Најопаснији криминалци су Вучићеви јаничари
Александар Вучић приводи крају пљачкашки поход на Србију. Распродао је руднике злата и бакра, сад и литијума, као и шуме, изворе и реке, пољопривредно и грађевинско земљиште, преостале фабрике и банке. Присвојио је јавне ресурсе и преузео контролу над уносним пословима у инфраструктури, енергетици, ИТ сектору… Преко јавних извршитеља, растом пореза и цена робе, завукао је руку у џеп сваког грађанина. На крају, изменама Закона о експропријацији, створио је услове за отимачину приватне имовине, кућа и њива, свега што поседују нормални људи, а што се свиди или затреба некоме од Вучићевих политичких или пословних ортака, напредњачких тајкуна или страних инвеститора. Два дана након што је Скупштина усвојила спорне измене Закона, грађани су одговорили побуном, блокадом саобраћа у неколико градова. Вучић је употребио полицију и криминалце, доказавши да ће свој плен бранити туђом крвљу, и по цену грађанског рата.
Пише: Предраг Поповић
У цвилизованом свету право на имовину изједначено је с правом на живот. Као што није дозвољено убијање људи, није ни одузимање њихове имовине. Исти став наводи се у члану 58. Устава Републике Србије: „Јемчи се мирно уживање својине и других имовинских права стечених на основу закона“. У наставку, дефинисана су ограничења имовинских права: „Право својине може бити одузето или ограничено само у јавном интересу утврђеном на основу закона, уз накнаду која не може бити нижа од тржишне. Законом се може ограничити начин коришћења имовине. Одузимање или ограничење имовине ради наплате пореза и других дажбина или казни, дозвољено је само у складу са законом.“
Уместо Устава и закона, о праву над својином одлучује само Александар Вучић, ванкњижни власник Србије. Вучић је своје и интересе својих пословних партнера до сада остваривао кршењем постојећих закона и, понекад, наметањем решења лекс специјалисом, као у случајевима пројекта „Београд на води“ и смедеревске Железаре, кад је продата кинеској компанији „Хистил“. Сад је одлучио да пљачку приване имовине озакони, како би створио услове да Рио Тинто, Зиђин и остали тзв. страни инвеститори несметано узму све што им се свиди или што им затреба за ширење посла у Србији.
Устав и пратећи закони, који су дефинисали ту правну област, јасно одређују да се експропријација може спровести само у јавном интересу и то „уз надокнаду која не може бити нижа од тржишне“. Пошто такве одреднице не одговарају Вучићу и његовим белосветским ортацима, он је одлучио да их промени. Без јавне расправе, далеко од очију грађана, Влада Србије је приредила Предлог закона о измена и допунама Закона о експропријацији којим је извршен удар на приватну имовину, супротно Уставу и приниципима правне сигурности. Напредњачка гласачка машинерија у Народној скупштини експресно је усвојила тај Предлог закона.
– Оваквим законом Влада Србије је добила дискреционо право да, по свом нахођењу и без унапред прописаних критеријума и услова, проглашава одређене пројекте за пројекте од јавног интереса, и да било чија имовина може постати предмет експропријације. У европској држави, која тежи чланству у Европској унији, овакав приступ и третман приватне својине је незамислив. Ово нарочито може бити случај у области рударства. Ако имамо у виду да Закон о рударству омогућава да и приватне рударске компаније могу бити корисници експропријације. Сви поступци су хитни, што значи да се експропријација спроводи у року од пет до осам дана. Било чија имовина може постати предмет експропријације – наводи се у саопштењу Националног конвента, кровног удружења невладиних организација у Србији.
У пракси, ако се браћи Вучић или неком од њихових ортака из картела свиди нека кућа, плац или њива, без по муке, позивајући се на овај Закон, могу да смисле неки пројекат, који ће прогласити јавним интересом, и у бесцење отети оно што желе. Кад је пљачкао своје жртве, Ал Капоне је морао да користи оружје, а његов морални двојник АВ Капоне користи закон, који је сам смислио.
