизора за целокупно пословање.

Након свега, сада се као власник акција јавља Регистар акција и удела…

Нема крају заврзламама које наши назовимо их стручњаци по министарствима и агенцијама могу смислити. Само да се нешто мења. Тако је у задњих неколико година код свих случајева поништења уговора о продаји друштвеног капитала, на место ранијег купца у Централном регистру, власник тих 70 одсто акција, или слично томе, Регистар акција и удела. То власништво је замрзнуто нико не ради на томе да се оно на тржишту пласира, а и тим такозваним Регистром акција и удела, пошто је угашена Агенција за приватизацију, вероватно управља Министарство привреде. По нама пре би са вредносним папирима требало да управља Министарство финансија.

И сада смо добили хаос у власништву над бившим друштвеним предузећима, јер на њима се као власници појављују Република Србија, често и државни капитал, затим Акцијски фонд, Регистар акција и удела, ПИО фонд, Фонд здравственог осигурања, Служба за запошљавање, Фонд за развој, општине и градови, а код неких великих привредних субјеката ЈП Србијагас, Електропривреда Србије и други државни и квази државни власници. Ево неколико примера код привредних друштава где је поништен уговор о продаји друштвеног капитала и где је власник акција Регистар акција и удела:

• Зорка Заштита биља, АД, Шабац 99,50%

• Желвоз, АД у стечају, Смедерево 86,11%

• Пуста Река, АД у стечају, Бојник 70%

• Путеви, АД у стечаЈУ, с. Митровица 79,79%

• Рад, АД, Београд 60,20%

• Радио Сомбор, АД у стечају 69,99%

• Расадници, АД у стечају, Врњачка Бања 78,43%

• РГП Импос, АД у стечају, Крушевац 81,47%

• Рибарско газдинство, АД, Београд 71,52%

• Рудник Корлаће, АД у стечају, Брвеник 70%

• Рудник Ковин, АД, Ковин 74,68%

• Савремени дом, АД у стечају, Крушевац 70%

• Семе-Тамиш, АД у стечају, Панчево 72,14%

• Севертранс, АД, Сомбор 52,30%

• Слобода-ТАРА, ад у стечају, Бајина Башта 70%

• СП Заваривачко предузеће, АД у стечају, Врање 63,13%

• ТП Прехрана, АД, Сомбор 65,18%

• Траyал Корпорације , АД, Крушевац 57,43

Акцијски фонд је власник акција и у предузећу Стјеник, АД, Чачак (62,09%)

Фонд за развој је власник Застава оружја, АД, Крагујевац 49,52%, а Застава оружје је власник сто одсто Застава Ковачнице, АД РМХК Трепча, АД К. Митровица 55,14%.

Друштвени капитал је власник акција у Радан, АД у стечају, Лебане 70%, Силос, АД у стечају, Пећинци 95,40 %, а град Нови Сад је власник акција у предузећу Звезда филм, АД, Нови Сад (66,88%).

Република Србија је власник акција:

• Завода за судска вештачења, АД, Н. Сад 76,19 %

• Први партизан, ад, Ужице 86,63%

• Тигар, АД, Пирот 42,20%

• Западна Морава, АД, Трстеник 98,86%

У наредним истраживањима следи упознавање српске јавности са невероватним чињеницама о томе шта су све стране компаније (из којих земаља) купили или преузели од бивших друштвених предузећа…Јер, права слика о судбини наше друштвене привреде не може бити потпуна ако се не прикаже шта су све странци преузели од бивших друштвених предузећа. Познато је да су прво дошле њихове банке, након што смо до детаља спровели налог о гашењу четири познате Београдске банке и плус Борске банке по налогу из иностранства упућеном својевремено Динкићевој „десној руци“, Весни Џинић, уз знање ондашњег гувернера Народне банке Србије, Радована Јелашића, о чему је у више наврата било говора на овим страницама.

Но, важно је истаћи да данас у Србији послују банке у власништву странаца из чак 14 земаља. Својевремено је Словенија пружала велики отпор „интернационализацији банака“, што је био један од услова за њихов улазак у Европску унију. Ако знамо да је у питању геополитичка а не фискална унија, онда је јасно да се и ту ради о политичком насиљу а не о насушним потребама националних економија и њихових монетарних институција. Србију нико није уцењивао да поступи на исти начин. Њена политичка олигархија је самостално, без ичијег налога, криминализовала све, па и банкарски сектор.

Када се објави преглед шта је све данас у поседу странаца и из којих земаља, а раније је било то друштвено власништво, стећи ће се потпуна слика шта значи транзиција и зашто је за њено спровођење потребна непрестана борба политичких странака за демократију (читај власт).

Након тога Србији свакако предстоје још најмање два битна транзициона захтева, а то је излагање продаји јавних предузећа (на реду су РТБ Бор, део или читава Електропровреда Србије, Аеродром Београд, Телеком, градска комунална предузећа… Србија ће у најкраћем року остати без своје имовине. У припреми тога на услузи су ММФ , Светска банка и Европска банка за реконструкцију (ЕБРД). Огромне површине пољопривредног земљишта у власништву некадашњих друштвених предузећа такође су постала плен страних поробљивача.

Миодраг К. Скулић / Магазин Таблоид