Без тенкова и митраљеза, без војске и униформе, већ уз помоћ огромне надуване жуте патке, група добродржећих седокосих мушкараца у црним оделима са машнама и ташнама преузела је власт у Бразилу.
Док се тај балон у облику патке по врућини „невино” брчкао у базену испред бразилског конгреса, иза њега је, заштићено крилима, пливало море пачића, а унутра су законодавци свргавали председницу Дилму Русеф, затирали пут дванаестогодишњој владавини Радничке партије и утирали пут новој власти.
Џиновска маскота је упловила у Бразил још пре две-три године, када су почели масовни протести против левичарске владе Дилме Русеф и владајуће Радничке партије, којој се спочитавало да је сувише новца одвајала за социјалне пројекте, а премало остављала мултинационалним компанијама.
Да је Вашингтон одлучио да поново крене у поход на Латинску Америку и да овога пута задње двориште не заузимају мрачни сиво-маслинасти војници, већ специјалисти за мекане пучеве – могло се видети из мноштва детаља које су откривали истраживачки новинар и правник Глен Гринвалд, узбуњивач Едвард Сноуден, аустралијски новинар Џулијан Асанж, бразилски филозоф и теолог ослобођења Леонардо Боф.
Из депеша процурелих преко „Викиликса”, на које је Гринвалд скренуо пажњу, види се да је нови привремени председник Бразила Мишел Темер још пре десетак година са представницима ЦИА договарао како да свргне са власти Лулу да Силву, лидера радничког покрета, кога је наследила Дилма Русеф.
Одмах после суспензије бразилске председнице, један од главних сарадника новог председника Бразила отпутовао је у тродневну посету Вашингтону. Тамо се срео са члановима лобистичке фирме „Стонбриџ груп”, бившом америчком државном секретарком Мадлен Олбрајт и бившим америчким амбасадором у Бразилу Томасом Шеноном.
На овај податак указује Глен Гринвалд на свом сајту „Интерсепт”. То је исти онај новинар, добитник Пулицерове награде, који је први објавио у „Гардијану” серију текстова с подацима (добијеним од Едварда Сноудена) о пракси америчке обавештајне службе да прислушкује милионе обичних грађана и велики број шефова држава. Сноуден је преко Гринвалда први скренуо пажњу на податак да је америчка служба имала приступ телефонским разговорима и електронској преписци Дилме Русеф. Због тога што Вашингтон није разјаснио зашто су је прислушкивале америчке службе, шефица Бразила одложила је званичну државну посету САД пре три године.
Актуелна америчка амбасадорка у Бразилији има искуство с државним ударима у Јужној Америци. За поједине независне латиноамеричке аналитичаре, нема никакве сумње да је амбасадорка Лилијана Ајалде (60) специјализована баш за „меке ударе”, какви су изведени у Бразилу уз помоћ паткице. Претходно је Лилијана Ајалде обављала највишу дипломатску функцију у Парагвају, где је на сличан начин као у Бразилу збачен тадашњи председник Фернандо Луго. Његов потпредседник је, пре него што је кумовао суспензији Луга, често одлазио на консултације у амбасаду САД у Асунсиону.
Патку која је послужила као маскота за протесте против Дилме Русеф произвела је Федерација крупних индустријалаца из Сао Паула у једном од својих погона. Она је по дизајну врло слична делу холандског уметника Флорентина Хофмана, који креира пластичне животиње натприродне величине. Прву патку направљену као огромну играчку у џиновској кади креирао је за уметнички фестивал у Хонгконгу, а она је произведена у истој фабрици у Сао Паулу из које је избачена и бразилска патка припремљена да помогне у збацивању левице.
Хофман је чак због тога бразилским индустријалцима припретио да ће их тужити за употребу његовог ауторског дела. Уметник из Холандије такође сматра да је срамота што се његово сатирично уметничко дело „злоупотребљава за политичку пропаганду”.
Бразилска патка уместо зеница у очима има слова икс, па се њени произвођачи правдају да нису преузели идеју и да је њихова патка оригинал. У португалском језику је иначе „платити патки” израз који се односи на праксу плаћања некоме (патки) за туђе грешке. Слоган протеста у Бразилу био је сличан својевременим албанским протестима на Косову, када су протестанти узвикивали: „Трепча ради, Београд се гради”.
Патка је пренадувана како би показала да председница Дилма Русеф испушта пачије гласове да би помогла сиротињи, док повећава дажбине богатим индустријалцима који вуку бразилски развој, указују латиноамерички аналитичари. По њиховом мишљењу, коме се придружује и амерички новинар истраживач Вејн Мадсен, читаву „револуцију жуте патке” осмислила је и финансирала ЦИА. Она је спроведена преко агената „меке силе” ЦИА на домаћем терену: корумпираних конгресмена, медија у власништву великих корпорација и канцеларија федералног тужилаштва у Бразилу.
Мадсен тврди да се у заверу око свргавања левице (не само у Бразилу већ и на читавом континенту) умешао и Џорџ Сорос. Он координира уличне протесте и диригује примамљивим паролама. „Изађите на улицу, време је за слободу”, исписано је крупним словима у јарким бојама на мајицама демонстраната.
Они пролазе углавном авенијама познатим по концентрацији великог капитала. У сиромашним крајевима града и у фавелама људи се не буне. Они страхују да ће збацивањем Радничке партије са власти остати без социјалних бенефиција, којима је за последњих десетак година тридесет милиона људи извучено из крајњег сиромаштва.
Али како је ова револуција за две године надувана у Ленглију, тако је почела да се издувава у Бразилу. Још није прошло ни месец дана откад је нова мушка бела влада заузела фотеље, а већ се укидају корпе намирница за сиромашне и креше се буџет за школство и здравство. Док министри укидају регионалне споразуме, нови председник је обећао да ће употребити свој утицај да се Венецуела суспендује из Организације америчких држава због кршења демократских принципа.
Како год да окренете, некој патки ће рачун доћи на наплату, рекла је пре неки дан Дилма Русеф, учествујући у протестима на којима се тражи њен повратак.
Зорана Шуваковић,Политика.рс
