Пљачком до судњег дана: Електропривреда Србије у рукама криминалних фракција

Најновија догађања око децембарских рачуна за струју показују хаос који под руководством СНС-а влада у ЕПС-у. Смена Дејана Васића, директора ЕПС Снабдевања, јесте покушај да се нађе кривац за непримерено понашање министарке Зоране Михајловић. Са ким госпођа министарка ратује, и какву стратегију воде кланови око ње. истраживао је Таблоидов инсајдер из врха ЕПС-а

Технологија рада је таква да пет диструбутивних предузећа ЕПС-а (три под контролом СНС, једно под СПС и једно под Јединственом Србијом) излазе на терен, очитавају бројила, раде обрачун, штампају и достављају рачуне у име и за рачун ЕПС Снабдевања.

Новац од купаца се уплаћује ЕПС Снабдевању који тај новац прослеђује ЕПС-у, а овај даље дистрибуцијама и електранама. Смењени Дејан Васић као директор ЕПС Снабдевања није имао никакакав утицај на било коју од ових активности, а наводно је одговоран.

Да нешто наводно није у реду са рачунима, прва је “открила” министарка Михајловић и то обнародовала на конференцију за штампу, која је одржавана сасвим другим поводом, а да пре тога директору ЕПС Обрадовићу није ништа рекла. И онда је тема постала интересантна за штампа, грађани су почели да се жале…

Догађаји око рачуна за струју су, уствари, покушај министарке Михајловић да кроз проналажење “афера” лично себе промовише, а уз то и дефинитивно обори директора ЕПС Обрадовића, међутим, врх СНС је постао свестан да је ЕПС у њиховој надлежности и да то може да обори предстојећи изборни резултат СНС, па су министарки наредили да стишава ситуацију, нађен је жртвени јарац, а министарка после првих тешких речи почиње да спушта тон.

Анализа је показала да од пет дистрибуција проблема са рачунима имају у две, и то у Београду и у Нишу. ПД Југоисток Ниш је под старатељством СПС и њиховог директора др Игора Новаковића, професора на бројним угледним установама, укључујући и Вишу школу у Блацу. Југоисток Ниш, а посебно његов огранак Ниш је већ годинама најлошија дистрибуција у ЕПС-у, где се доласком Новаковића и овако лоша ситуација још више погоршала, тако да све што се деси у Нишу, ма колико било лоше, није изненађење. Новаковић на састанцима испољава професионалну професорску деформацију, мислећи да је пред студентима, и са пиједестала држи нарцисодине и бескорисне говоре у непрекидном трајању од 45 минута. Колеге из дирекције ЕПС за њега кажу да “боли колико Новаковић ништа не зна”.

Електродистрибуција Боград је озбиљнији случај. Директор ЕДБ је Зоран Рајовић, лош студент Универзитета у Приштини, био је у трећој линији руковођења у Електрокосмету Приштина, и доласком СНС постаје директор најосетљивије дистрибуције у ЕПС, где запошљава само земљаке, а на функције доводи исто тако земљаке. Електрокосмет је био најлошија фирма у ЕПС, а сада су њени кадрови преко Рајовића преплавили ЕДБ. Рајовића су на место директора ЕДБ довели Драган Вељић, Беранац, директор правних послова ЕПС и један саветник директора ЕПС Обрадовића, члан извршног одбора СНС. Рајовић и Вељић су црна тројка и врх такозване Кестен групе.

Рајовић је, одмах пошто је постао директор ЕДБ, везано за софтвер којим се обрачунавају и штампају рачуни раскинуо уговор са Електротехничким факултетом из Београда, и без расписивања јавне набавке, кршећи Закон о јавним набавкама (злоупотреба службеног положаја), а све по налогу Вељића, посао доделио фирми Проинтер (власник извесни Квргић) из њиховог јата.
Квргић је, иако лице које не ради у ЕПС-у, одлазио до људи из ЕПС и саопштавао им да су смењени, што им се наредног радног дана и догодило. Одлазио је на Електротехнички факултет у Београду и нудио им да, када изгубе уговор, наставе да раде преко његове фирме што декан факултета није прихватио. Рајовић је и један од 75 кандидата који су се пријавили на конкурс за директора ЕПС-а и представљао је заједничког кандидата министарке енергетике и такозвена Кестен групе.
По свему судећи, Рајовићу је министарка Михајловић дала налог да софтверски генерише лажне рачуне, како би могла да нападне директора Обрадовића. Рајовић је Квргићу пренео налог и проблем са рачунима је кренуо. Запажа се да су поједини потрошачи који су имали проблем са рачунима и раније били у сличном проблему што говори да Квргић и његови софтвераши нису били баш креативни. Министарка је, знајући да су лоши рачуни у оптицају, кренула у напад, али је јој је из врха СНС наређено да стане.

