У Србији 25,4 одсто становника живи у ризику од сиромаштва, а новчана социјална помоћ не може да задовољи основне животне потребе. При том, још девет одсто људи је апсолутно сиромашно, шта значи да укупно трећина Србије живи у беди.
Док се власт хвали успесима и “никад већим растом у историји”, статистичке чињенице су сурове и неумољиве. Стопа ризика од сиромаштва увећала се од 2013. са 24,5 одсто на 25,4 у прошлој години. Бедом је Србија на првом месту у Европи, а иза нас су само Румунија и Бугарска са 22 одсто.
Економиста Биљана Младеновић на представљању Мапе сиромаштва у Србији обелоданила је да статистички подаци и анкете показују да је око девет одсто грађана (630.000) апсолутно сиромашно, док 1,8 милиона људи прима месечно око 15.920 динара (око 130 евра) и спада у групу угрожених сиромаштвом.
Дакле, кад се зброји 630.000 убоге сиротиње и житеља који живе са мање од 130 евра, јасно је да 2,43 милиона људи (од 7,164 милиона становника) у Србији живи у сиромаштву. То су подаци Тима Владе Србије за социјално укључивање и смањење сиромаштва и туга целе земље.
Члан Европског комитета за социјална права Савета Европе Франсоа Вандам упозорио је да Србија не испуњава елементе из Европске социјалне повеље који се односе на висину социјалних давања и неке елементе социјалне заштите.
– Када упоредимо висину социјалне помоћи са другим земљама Србија има недостатке – оценио је бираним речима Вандам.
Младима најгоре
У Србији су по ризику од сиромаштва најугроженији млади између 18 и 24 године. Њих чак 30,3 одсто је сиромашно. Они у пуној радној снази од 25 до 54 године имају ризик од сиромаштва 25,7 одсто, док је угроженост старијих од 65 година 19,7 одсто, због каквих-таквих пензија које су зарад социјалног мира редовне.
Главни недостатак односно проблем је изузетно ниска социјална помоћ за угрожене грађане. То је потврдио и Ненад Иванишевић, државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, који каже да је социјална новчана помоћ по особи 5.000 динара месечно или око четрдесетак евра.
Дакле, убоги сиромах мора да прегура дан са 166 динара или 1,3 евра, у шта се никако не могу урачунати трошкови становања, транспорта и комуналних услуга.
У земљи захваћеној белом кугом, ризик од сиромаштва највећи је међу домаћинствима која чине две одрасле особе са троје или више деце, где стопа износи 35,8 одсто, као и међу самохраним родитељима са једним или више издржаване деце 35,4 одсто.
Једино Вучић задовољан
У јавности је доста цитирана изјава премијера Србије Александра Вучића да неке жене узму за једно дете 4.500 динара, за друго 11.000 динара, па тако добију износ у висине минималне плате и не желе да раде.
Та изјава изазвала је огорчење јавности, после чега су уследили деманти упркос видео-снимцима на интернету, а Вучић се брзо огласио, наводећи да су злонамерни новинари његову изјаву фалсификовали.
Права слика још црња
Економиста Бранко Драгаш каже да су беда, чемер и апатија одавно захватили ове просторе, а према његовој процени социјална слика Србије далеко је гора од званичних података, односно да чак 60 одсто грађана Србије живи на граници тоталног сиромаштва.
– Политичари су земљу довели на границу банкрота. Они све економске проблеме решавају новим кредитима. Нико не мисли на отварање нових радних места и подизање мизерног стандарда грађана – каже Драгаш.
Манир умањивања процента беде кроз статистичке податке није само српски изум. На пример, у Црној Гори испод границе сиромаштва живи више од 50.000 људи који имају примања нижа од 185 евра, а чак 64.000 људи добија разне видове социјалне помоћи. Међутим, председник Радничке партије Јанко Вучинић каже да је број сиромашних у Црној Гори много већи и да око 70.000 људи преживљава са по два евра дневно.
Н. Поповић – Вести
