По чијем налогу Вучићева влада саботира кинеске пројекте у Србији вредне више од 10 милијарди евра?

Очекивало се да ће реконструкција пруге Београд – Будимпешта, договорена 2014. у Београду, бити завршена за две године * Први комерцијални уговор у том послу потписаће се за неколико дана у Риги * Ових дана тек стигли сертификати за фирме које извозе јагњетину

Већина значајних и великих послова најављених пре две године у Београду, на Самиту 16 земаља југоисточне Европе и Кине, још увек је у папирима.

Пети сусрет који ће се у том саставу одржати 5. и 6. новембра у летонској престоници Риги, требало би бар неке од пројеката да убрза.

Ова сарадња, започета фондом од 10 милијарди евра који је Кина била спремна да уложи у пројекте из програма “Један појас, један пут” или како га у већини земаља зову “Нови пут свиле”, заправо би требало да компанијама из те земље, преко држава ЦИЕ отвори европска тржишта. Зато је фокус сва четири досадашња сусрета био на инфраструктурним пројектима који представљају логистику у том подухвату, а Србија је и због свог положаја требало да буде централна тачка за коју је припремљено највише новца из кинеских фондова.

Српска јавност највише је наде полагала у најављену реконструкцију пруге од Београда до Будимпеште, након које би на тој траси возови могли да развију брзину до 160 па и 200 километара на сат. Кинези су, како је на београдском самиту саопштено, очекивали да ће посао бити окончан за две године. У новембру 2016, међутим, машине још нису на локацији, а за неколико дана у Риги требало би да буде потписан тек комерцијални уговор са кинеским партнерима о финансирању тих радова. Реч је о деоницама од Београда до Старе Пазове и од Новог Сада до Суботице, док се деоница од Старе Пазове до Новог Сада сад ради из руског кредита, који је, подсетимо, уговорен још 2008.

Пре две године кинески званичници били су заинтересовани и за финансирање и извођење радова на деловима друмских коридора 10 и 11, за обилазницу око Београда, на пример, за део од Сурчина до Обреновца, за коју је већ одобрен и зајам од око 250 милиона евра, али ће конкретан уговор бити, очекује се, склопљен тек две године касније, односно ових дана у Риги.

Међутим, још није на видику реализација другог “сета” пројеката, о изградњи стратешке луке на Дунаву, у коју су Кинези спремни још од 2014. да уложе 300 милиона евра за изградњу и опремање комплетног мултимодалног транспортног центра. Додатна средства била су намењена за слободну индустријску зону на оближњој локацији уз Пупинов мост, али је тај пројекат изгледа пропао јер Европска унија не гледа благонаклоно на бесцаринске зоне, па ће и реализација меморандума који је у Београду потписан пре две године о томе и о изградњи заједничких зона изгледа мало причекати.

Пре две године на Самиту је потписан и меморандум о успостављању директне авио-линије између Београда и Пекинга, у плану је био и лет до Шангаја, али се тек ових дана помиње да би то могло да се реализује ускоро, пошто је Кина одлучила да укине визе за наше држављане.

Међу петнаестак докумената потписаних у Београду 2014. нашао се и меморандум о извозу смрзнутог јагњећег меса, за шта је, како је тад саопштено, заинтересовано неколико српских произвођача. Тек ових дана су три домаће фирме добиле сертификате за тај посао, изјавио је недавно министар пољопривреде Бранислав Недимовић и додао да очекује проширење извозног асортимана на млеко, делове свињског меса и друге производе. Док ти нови сертификати стигну, у наредне две године, могуће је и да ћемо имати довољно производа за кинеско тржиште.

У добре примере из досадашњих договора Србије и Кине спадају финансијска сарадња са Кинеском развојном банком и послови са ЕПС-ом, пре свега финансирање и извођење радова из неколико фаза у термоелектрани “Костолац”. Успешна је била и изградња моста Земун – Борча, који званично носи име Михајла Пупина, али је у народу познат као “кинески мост”.

Колико је кинеској страни стало до развоја економских односа са Србијом, сведоче честе посете делегација те земље као и летошња посета Београду председника Си Ђинпинга, када је такође потписано 20 разних докумената, меморандума, споразума и понеки уговор. Али, колико су задовољни реализацијом договорених послова, сведочи прошлог месеца упућено писмо кинеског премијера Ли Кећанга Александру Вучићу, коме је поручио да сарадња две земље има велику перспективу и навео да ће њихова влада “охрабривати своје компаније да инвестирају у Србији, посебно у пројекте као што су изградња деоница на Коридору 11, Рударско-топионичарски басен Бор и Петрохемија”. У дипломатској преписци стоји и да је “кинески премијер дубоко дирнут ентузијазмом и одлучношћу премијера Србије за продубљивање односа Србије и Кине”, али и да је дао налог њиховим институцијама “да се убрзају процедуре у вези са актуелним инфраструктурним пројектима са Србијом”. Осим кулоарских прича о томе како је та, крајње љубазна порука примљена код нас, нема одговора на питање да ли су и наше установе, пројектанти и планери добили сличан налог.

Можда је споро, али биће

Не зна се колико је Кинезима за утеху то што се у Србији договорено ипак испоштује, само са “малим” закашњењем, о чему сведочи судбина амбициозно најављеног руског кредита, али је познато да је модернизације пруге Београд – Будимпешта, на железничком Коридору 10 њима веома важна. Наиме, они су почетком ове године окончали процедуру куповине грчке луке Пиреј и са 67 одсто удела постали већински власници. Већина кинеских роба сада се допрема преко те луке, али је даљи транспорт железницом, са возовима који кроз Србију иду у просеку 36 километара на сат, одавно постао “уско грло”.

Пише: Мирјана Н. Стевановић, Данас.рс

Фото: Слободан Миљевић/ФоНет