– Ово није закон, него антизакон, којим се урушавају уставни поредак и уставом загарантована људска права, пре свега право на имовину. Урушава систем грађанског права и закона који регулишу имовинске односе. Овај Закон даје неограничену моћ Влади да, без икаквих критеријума, одлучује о јавном интересу и по потреби, вероватно страних инвеститора, одузима имовину грађана Србије. Законом је предвиђено да се поступак спроводи у ненормално кратком року,тако да власници непокретности неће имати никакве могућности да заштите своју имовину и интересе – сматра адвокат Сретен Ђорђевић.
Стручна јавност, невладине организације, Скупштина слободне Србије, опозиционе странке и многи истакнути интелектуалци успротивили су се Вучићевој намери да кроз закон омогући отимање приватне својине. Иницијатива „Крени-покрени“ организовала је блокаду саобраћајница широм Србије, а касније су и друга удружења позивала на протесте, какав је био у Београду 28. новембра, кад је на улицама било више десетина хиљада људи.
Спорни Закон је усвојен, нема сумње, како би олакшао посао Рио Тинту на одузимању имања у Јадарској долини. Међутим, то је само врх леденог брега. Нацрт просторног плана Републике Србије до 2035. године предвиђа отварање 40 нових рудника. Стране компаније, које намеравају да покрену експлоатацију тих рудника, искористиће овај Закон о експропријацији како би без проблема дошле у посед земљишта које им затреба.
Поред тога, извесно је да ће се Законом о експропријацији користити и тајкуни из дворске свите. Ако се Звонку Веселиновићу, Николи Петровићу или неком трећем свиди нечије имање, Влада Србије ће им изаћи у сусрет. Њихове пословне пројекте ће прогласити јавним интересом и они ће добити зелено светло да у року од недељу дана постану власници чега год желе.
Александар Вучић је истовремено шеф државе и шеф мафије. Функције је објединио гажењем Устава и прекрајањем закона у личном интересу. Како их обавља види се по последицама. Он је постао најбогатији политикант у савременој историји Европе, а народ којим влада потонуо је у беду у очај. Но, још му је мало. Алав и агресиван, не може да се заустави. Напротив, предлогом буџета за следећу годину одредио је смернице за наставак пљачкашког похода.
Српска привреда је на издисају, а власт новом буџетском расподелом смањује подршку домаћим предузетницима за 400 милиона евра, док субвенције страним инвеститорима повећава са 112 на 117 милиона евра. Независни економисти указују да би било корисније да се с тих 117 милиона евра помогне 1.700 домаћих привредника, са по 100.000 евра. То би допринело отварању нових радних места, повећању производње и плата. Међутим, и кад власт финансијски подржи послове неког домаћег бизнисмена, то се ради по партијском кључу, опет на штету нормалних грађана. Како то изгледа у пракси види се на примеру Радована Раичевића, одборника СНС-а у Куршумлији, коме је држава одобрила субвенцију од 2,5 милиона евра за куповину Куршумлијске Бање, што је више од тржишне цене.
И Врањска Бања је приватизована у околностима које је Савет за борбу против корупције Владе Србије означио као „организовано кривично дело и унапред договорена куповина испод тржишне вредности“, за шта су одговорни Пореска управа у Врању, Републичка дирекција за имовину и Градски завод за вештачење из Београда. Београдска компанија „Миленијум ресорт“, из система „Миленијум Тима“, купила је Врањску Бању, хотел „Железничар“, Специјалну болницу, један незавршени хотел и земљиште на коме се налази. Земљиште и незавршени хотел плаћени су 250.000 евра, иако је процењена вредност шест милиона евра. Пошто је унапред одређени купац одлучио да сруши незавршени хотел, за који је издата грађевинска дозвола, супротно Закону о промету непокретности наплаћена је само цена земљишта.
Власник објекта и земљишта, Републички фонд за пензионо и инвалидско осигурање, пристао је на багателну цену, чиме је претрпео материјалну штету од 5,75 милиона евра. Штета иде на рачун државе, односно грађана, а корист извлаче Вучићеви ортаци из „Миленијум ресорта“. На сличан начин продат је и „Стационар“. Иако је утврђена тржишна вредност од 2,1 милион евра, Завод за вештачење из Београда је Специјалну болницу проценио на само 870.304 евра. Успут, болница за рехабилитацију Врањска Бања је избрисана из мреже здравствених установа Републике Србије на основу Уредбе Владе Србије, како би се додатно оборила цена. Власницима компаније „Миленијум Тим“, која се истакла незаконитим рушењем зграда у Савамали, ни то није било довољно, па су од државе добили бесповратну помоћ од десет милиона евра.
