Београд – Влада Републике Србије и Влада АП Војводине потписале су синоћ споразум да статус Развојне банке Војводине (РБВ) буде решен по моделу преноса имовине и обавеза на неку другу банку, односно Развојни фонд АП Војводине.
Како је договорено, актива и пасива РБВ биће пренети, на ону банку која понуди најбоље услове, а реч је о близу 110 милиона евра осигураних и око 100 милиона неосигураних депозита, односно око 80.000 депонената. У саопштењу Владе које је уследило након потписивања споразума, истиче се да „сви депоненти и штедише РВБ могу бити потпуно спокојни јер су њихова средства потпуно сигурна и обезбеђена“. Прецизирано је да се се за износ неосигураних депозита, који није покривен квалитетном активом банке, у износу од око 70 милиона евра, емитују петогодишње обвезнице, од којих ће АП Војводина емитовати 78,11 одсто, а Република Србија преосталих 21,89 одсто. Њима ће моћи да се тргује на секундарном тржишту, а биће пренете на Агенцију за осигурање депозита, како би даље могле да се преносе на изабрану банку преузимаоца.
Споразумом је предвиђено и да Војводина по хитном поступку донесе и закон о развојном фонду. У развојни фонд биће пренет део активе, пре свега кредитни портфолио правних лица и стална имовина РБВ.
„Влада Републике Србије и Влада АП Војводине, уз подршку Народне Банке Србије, одлучиле су се на овај заједнички корак, јер је ова мера, оптимална за депоненте и све клијенте банке, најјефтинија за грађане, односно буџете Републике Србије и АП Војводине, а уједно омогућава и потпуну стабилност финансијског тржишта“ , закључује се у саопштењу.
Подсетимо, Развојна банка Војводине настала је из Металс банке, а прва видљива дубиоза била је средином 2009. када је НБС у банку увела принудну управу. Спекулисало се да је преко те банке опран највећи део Шарићевог новца, а прва посредна потврда било је хапшење принудног управника Срђана Петровића, крајем 2010. због подршке предузећима тог нарко клана која су приватизовала новосадски хотел Путник. Убрзо је због недовољно обезбеђених кредита био ухапшен и тадашњи директор Ананије Павићевић. И поред „мутне“ прошлости, покрајинска влада одлучила је да спасава банку, и по основу докапитализације, постала је власник око 62 одсто капитала. Укупно је од маја 2010. када је преименована у развојну, у њу је „упумпано“ око 13 милијарди динара, али удео проблематичних кредита наставио је да расте. Пре договора са републиком, било је најављено да ће Влада АП Војводине издвојити нових 15 милијарди динара, али се томе успротивила Народна банка Србије, а последњих недеља увелико се говорило о томе да ће пословање банке бити предмет полицијске истраге.
Данас