Дан након што је смењен директор ЕПС Снабдевање Дејан Васић, министарка без присуства директора ЕПС-а сазвала је директоре пет ЕПС-ових електродистрибуција, да би им одржала лекцију, уз констатацију да, ако се још једном понови, неће да се извуку.

Дејан Васић, као просечни СНС-овац на овој функцији и провинцијалац из Кучева, није ни заслуживао ово важно место у ЕПС, али за наводни проблем са рачунима он није крив, већ је искључива кривица на министарки Михајловић и Зорану Рајовићу, директору ЕДБ-а.

Састанак министра са директорима дистрибуција, којим није надређен, а без присуства директора ЕПС-а би у неким нормалнијим условима био тежак прекршај министра, а овај потез показује да министарка не зна шта је њен посао, или није компетентна да га ради, већ јој је основни циљ лична промоција. Свакодневним коментарисањем разних тема министарка је завредила надимак “први глас Србије”.

Лик и дело Зорана Рајовића обилује још занимљивим прилозима за биографију. Рајовић је и власник приватне фирме за електроинсталационе и грађевинске радове. Недавно га је у центру Београда, где има кућу (још један борац за српске интересе који има некретнине у Београду) неко озбиљно претукао штанглом, познаваоци овог случаја кажу да је пребијање дело професионалца и то као опомена. Да ли је то опомена због послова у Електродистрибуцији Београд, послова око његове приватне фирме или кашњења у отплати коцкарских дугова.

Везано за послове у ЕПС-у збирка радова Зорана Рајовића је систематизована у материјалу од 50 страна који је директор ЕПС Обрадовић доставио Управном одбору ЕПС-а, када је желео да га смени, али је предлог пред седницу УО повукао. Предметни материјал је добра основа за истрагу надлежних органа.

Резултати рада госпође министарке

Афером око рачуна за струју, која се министарки вратила као бумеранг, а коју је лансирала са основним циљем да директор ЕПС Обрадовић најзад буде смењен, министарка је нанела штету ЕПС-у, али и СНС-у, јер је ЕПС у надлежности ове странке.
Пред парламентарне изборе корисно би било да се осврнемо на резултате рада министарке Михајловић, пре свега на негативне последице њеног рада на сектор, које се виде и лошим резултатима рада ЕПС Снабдевања. Лоши резултати су резултат неспособних кадрова СНС-а, али и лоше концепције на коју је фирма постављена. Садашњим начином рада ово предузеће је фирма – Франкештајн. Наиме, на постојеће дистрибуције између ЕПС-а и купаца је стављена фирма ЕПС Снабдевање, која нема никакве могућности контроле и наређивања над дистрибуцијама. Без икакве потребе, а зарад одржавања локалних пашалука у ЕПС-у спречено је формирање оперативне фирме, чиме су задовољни и СНС на локалном нивоу (преусмеравање новца у друге токове преко директора електродистрибуција и њихових огранака), а задовљна је и министарка Михајловић јер тиме ЕПС чини рањивим са могућношћу његовог коначног урушавања што је у последњих 13 година животна мисија министарке Михајловић, о чему ће речи бити касније.

ЕПС Снабдевање је на погрешне основе поставила министарка Михајловић, а онда се уз коментар да ће да исправе глупости министарке Михајловић свој допринос даљој нефункционалној надградњи ЕПС Снабдевања, поред директора ЕПС-а Обрадовића, дали и ХР менаџер Драгана Рајачић, финансијски директор ЕПС Александар Сурла и ИТ директор ЕПС Драган Јеремић, који су на висока места у ЕПС дошли као Обрадовићеви блиски сарадници, а при томе данас, годину и по дана од доласка, не познају ни организацију ЕПС-а, а камоли његово функционисање, а како су пре доласка у ЕПС радили неке послове далеко испод овог нивоа, логично је да су од ЕПС Снабдевања направили Франкештајна. Финале на овакву структуру ЕПС Снабдевања је дао Драган Вељић (тврда линија СНС-а) који је директор правних послова ЕПС.
Михајловићка је и директно спречила идеју корпоративизације ЕПС, јер би на тај начин директори ЕПС који су јој одани изгубили на значају, а тиме би и министарка сама изгубила утицај.