Савет за борбу против корупције о том случају је обавестио Владу Србије и послао извештај Тужилаштву за организовани криминал, које има велики значај у Вучићевом мафијашком систему. Иако постоје докази да су све надлежне институције учествовале у организованом кривичном делу, захтев за спровођење истраге мораће да сачека до ослобођења Србије од напредњачке диктатуре.
Кад би државне институције радиле по закону, смањио би се простор за Вучићеве провизије и малверзације, којима се уграђује у све уносне послове. Уместо мера, које би утицале на побољшање стања у привреди, а самим тим и живота грађана, Вучић наставља да новац из буџета троши на непотребне и прескупе пројекте из којих намирује себе, чланове своје породице, кумове и сараднике из врха напредњачког картела.
Буџетом је предвиђено да се 120 милиона евра плате одређени софтвери и ИТ опрема. Искуство је показало, тај новац завршиће на рачунима фирми чији власници и директори припадају дворској свити. Тој свити, и то по више линија, припада Бојан Кисић, муж бивше министарке правде Неле Кубуровић и брат актуелне министарке за рад и социјална питања Дарије Кисић Тепавчевић.
Фирма „Нитес“, у којој Кисић има једну од руководећих функција (Цхиеф Оператионс Оффицер), у конзорцијуму с фирмом „МедИТ“ и „Телеком Србија“ недавно је добила посао на пројекту Министарства здравља око проширења електронског рецепта. Посао на развоју и имплементацији модула и интеграција система на локалу, као и ауторизацији реализације рецепата и администрирања базом података, Министарство здравља ће платити 151,6 милиона динара, односно око 1,4 милиона евра. Исти конзорцијум је летос од истог Министарства добио послове вредне 5,4 милиона евра. Од 2013. године фирме из „Нитес групе“ с разним министарствима и државним институцијама склопиле су 27 уговора, вредних око 26,8 милиона евра.
Где је Кисић, ту је и Кокеза. Иако је пре неколико месеци био изложен политичкој, полицијској и медијској хајци, Славиша Кокеза је остао пуноправни члан владајуће свите. Полиција је приводила и саслушавала Кокезу због шверца, којим је, наводно, присвојио 640 милиона евра, али и због сумње да је припремао убиство свог кума Александра Вучића. Под притиском, Кокеза је напустио Фудбалски савез Србије, али не и место у номенклатури напредњачког картела.
Београдски Секретаријат за финансије средином новембра фирми „Проинтер Систем“, чији власник је био, а верује се, и остао Славиша Кокеза, доделила посао имплементације САП ХЦМ модула на нивоу ИБК града Београда, вредан 131.940 динара. Чим је пристао да подели плен, онај од 640 милиона евра, неверном куму су опроштени грехови и дозвољено да се врати у друштво привилегованих штеточина.
У том друштву свако цеди републички, градске и општинске буџете у мери својих тренутних могућности. Тако и министарка Ирена Вујовић набацује послове фирми „Алп Цомплете доо“, која је позната по кречењу фасада општинских зграда по цени од 60 милиона динара. Само кречење куће Краља Петра коштало је седам милиона динара.
Поред тога, „Апл Цомплете доо“ специјализовала се за реконструкцију реконструкција. У Дечијем културном центру „Мајдан“ урађена је реконструкција функционалног пода. Посао је додељен без тендера и уговора. Интерес грађана београдске општине Савски венац није битан, бар не као министарке и њених ортака, власника фирми које обављају бесмислене послове, који служе за извлачење пара из буџета.
Влада Србије је буџетом за следећу годину предвидела много скупље, али једнако бесмислене послове од реконструисања реконстурисаних подова. За непотребне и прескупе пројекте намењене су милијарде евра. За ИТ опрему 120 милиона евра, 420 милиона евра за фудбалске стадионе, па и 15 милиона евра за изградњу центра за обуку чланова посада бродова. Новцем грађана Србије, са чак 87 милиона евра, финансираће се изградња железничке пруге у Мађарској, од Сегедина до Баје.
