Европски парламент од Србије тражи да преиспита 24 спорне приватизације, и то оне које су веома добро познате јавности јер су годинама изазивале контроверзе, а око неких се чак воде и судски поступци.
Међутим, у другом ставу Резолуције усвојене 29. марта ове године, европарламентарци су од Србије захтевали и да сместа декласификује све приватизационе уговоре који носе ознаку “државне тајне” будући да је то у супротности и са српским законодавством и с европском праксом.
– Било је пуно таквих уговора на које смо налетали у раду, углавном асистирајући Савету Владе Србије за борбу против корупције. Ја сам у више наврата јавно, гласно и јасно говорио да је означавање продаје државне имовине тајном незаконито – рекао је Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја.
Ипак, то се догађало и последњих година.
– Јесте и то је недопустиво. Олако су се стављали печати државне тајне на уговоре.
А због чега, шта се тиме скрива?
– Кад год питате државне органе зашто то раде, они ће рећи да је то био захтев купца, друге стране. То, међутим, не може бити никакво објашњење, јер чак и да је купац то тражио, наши функционери су морали да им кажу: “Господо, то што захтевате је у супротности с нашим законима” и крај приче.
Колико уговора о продаји државне имовине носи ознаку државне тајне?
– Ми то поуздано не знамо. Знамо само за оне уговоре у које је неко тражио увид, па му је то ускраћено због наводне тајности. Онда бисмо ми покренули поступак и уговор би био достављен. Рецимо овако, то је мање-више оно што је обрађивао Савет за борбу против корупције.
А Фијат?
– Да, то је такође био проблем. Документи везани за те приватизације не могу ни у ком случају бити тајна. Посебно је питање да ли неко има интерес да то крије. Право на слободан приступ информацијама засновано је на Уставу и Закону о слободном приступу информацијама од јавног значаја и да се остварује на начин, под условима и по процедури која је утврђена законом. Закон подразумева и могућност да се, под условима које је утврдио, ради заштите одређених легитимних интереса право јавности може и ограничити, али то има границе.
Влада се правдала да су се челници Фијата позвали на “пословну тајну”.
– За јавност може да буде збуњујуће позивање на “пословну тајну” и на то да су цензуру докумената “извршили људи из Фијата” јер документи наших органа власти не могу бити класификовани као “пословна тајна”.
Брисел мисли озбиљно
Мислите ли да је упозорење ЕУ озбиљно, будући да је управо известилац Европског парламента Јелко Кацин посетио неке од спорних компанија?
– Упозорење из ЕУ треба схватити крајње озбиљно. Енергична борба против корупције је један од главних захтева које ЕУ поставља не само пред земље које желе да се прикључе, већ и пред своје чланове. Подсетићу само на случајеве Румуније и Бугарске које су изгубиле право коришћења европских фондова јер нису смогле снаге да се обрачунају с корупцијом.
Вести