Министарка Михајловић је кривац и за потписивање меморандума са фирмом Оне Гига за изградњу соларног парка од 1ГW (1.000МW). Свима који су иоле били упознати са овим пројектом (изузев министарки) било је јасно да је он нереалан, оно око чега нису били сигурни је да ли је у питању било прање новца, набавка земљишта за друге сврхе, или превара. Министарка се ни једном није запитала зашто баш у Србији, да ли Србија има више сунца него например југ Италије (актери уговора су држављани Италије), шта са пластичним отпадом који остаје после рада оваквог објекта, да ли ЈП ЕМС може да балансира овакву снагу.

У неким саопштењима која су дата медијима каже се да је носилац овог споразума био министар Динкић, што не може да аболира министарку Михајловић јер је морала знати шта негативно носи овај споразум. Према томе, искључива одговорност за штету коју ће Србија да претрпи у арбитражном процесу у Лондону је на њој.

Подсећамо да је министарка Михајловић у лето 2012. године одбила да да сагласност ЕПС за интервентни увоз струје, па је ЕПС морао да у погон пусти прескупе Панонске електране које раде на мазут, чиме је ЕПС претрпео штету од око 5 милиона евра. Такође по налогу министарке Михајловић, ЕПС је крајем 2012. године без икакве потребе купио струју од Електропривреде Републике Српске, чак и у месецима када му по електроенергетском портфолију та струја није требала, чиме је ЕПС претрпео штету од око 12 милиона евра.

Драган Влаисављевић, директор Дирекције за трговину електричном енергијом ЕПС, рачунски променом начина билансирања вештачки без икакве потребе смањио предвиђање производње хидроелектрана путем усвајања такозване 70-одстотне вероватноће дотока воде, уместо 50 одсто, која је до тада важила, и тиме је предвиђање производње хидроелектрана ЕПС смањио са око 11,2 на око 10,4 ТWх годишње, односно око 0,8ТWХ или 800 ГWх електричне енергије мање.
Овако снањена производња је показала да нема потребе за куповином, а он је ипак извршио куповину енергије од Електропривреде Републиике Српске, а која ЕПС-у није била потребна, купљено је око 500ГWх, а ЕПС је кроз рачунско смањење производње хидроелектрана имао резерву од око 800 ГWх. Анализа рада у 2013. години је показала да је производња струје из хидроелектрана далеко већа од прогнозиране, а прогноза која је (кроз смањењу хидрологију) намерно умањена да би се повећале потребе за увозом.

Крајем 2013. се ЕПС опет јавио на конкурс Електропривреде Републике Српске за 2014. годину и купио око 20 МW (175ГWх) иако је поред резерве од наведеноих 800 ГWх имао и додатну због отказивања уговора са Електропривредно Црне Горе за ХЕ Пива, чиме се ЕПС ослободила количина око 110 МW такозване базне енергије, или око 1.000 ГWх, што значи да му базна негарантована енергија није потребна. ЕПС је ову енергију платио по цени 40,20 еура/МWх, док су други енергију за први квартал 2014, која је по правилу скупља од годишње енергије коју је куповао ЕПС, плаћали доста јевтиније, око 35 евра/МWх. Значи ЕПС је куповао скупо оно што му не треба.

Приказујући своје успехе у трговини електричне енергије, у извештајима које се достављају само министартсву али не и другима у ЕПС, наводи се да је ЕПС продавао енергију скупље него што је куповао. При томе се заборавља да је предметну енергију могао да прода из својих капацитета, и прећуткујући да је куповао тзв. базну енергију, а продавао претежно вршну (најтраженију) енергију, па је и логично да је таква енергија скупља. Користећи заштиту министарке Михајловић, Драган Влаисављевић у објашњавању свог рада, надмено и са висине, користи флоскуле “да нема шта да се објашњава онима који не разумеју”, да “ЕПС користи свој хардвер да од млека прави путер и кајмак” (тачно, само што је путер ужегао, а кајмак прокисао).

