Пљачке гурнуте у заборав

Београд – Европска комисија (ЕК), а потом и Европски парламент (ЕП) тражили су још пре седам година да Влада Србије преиспита 24 спорне приватизације изведене од 2004. до 2011. године. Иако се свака српска влада заклињала да ће решити овај проблем, и данас се бројни случајеви вуку по судовима, а процењује се да је кроз те спорне приватизације држава оштећена за око осам милијарди евра.

На том списку је и панчевачка Азотара за коју је Министарство привреде ових дана пред Привредним судом поднело захтев за покретање стечаја. Прошлу годину Азотара је завршила са губитком од 34 милиона евра, а уз дуг банкама од 17 милиона евра губици су двоструко већи од вредности фабрике. Више од 1.000 радника ће остати без посла.

Смедеревска Железара је најпознатији случај од 24 спорне приватизације. Иако данас с доласком Кинеза послује солидно, обавезе и дугови остали су у наслеђе држави. Укупни губитак овог предузећа досегао је невероватних 500 милиона евра. Спорно је било што је Железара продата непосредном погодбом америчком Ју Ес стилу за само 23 милиона евра.

Зрењанинска Југоремедија је у стечају од новембра 2016. године, а неколико пута је безуспешно нуђена потенцијалним купцима. Тренутна цена јој је 30.000 евра. Земунска Галеника, чији је случај био и пред међународном арбитражом, нашла је солидног газду. Луксембуршки Елиус је купио ову фабрику лекова и послује с профитом.

Недостатак доказа

У поступку против троје окривљених у предмету Нуба инвест бивши министар екологије Оливер Дулић осуђен је првостепено на три и по године затвора. Пре месец дана Апелациони суд је укинио ту пресуду и вратио случај на поновно суђење. У предметима Мобтел и Национална штедионица тужилаштво је након истраге донело одлуку о обустави поступка због недостатка доказа.

Технохемија се дуго повлачила по новинама, а Специјални суд у Београду је тек марта ове године на две и по године затвора осудио бившег директора Агенције за приватизацију Миодрага Ђорђевића и још двоје његових сарадника за злоупотребе службеног положаја из 2005. године.

Случај Керамике из Кањиже је специфичан јер је полиција шест пута опструисала спровођење судске одлуке и увођење већинских власника и легалних органа у предузеће. На крају је тужилаштво донело одлуку да нема основа за покретање кривичног поступка, а компанија је данас у власништву кипарске фирме.
Проблематична је била и приватизација чувеног „Ц маркета“ где је створена ситуација у којој се није знало колико фирма заиста вреди. На крају су бизнисмени Милан Беко и Мирослав Мишковић купили 75 одсто акција Ц маркета за око 53 милиона долара. Бивши мали власници Ц маркета су тврдили да су њихове акције 2001. процењене на око 1.100 евра, а продате за око 200. На крају је закључено да нема елемената за кривично гоњење, а најпознатији трговински ланац Мишковић је препродао Белгијанцима.

Заборав пао на 14 предмета

Нема правосудног епилога поводом 14 од 24 приватизације са списка. То су случајеви Сартида, АТП Војводине, Луке Београд, „Вечерњих новости“, Заставе електро, Срболека, Техмохемије, Просвете, Азотаре, Трудбеника, Нубе, Извоза шећера у земље ЕУ, Србија туриста и Галенике.
За Путник се још не зна статус јер се поступак води пред међународним судом.

Акционари Луке Београд тврдили су да су њихове деонице вределе по 22,18 евра, а да су због погрешно урађене процене вредности капитала продате за по девет евра. Они су наводили да су оштећени за укупно 71,5 милиона евра, а држава за око 400.000 евра. За незаконитости у продаји луксембуршком Волдфрину оптужен је бивши министар привреде Предраг Бубало, али је прошле године ослобођен. Власник овог предузећа данас је Милан Беко, а Луци Београд у пословном смислу не цветају руже.

Путник је на јавном тендеру у мају 2003. године продат преко Агенције за приватизацију Униворлд холдингс лимитеду Србе Илића. Агенција за приватизацију је уговор раскинула две године касније, па је случај доспео до Међународног арбитражног суда који је решен у корист Илићеве фирме. Агенција за приватизацију није се обазирала на међународне судије, па је Путник поново продат, али Кипранима.

Поступци се вуку годинама

Члан Савета за борбу против корупције Јелисавета Василић каже за „Вести“ да су достављали писане доказе о озбиљним сумњама у вези спорне 24 приватизације, али да је мало урађено на кажњавању.

– Недопустиво дуго трају предистражни поступци. По мом мишљењу, ниједан поступак не би смео да траје дуже од пет година, док поступак у случају Сартид траје 14 година – каже Јелисавета Василић.

Кажњен наногицом

Ветеринарски завод Земун 2005. године купила је компанија Зекстра, бизнисмена и бившег председника ФК Партизан Драгана Ђурића, за 9,1 милиона евра.

Ђурић је после признавања кривичног дела злоупотребе положаја одговорног лица, а везано за поступак приватизације Ветеринарског завода добио казну да годину дана проведе у кућном затвору са наногицом, као и новчану исплату. Прошле године је Завод изашао из стечаја.

Нелогичан стечај Азотаре

Бранко Павловић је био директор Агенције за приватизацију 2004. године. После три месеца је смењен, а онда су изведене спорне приватизације. Павловић за „Вести“ каже да му стечај у Азотари не делује као логично решење.

„Дешавања с Азотаром су необична. Није одржана Скупштина поверилаца или бар то није познато јавности. Из предузећа је издвојена лука у корист Србијагаса, што ми такође не изгледа добро. Питање је да ли оно што је остало од Азотаре може да послује профитабилно“, каже Павловић.

Н. С. Прерадовић / Вести