Напредњаци черупају и београдски буџет. Пре четири године најавили су изградњу гондоле преко Саве, од Калемегдана до Ушћа. Уз медијску кампању, да би доказали озбиљност да проблематични пројекат истерају до краја, посекли су стабла на калемегданском шеталишту. После затишја, доказали су се Вучић може притајити, али никад неће одустати ни од једне штетне акције.
Нацртом буџета Београда за 2022. предвиђено је 500.000 динара за изградњу жичаре, али већ је одређено да се у 2023. издвоји 420 милиона динара за ту намену. Поред тога, предвиђено је 320 милиона динара за набавку и подизање јарбола са заставама.
– Очигледно је да је власт померила контроверзне пројекте за период након избора, али није одустала од њих. Зато ће предстојећи избори бити и својеврсни референдум за или против ових и других најављених пројеката – каже Никола Јовановић, директор Центра за локалну самоуправу.
Јовановић указује и на то да је нацртом буџета драматично увећан износ средстава за градоначелника и заменика градоначелника.
– Са 51,8 милиона динара у овој години, овај раздео је скочио на 129,2 милиона у наредној, што представља увећање од два и по пута. Посебно забрињава чињеница да ће текућа буџетска резерва, којом дискреционо располажу градоначелник и заменик, износити 993,2 милиона динара, што отвара врата нетраспарентном трошењу новца и многим злоупотребама. Преко милион евра за кабинете Весића и Радојичића, као и текућа резерва, од скоро милијарду динара, врло лако могу указивати на припремање снажне функционерске кампање врха градске власти у првим месецима наредне године – сматра Јовановић.
По угледу на врх републичке и београдске власти, новац из џепа грађана извлаче сви напредњачки локални шерифи. Већина општинских управа то ради на исти, најпримитивнији начин, измишљањем послова и надувавањем цена по којима плаћају услуге ортачким фирмама. Како то у пракси изгледа види се у Врању, где градска власт из буџета финансира асфалтирање сокака по астрономским ценама. Недавно је улица Виктора Бубња пресвучена слојем асфалта, без постављања земљане подлоге, сређивања тротоара и замене канализационе мреже. Километар новог слоја асфалта плаћен је 20 милиона динара, односно више од 170.000 евра. Дан после пресвлачења улице, због хаварије на канализацији, прескупа инвестиција је упропашћена сечењем свежег асфалта.
Општинска власт у Трговишту ове године је потрошила око 55.000 евра „са позиције угоститељских услуга“ и „са позиције гориво“. Напредњачке јагњеће бригаде не маре за незадовољство грађана. Драган Спасић је писмом обавестио Александра Вучића о стању у Трговишту.
– Председниче, обраћам Вам се огорчен због тога што сте нам у локалној власти у Трговишту поставили људе који скрнаве морал и све норме људског понашања. Осећам се превареним јер је слоган у кампањи био „За нашу децу“, а управо децу највише понижавају. Наиме, мом детету и другој деци од почетка године није уплаћен ни један динар, а за кафане и гориво је плаћено више но што би платила војна јединица од сто војника за годину дана. Погледајте извештај који су ми они доставили, а пре тога попијте чашу воде и седите. Зато Вас молим да ми кажете следеће: Да ли је поменути слоган у кампањи само лаж и превара; да ли ћете рећи – не дам општинску власт у Трговишту; да ли Вас је срамота због непочинстава која чине Ваши људи? Предлажем следеће: Да се обратите нацији и да искрено кажете да смо преварени, да Вас не занимају обећања из кампање, него кафане и путовања и да Вам слоган у следећој кампањи буде „За наше кафане, наше гориво и нашу бахатост“ – навео је Спасић у писму, које је, уз извештај општинске управе Трговиште, доставио и редакцији Магазина Таблоид.