Капацитет Зоране Михајловић

У ЈП ЕМС, министарка Мiхајловић нема приступ, пошто је директор ЈП ЕПС Никола Петровић, кум и дугогодишњи пријатељ Александра Вучића, па је утицај Михајловићеве остао ван ЈП ЕМС.

Покушала је да уђе и преузме контролу у Србијагасу, али је грубо одбијена од стране СПС. Југоросгас је исто тако одбио њен покушај мешања. Била је противник Јужног тока, па је и ту остала кратких рукава. У НИС не може ни да привири, јер је у већинском власништву Газпрома. Транснафта је за време директоровања Милоша Томића била под њеном контролом, али је то мала, и фирма без значаја. Остаје ЕПС где је због слабе позиције директора Обрадовића направила хаос, а урушавање ЕПС јој је и дугогодишњи циљ, а о чему је јануара 2014. године у листу Данас говорио и председник синдиката ЕПС Милан Ђорђевић.
Пре ове афере промовисала је нови изглед рачуна за струју. Прво рачун, садржај рачуна није у њеној надлежности, вец његов садржај прописује Агенција за енергетику републике Србије. Друго, јавни снабдевач ради предлог његовог изгледа и доставља га Агенцији за енергетику на контролу и сагласност, тако да је улога министарке у овом послу искључиво лична промоција свега и свачега.

Хвали се туђим резултатима, а то што је за свој рад добила негативне оцене, последњи пут половином јануара 2014 и то из Брисела на тему обновљивих извора енергије, није битно.

Министарка није у стању да функционише у нормалним условима, већ се њен рад искључиво одвија у лансирању кризних ситуација где онда тобоже смирује и заводи ред. Везано за њене односе са окружењем, карактеристичан је и случај из 2000. године када је била запослена у ЈП Електроисток, и када се са колегиницом из канцеларије физички обрачуналава, после чега ју је др Аца Марковић, садашњи председник Надзорног одбора ЕПС, а тадашњи директор ЈП Електроисток, сменио са руководећег положаја.

Мисија и најближе окружење

Министарка Михајловић је свој радни век провела у променама – мењала је странке (СПС, Г17, СНС са кратким излетом у ДС), а мењала је и животне партнере. Оно у чему је доследна је критика свега што се дешава у ЕПС. Наиме, пре десетак година се заједно са Лабусом, Динкићем и Влаховићем залагала за одвајање електродистрибуција од ЕПС не би ли западним компанијама отворила тржисте електричне енергије. У исто време је у трговини гасом, са позиције Лабусове саветнице за енергетику, кумовала око спречавања увоза гаса од Газпрома и протежирала мађарски МОЛ.

Сада је као ресорни министар утицала да се формира нефункционални јавни снабдевач струјом (ЕПС Снабдевање) како би ослабила позицију ЕПС, а учесталим неоснованим критикама ЕПС урушила и овако слабу наплату. Уствари министарка Михајловић жели да по налогу центара моћи дефинитивно уруши ЕПС и распрода га на парче, чиме би се завршио план који је први почео да се реализује у време ДОС-а.

Члан је удружења Еаст Wест Бридге (www.еwб.рс) које је по тврдњи са сајта овог удружења испостава Трилатерале (светски владари из сенке). Чланови овог удружења немају много везе са СНС и енергетиком, али имају са министарством пошто је, поред министарке, у овом удружењу и један од оснивача и Дејан Новаковић државни секретар у министарству енергетике. Члан удружења и Ђорђе Вукотић који је правни саветник министарства енергетике. Члан удружења је и Лидија Удовички (сестра Кори Удовички), супруга власника фирме ЦWП која је добила енергетске дозволе за ветропарк у Ковину.

Консултант Михајловићеве у министарству енергетике је Слободан Ружић који је био заменик министра енергетике у време када је министар била Кори Удовички (ДС). Ружић је по одласку из министарства отворио приватну консултантску фирму где је од Европске Агенције за Реконструкцију (ЕАР) преко тадашњег утицајног Иан Броwна добио консултантске уговоре вредне више милиона евра. Иан Броwн је сада представник ЕБРД банке у Београду, а министарка Михајловић је представник Србије у овој банци.

