Немири у Кијеву и на територији читаве Украјине се настављају. Жртава има све више. Међу њима су и мирни грађани. На почетку су ове акције биле планиране као протест против актуелне власти. Али да ли се могу тако сада назвати?
Са овим питањем смо се обратили српском политикологу, главном уреднику интернет портала „Нова српска политичка мисао“ Ђорђу Вукадиновићу:
– Мислим да су догађаји у центру Кијева већ одавно изашли из онога што се може назвати протестима и демократским изражавањем воље народа. Прерасли су у отворену побуну. Није на последњем месту и фашистички симболи из времена Другог Светског рата. Њих је било много. Више него очигледно да је у питању отворен покушај државног удара, смене власти преусмеравања спољнополитичког курса Украјине у једном антируском правцу. Да не говорим о људским жртвама и директним оружаним нападима на полицију и органа реда и зграде Владе и Министарства. Ово показује да је вероватно то више и планирано. Дакле реч је о рушењу и власти, и институција, а у великој мери чак и саме Украјинске државе. У неком смислу то се ради по сценарију који је већ виђен у такозваним баршунастим, ружичастим и другим револуцијама који смо гледали последњих петнаест година у разним деловима планете.
Сврставајући ове догађаје у револуције, Ђорђе Вукадиновић је подсетио на догађаје 90-тих година у Србији: покрет Отпор, свргавање Милошевића, све се, према речима нашег саговорника одвијало по истом сценарију:
На срећу у Београду то је прошло мање драматично и било мање крваво. Оно што је сигурно јасно да је утицај западних сила директан и финансијски и логистички. У то нема никакве сумње. Закључено је са 5. октобром и рушењем Милоишевића. И оно што сад гледамо у Украјини опасност је заиста велика. Просто не може се игнорисати с тим што просто у Србији је то било мање крваво. Делови Милошевићевог војног и политичког апарата су били прешли на другу страну. Вероватно би слично крвопрочиће било и у Београду. Али то је избегнуто. Али у Украјини све је драматичније и крвавије.
Број жртава немира у Украјини већ сада се броји десетинама. Чинило се да су председник државе Виктор Јанукович и лидери опозиције договорили о примирју. Али, оно је било нарушено: већ је следећег јутра снајпериста ранио 20 припадника полиције. И уопште, јесу ли сада могући преговори када гине толико људи, тиме пре мирни грађани?
Примирје је могуће уколико обе стране желе примирје и договор. Ја нисам сигуран да је то у Кијеву и у Украјини случај. Наравно да је примирје и разговор као средство за решење конфликта најпожељније и најбоље. Али како може говорити сада о примирју када су ти сукоби обновљени, када се лије крв по улицама Кијева, када видимо да обични грађани страдају у тим протестима. Видели смо и евакуисане зграде Парламента и Владе Украјине. Морам признати мене чуди један мазохистички став председника Јануковича који стално нуди нове преговоре са лидерима опозиције када је јасно да у тим немирима, тим протестом руководе шефови опозиције а њима руководе западне дипломате, амбасаде и министарства. Дакле о каквом ту примирју може бити говора? Ја мислим да је неопходна интервенција за завођење реда у Кијеву и у другим градовима Украјине. А онда наравно политички дијалог.