Пример из Трговишта је кап у мору зла, које напредњаци шире Србијом, али прецизно илуструје уверење бахатих примитиваца да они имају право да раде шта хоће с јавним ресурсима. Та пракса се стимулише и новим буџетом, којим је одређено да јавне набавке роба и услуга за државни апарат буду веће за 850 милиона евра него 2012. године. Власт огромне суме новца улаже у развој стомака и гроника напредњачких функционера, уместо да га расипа на повећање субвенција пољопривредницима, бесплатне уџбенике, веће плате лекара и наставника, или лечење деце.
Напредњаци се разликују по статусу, утицају и способности да приграбе што већи део плена, али не и по намери да искористе сваку прилику да се зграбе колико могу. Братије Вучић, Мали и Брнабић, као и пратећа ескадрила кумова-тајкуна, уграђују се у послове вредне по неколико стотина милиона евра. Нижерангирани кадрови апетите задовољавају са нешто скромнијим цифрама, а већина се задовољава „мрвицама“, провизијама, пословима и сличним паразитским комбинацијама.
Србија се налази на другом месту у Европи по стопи криминала, наводи се у недавно објављеном извештају Глобалне иницијативе против организованог криминала. Међу 44 европске земље, које су обухваћене овим истраживањем, оцењено је да само у Русији постоје веће криминалне активности, него у Србији.
У свим анализираним секторима – шверц оружја и дроге, кријумчарење људи… – истиче се политичка заштита криминалних група у Србији. Извршна власт, судство и државне институције које су надлежне за заштиту законитости не представљају брану за криминал. Наравно да власт не спречава криминал, кад их предводе исти људи.
– Власт распродаје наше реке, шуме и пољопривредно земљиште. Распродали су руднике злата и бакра, намеравају да отворе рудник литијума, распродали су Комерцијалну банку, ПКБ и друге фирме, јавни дуг се попео на 34 милијарде долара, а 2012. године је био 17 милијарди долара, у току је галопирајућа инфлација, криминал је окупирао државу, а људи једва састављају крај са крајем. Морамо да се изборимо за своју слободу, не можемо чекати странце да дођу и да промене власт зато што многима од њих одговара уцењени председник Србије, јер преко њега лакше остварују интересе својих држава. Александар Вучић је спреман на све да би сачувао себе и режим, пошто су испрљани криминалом и корупцијом – тврди Мирослав Алексић, потпредседник Народне странке.
На шта је спреман, Вучић је показао акцијама, које је предузео како би спречио једночасовну блокаду саобраћаја последњег викенда у новембру. Здруженим деловањем полиције, страначких фаланги и криминалних група Вучић је презентовао одлучност да насиљем, по цену туђих живота, угуши сваки отпор тиранији. Режимски медији су створили афмосферу линча, унапред правдајући тортуру над грађанима. У тај крвави посао укључио се и Небојша Крстић, који је на Твитеру претио припадницима иницијативе „Крени-промени“, који су најавили блокаду путева.
– Да сам ја власт „Крени-промени“ би променио име у „Крени-пливај“, те би данас од 14 сати вежбали ласту с моста – саветовао је Крстић Вучића да са моста, где је планирана блокада саобраћаја, баци људе у реку.
Не треба сумњати, Вучић ће, у неком тренутку, кад дође време за коначно свођење рачуна, прихватити Крстићеву идеју. Ко не верује, нека се сети случаја Владимира Цвијана. Вучићев пљачкашки поход на Србију већ је изазвао бројне жртве у људству и несагледиву материјалну штету. У страху од суочавања с правдом, злочинци немају други избор него да се бране насиљем.
– Децо моја драга, не бих да вас деморалишем и одговарам од овог часног посла, али морате да знате, комунисти су на власт дошли преко крви и без крви неће отићи с власти – рекао је сликар Мића Поповић студентима, који су у зиму 1996. године протестовали због изборне крађе.
Све што је Поповић рекао тада, вреди и данас. Нормални људи морају да се прихвате часног посла ослобођења Србије од напредњачког зла, иако се зна да ће зликовци употребити силу у одбрани од истине, правде и закона. Александар Вучић је прошле године у крви угушио спонтане протесте пред Домом Народне скупштине. Сада је наставио брутални обрачун с народом. Вучић само тако може да брани своју слободу. Србија, такође, мора да се избори за своју слободу. Није могуће да слободни буду и Вучић и Србија. Или он, или Србија.
magazin-tabloid.com