Саветник министра Михајловић је и Љубомир Арсенијевић који је пензионер и са својих преко 70 година старости нагло заволео СНС. Пре тога је био саветник у Социете Генерал банци, а потом у прошлом мандату Владе Србије и саветник Божидара Ђелића.
Иако је место министра енергетике експонирано, на економске токове у сектору не утиче министарство већ Агенција за енергетику Србије (АЕРС).

Савет ове агенције броји пет чланова, а занимљиво је да иако је од избора протекло скоро две године, СНС нема представника у овом телу, али зато ДС има два. Наиме, председник Савета агенције је Љубо Мачић, члан ДС, који је на ово место постављен 2004. године за мандата збуњеног ДСС министра Радомира Наумова, јер је то од њега захтевао црногорски лоби у оквиру ДСС-а, што је свесрдно подржала и горе поменута Европска агенција за реконструкцију (ЕАР).

ЕАР који је тада финансирао прве две године рада АЕРС, па је утицао на избор осталих запослених, па су се тако у ЕАР запослили и Гордан Танић (бивши радник ЕАР), Аца Вучковић близак сарадник Слободана Ружића и Љиљана Хаџибабић. Она је врло интересантна, пошто је у време ДОС била помоћник министарке К. Удовички. После је радила у фирми Слободана Ружића.
У мандату премијера Мирка Цветковића, Љубу Мачићу је продужен мандат на нових пет година пошто се Цветковић и Мачић знају из времена када је Цветковић испред Рударског института радио за ЕПС. Хаџибабићева тада бива изабрана за члана Савета агенције (где је до тада била запослена) на препоруку Вука Јеремића, тадашњег министра иностраних послова Србије, пошто су Јеремић и Хаџибабићкин син заједно студирали физику у Лондону.

И поред свега АЕРС, за две године нове Владе Србије, остаје нетакнута.

Кадрови СНС у ЕПС

Безвлашће у ЕПС је започело за време претходног директора ЕПС Драгомира Марковића (ДС), који је током свог мандата дозволио да се отргну електродистрибуције. Овоме су кумовали и значајно допринели др Аца Марковић (СПС) тада и сада председник УО ЕПС и Животије Јовановић тада директор дирекције за дистрибуцију ЕПС, а сада заменик директора ЕПС.
Хаос се наставио и појачао доласком Александра Обрадовића на чело ЕПС-а, када су се и производна предузећа, а пре свега Колубара и Костолац, отргли од ЕПС.

О Драгану Јовановићу, директору Костолца смо писали у протекле две три године и сигурни смо да ће и он доћи на удар надлежних органа.

Овом приликом морамо да поменемо и Драгана Вељића, можда и главног идеолога Кестен групе. Помињемо због тога што би он, по својој биографији, требао да буде један од бољих СНС кадрова. Вељић је завршио правни факултет у Београду, био је судија у Лајковцу, да би као и сваки Кестен пореклом из Црне Горе схватио да има и лакших ствари у животу, и кренуо је путем мењања фирми, а једно време је чак живео и у Италији, да би се сада скрасио на месту директора дирекције ЕПС за правне послове.

Вељић, наравно, има возача који је исто тако пореклом са Косова и има три паркинг места резервисана само за њега и то испред пословне зграде у Балканској 13.

Пошто му је плата мала, постао је председник надзорног одбора Енергопројекта, а затим је био члан УО ЈП ЕПС (више није), а још увек је члан надзорног одбора ПД Ибарске хидроелектране и ПД Дримско лимске хидроелектране.

У управи је рукометног клуба Црвена звезда, где преко ЕПС обезбеђује донације. У ЕПС је у року од пар месеци од доласка запослио и неколико блиских рођака, а свог сина није запослеио у ЕПС већ у ЈП ЕМС који исто тако држи СНС а пошто су плате у државним фирмама осредње дечко је постао и члан УО једне од фирми које контролише СНС.

Само у току 2013. године у ЕПС је запослено око 2.700 људи без икакве реалне потребе. У дирекцији ЕПС је новозапослених у 2013. било између 100 и 110, а порастао је и број возача службених аутомобила.

Пише: Инсајдер Е – 7

Таблоид